Očekuje se da će odluka doneta na sastanku ministara finansija Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) o “svetskom porezu” naići na protivljenje Luksemburga, Holandije ili Irske, država koje se deklarišu kao “poreski rajevi” tokom potvrđivanja u široj grupi, G20.

Gotovo da nema medija ili analitičara koji nije nazvao istorijskom prošlonedeljnu odluku ministara finansija Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) da se uvede takozvani “svetski porez”, odnosno da se fiskalna obaveza od najmanje 15 odsto naplaćuje u zemlji gde je aktivnost kompanije a ne kao do sada u njenom sedištu, obično lociranom u nekoj od zemalja sa niskom stopom. Slažu se oko toga da bi odluka, kada njena primena otpočne, mogla da bude kraj “poreskih oaza”, ali većina ne očekuje da se se to dogoditi tako brzo.

Odluka doneta na sastanku ministara G7, trebalo bi da se potvrdi u široj grupi, G20, a iako su šanse za to dobre jer je u interesu većine, očekuje se protivljenje Luksemburga, Holandije ili Irske, država koje se deklarišu kao “poreski rajevi”.

Ipak, većina koja pokriva više od 80 odsto svetskog tržišta, očekuje da po tom osnovu uveća prihode u državnu kasu, inače istanjenu zbog pandemije koronavirusa. Sledeća prepreka biće donošenje propisa i njihova ugradnja u međunarodne ugovore.

U globalnom sistemu oporezivanja promene se ne dešavaju tako često. Naprotiv. Prva odluka koja je do danas na snazi, da se porez plaća u zemlji gde je sedište firme, doneta je posle Prvog svetskog rata, u Ligi naroda.

To načelo prihvatile su sve zemlje i ono je bilo osnova svih sporazuma u međunarodnoj trgovini. Ali, sistem poslednjih decenija postaje problematičan jer su države, želeći da privuku kapital, snižavale svoje poreske stope do minimuma pa su postale poreski raj za velike multinacionalne sisteme koji su na taj način praktično izbegavale velika fiskalna davanja u zemljama gde su poslovali.

Ukoliko se sistem oporezivanja promeni, velika tržišta poput nemačkog, francuskog, kineskog ili američkog omogućiće svojim državama više milijardi evra priliva samo po osnovu poreza. I velike kompanije, poput Gugla, Amazona, Fejsbuka ili Ejpla već se pripremaju za veća poreska opterećenja i takođe podržavaju novi sistem.

Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog faklulteta u Beogradu kaže za Danas da je veliko pitanje kako bi se takva odluka reflektovala na Srbiju, jer da bi se smernice sprovele, potrebna je jako dobra administracija koja raspolaže kvalitetnim podacima.

– I do sada je bilo pokušaja da se naplati porez velikim korporacijama, najčešće u razvijenim zemljama Evropske unije, gde je sud utvrđivao stvarno sedište kompanije, ali to nije bilo učinkovito. Da bi se ova nova odluka sprovela, mora da postoji adekvatna služba koja to prati, utvrđuje koji su to iznosi jer se obračun ne može prepustiti kompanijama. Dobro je što se sve više razvija međunarodna saradnja u poreskim pitanjima, razmenjuju se informacije, pod OECD-om ima sporazum koji to omogućava, čak su i standardi uspostavljeni, što je napredak – kaže Bjelić i dodaje da će možda i Srbija imati neke koristi od toga, jer će najzad doći do nekih podataka o firmama.

On objašnjava da tu postoji još jedan važan segment koji se odnosi na elektronsko poslovanje, gde će se vrlo teško utvrđivati na koji deo procesa se odnosi poreska obaveza.

– Ako firma pravi igrice u Srbiji i šalje ih u Ameriku, gde se plaća porez? Ili, ako ovde imate firmu koja je kreirala igricu a neko se iz Indonezije uloguje i igra je, gde ste poreski obveznik? Taj elektronski izvoz je jako teško pratiti. Tu mora da se napravi jedan globalni konsenzus pošto se poslovanje sve više seli na internet što otvara pitanje i carine i poreza. Čak je Svetska trgovinska organizacija tražila da se uvede moratorijum dok se to ne razreši, EU je donela neke propise za plaćanje poreza na internet poslovanje, ali nije rešeno globalno. A to su povezani segmenti, funkcionišu po sistemu spojenih sudova – kaže Bjelić.

Naglašava da bi odluka ministara G7 donela malo pravičnije oporezivanje, ali da se postavlja i pitanje sprovođenja i odgovora multinacionalnih kompanija.

One će imati više fiskalnih obaveza i ne zna se hoće li pristati na to, a činjenica je da su one u nekim tokovima snažnije od država u kojima posluju.