U Podgorici je počeo To Be Secure (2BS) Forum, koji organizuje Atlantski savez (ASCG) i na kome učestvuju najviši državni zvaničnici Crne Gore i regiona kao i prestižni stručnjaci.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je tokom foruma istakao da je Crna Gora od 1990. do 2006. godine uspela da sačuva mir, a nakon toga da krene evropskim putem i da se učlani u NATO savez uprkos tome što je bombardovana devedesetih.

„Nakon obnove nezavinosti od 2006. godine napravljen je jedan poduhvat u kome je Crna Gora okrenuta prema prirodnoj, matičnoj evropskoj luci, krenula je sa sistemom usvajanja evropskih vrednosti. Samim tim postala članica NATO i danas je država koja značajno prednjači ispred drugih zemalja, aspiranata za članstvo Evropske unije“, rekao je Đukanović.

On je dodao da je Crna Gora išla evropskim tokom uprkos krizi koja je pogodila i Evropu 2008. godine, a sada ide uprkos Kovid krizi koja, istakao je Đukanović, ostavlja osim zdravstvene i ekonomske posledice.

Šef države se osvrnuo i na odnos nipodaštavanja pojedinih struja prema evropskom partenerstvu tokom prethodnog perioda, ali i na odnos Evropske unije prema Crnoj Gori.

„Ako imate Evropu suočenu zaista sa krupnim problemima, ja ne potcenjujem njene probleme i ne prigovaram Evropi zbog nedovoljne posvećenosti proširenja, ali volio bih da vidim da se Evropa brže konsoliduje, jer bez toga niti će biti obnove intenziteta ujedinjena Evrope, niti će biti konzistentnosti i prestiža za koji smo kao Evropljani zainteresovani, ali ne prigovaram“, istakao je Đukanović.

On je dodao da se mora primetiti da u prethodnih pet godina Crna Gora ima ozbiljnih usporavanja tog procesa.

„Rekao bih da je celi mandat prethodne evropske komisije bio obeležen onom nesrećnom izjavom njenog predsednika na početku mandata da će to biti mandat bez poverenja, to je jako loša poruka svim proevropskim i reformskim snagama u regionu Zapadnog balkana. Moramo znati da Zapadni Balkan nije bio upoznat sa reformama niti je imao proevropski kapacitetom, upravo suprotno naša istorija je istorija kretanja u suprotnom smeru od matičnog toga razvoja evropske civilizacije“, kazao je predsednik države.

On je dodao da je u mandat nakon toga Evropska komisija pokazala interesovanje.

Poručio je da će Crna Gora nastaviti da se ekonomski razvija, i kako je uveren da će, usled ozbiljnih problema, bez obzira na promenu vlasti to biti prioritet.

On je naglasio da su se nakon izbora čule pozitivne poruke od tri lidera koalicija koje su formirale vlast.

Istakao je da je je Rusija agilni igrač, kao i Turska, Indija, Brazil, Koreja, Iran i da sve to moramo registrovati.

„Promenjena je geopolitička mapa. Mislim da je jako važno da odsustvom Evrope iz zone njene primarne odgovornosti, drugi iskoriste te šanse. Kako to izgleda videli smo i 2016. i 2020. godine. Nemojte da imate ikakvu dilemu 2020. godine poboljšao i imali smo jednu sofisticiraniju verziju hibridnog rata koju je Rusija primenila prema Crnoj Gori. 2016. godina je svoje operacije je morala kontroliše sa agentima iz Beograda, 2020. više nije morala, imala je unapređenu platformu u Beogradu i nekim drugim adresama i u regionu i imala je okrenuta jednog novog partera, izvornog nepolitičkog, a u suštini izuzetno političkog igrača u Crnoj Gori – Srpsku paravoslanu crkvu“, istakao je Đukanović.

Đukanović je rekao da je Srpska pravoslavna crkva obavila važan deo posla za „velikosrpski nacionalizam“ i za Rusiju i da SPC ugrožava suverenitet Crne Gore i građansku državu, kao izvođač radova „posrbljavanja“ Crne Gore.

Dodao je da Rusija atakuje na jedinstvenu Evropu i NATO, te da je NATO potreban svetu.

On je dodao da je SPC obavila važan deo posla i za velikosrpski nacionalizam i za ruske imperijalne interese na Balkanu.

„To valjda nikog ne iznenađuje. SPC ima takvu definisanu platformu svog delovanja, pogledajte Zakon o SPC iz 2006. godine, pogledajte strategiju Srbije za delovanje u regionu, za odnose sa Srbima u regionu i videćete šta je tamo zadatak SPC, upravo ovo što radi, dakle, da razvija Srpski nacionalni identitet u državama regiona. Kada to radi na način na koji je ona razumela svoj mandat u Crnoj Gori onda to znači posrbljavanje Crne Gore. To znači ugrožavanje državnog suvereniteta Crne Gore, ugrožavanje njenog građanskog i sekularnog karaktera“.

Takvu ulogu SPC, predsednik Crne Gore, karakteriše kao izvođača radova velikodržavnog nacionalizma i ruskog imperijalizma.

„O tome sam govorio i uoči izbora, a posebno nakon izbora, ne sa namerom da na bilo koji način dovodim u pitanje rezultate izbora. Izbori su bili, građani su u takvom ambijentu, koji je bio najbolji ambijent koji smo morali obezbediti u Crnoj Gori, izborni ambijent, ne politički, nego drugih vancrnogorskih faktora. To je realnost Crne Gore koje izgrađuje insitucije tek 14 godina“.

On je pozvao NATO da prepozna ovaj hibridni model, jer će im se, kako je rekao Đukanović, dogoditi sutra.

„Ako ne budete odgovorniji i zaštitili vrednosti, odnosno, ako ne budemo zaštili evropske vrednosti, sve što ste videli u Crnoj Gori, videćete na svakom sledećem izbornom procesu i u Evropi i u Americi“.

Đukanović je na pitanje „zašto tada nismo tražili pomoć NATO-a, saveznika i partnera da stanu u odbranu svih tih vrednosti“, kazao da nisu, jer tada nisu smatrali da je to neophodno.

„Zato što smo nakon 2016. godine imali otvorene razgovore na tu temu, imali smo izjašnjenja, kao što se sećate i iz Vašingtona i iz Londona i iz Brisela i sa svih drugih partnerskih adresa. Tada je prepoznat jedan atak koji je napravljen na Crnu Goru i valjda nije niko na tim adresama, ni u Crnoj Gori očekivao da će Rusija od toga odustati, Rusija nije od toga odustala, nego ustrajala i napravila svoj model“, istakao je Đukanović.

On je objasnio da se Rusija nije fokusirala na Crnu Goru, nego da atakuje na evropske vrednosti i NATO.

„Crna Gora je podobna i deo nestabilnog Balkana i nedovoljno institucionalno razvijena država, prema tome ona je bila jedna od meta u seriji“, naglasio je Đukanović.

Đukanović je rekao da se „uzavrelom nacionalizmu“ koji se mogao uočiti u susret izborima 30. avgusta mora odgovoriti jakim evropskim putem.

„Odgovor na taj problem mora biti evropski. Vreme je za redefinisanje i osavremenjavanje državne politike“, rekao je Đukanović.