Ministar finansija Siniša Mali uručio je danas Program ekonomskih reformi Srbije za period od 2021. do 2023. godine šefu delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju, istakavši da je to je najvažniji dokument u ekonomskom dijalogu sa članicama EU i Evropskom komisijom.

Mali je rekao da je ovo je sedmi ciklus Programa ekonomskih reformi koji definiše strateške reforme kojima će se vlada baviti, a koji je usvojen 28. januara.

„Program uključuje osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta, poljoprivreda, industrija i usluge, poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije, istraživanje razvoj inovacije i digitalna transformacija, reforme u oblasti ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija“, naveo je minister.

Prema njegovim rečima, u okviru svih oblasti su definisane 24 reformske mere čije će sprovodjenje obezbediti povećanu konkurentnost privrede, ulaganja u inovativnost, povećanje zaposlenosti, veći broj radnih mesta i brži i efikasniji ekonomski razvoj.

Mali je rekao da se u Briselu 18. maja održava sastanak Saveta EU i Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja kada bi taj Program trebalo da bude usvojen.

Mali je dodao i da se Srbija pokazala kao zemlja koja se ozbiljno uhvatila ukoštac sa pandemijom, sa dva paketa ekonomske pomoći koji su doveli do toga da zemlja ima najmanji pad BDP-a u Evropi, manju stopu nezaposlensti i stabilne javne finansije i inflaciju.

Ministar je podsetio da je u pripremi i novi program sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji će se nadovezati na Program ekonomskih reformi.

Fabrici je rekao da bi 2021. trebalo da bude godina privrednog oporavka, kao i da EU kao prvi trgovinski partner i investitor u Srbiji oseća odgovornost da pruži podršku još uspešnijem razvoju ekonomije u zemlji.

„EK je prošlog novembra izdvojila devet milijardi evra bespovratne pomoći za celokupni Balkan i obezbedila je i šemu osiguranja koju treba da pokriju investicije od 20 milijardi evra za narednih sedam godina“, istakao je Fabrici.

On je dodao i da je na današnjem sastanku bilo reči o prioritetnim projektima, koji su u toku i koji će biti podržani u okviru Evropskog investicionog plana za Srbiju.

„Pored ovih konkretnih projekata nastavljamo sa procesom pristupanja Srbije EU kroz strukturne reforme čiji je jedan od ključnih delova upravo ovaj Program ekonomskih reformi“, naveo je Fabrici.

On je objasnio da taj dokument služi da se planiranim reformama poveća stopa provrednog rasta, konkurencija i da se stvore nova radna mesta, kao i da će se pomoć EU zasnivati na njemu.

Prema njegovim rečima, digitalna i zelena agenda su ključni prioriteti koji će pogurati proces ekonomskog oporavka Srbije.

Fabrici je podsetio da više od 60 odsto trgovinske razmene i investicija u Srbiji potiču iz zemalja EU i da je zato važno da reformski procesi budu usaglašeni sa reformama u EU.