Milenko Simić godinu dana nije primio platu, nisu mu uplaćeni doprinosi niti povezan staž, a sada i kada bi želeo da naplati dugove ili da otkaz ovaj radnik fabrike kamenih agregata Ravnaja iz Malog Zvornika to ne bi mogao jer je firma u prinudnoj likvidaciji, a zakonskih zastupnika nema.

Simić je decenijama radio u društvenom preduzeću Ravnaja, koje je pre 10 godina privatizovao Branko Miljković, najpoznatiji kao vlasnik građevinskog preduzeća MBA Miljković i po desetinama važnih poslova koje je dobijao da radi od države, poput rekonstrukcija ulica i izgradnje puteva.

Za radnike posle te privatizacije kreću teška vremena i borba za redovne plate. Milenko Simić je kao predsednik sindikata u firmi predvodio tu borbe zbog čega je u jesen 2017. dobio i otkaz. Zbog toga je inspekciji podneo žalbu i vraćen je na posao. Ali vlasnici Ravnaje odlučili su da firmu odvedu u stečaj, a sav posao prebace na novu.

„Poslodavac je sve radnike prebacio u Ravnaju trade, a ja sam jedini radnik koji je ostao u Ravnaji AD, gde se i dan danas vodim. Za 2020. uplaćeni su mi doprinosi samo za januar i februar, za ostale mesece nije. Sedište te druge firme je u istim prostorijama gde je i Ravnaja AD, a direktor je ostao isti“, kaže za Danas Milenko Simić. On ima i rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu da je poslodavac bio dužan da ga vrati na posao i plati sudske troškove.

U međuvremenu, rešenjem Ministarstva rudarstva eksploataciono pravo Ravnaje AD preneto je na Kruševac put, još jednu od firmi koje je Miljković poslednjih godina privatizovao. Ravnaja AD je, prema podacima iz Agencije za privredne registre u procesu prinudne likvidacije od 18. marta ove godine, a nema podataka o tome ko je zakonski zastupnik. Naše pitanje Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika zbog čega nema zastupnika i kada će biti postavljen ostalo je bez odgovora. S druge strane, radnici i sav posao Ravnaje AD prebačen je na Ravnaju trade, a direktor je ostao isti.

„Sve dugove Ravnaje trebalo bi da preuzme ili Ravnaja trade ili Kruševac put. Rešenjem Apelacionog suda poslodavac je bio dužan da me vrati na posao i plati sudske troškove, a to nije urađeno do dana današnjeg. To bi bilo isto da je promenim ime i prezime i onda onome kome dugujem nemam obavezu da taj dug vratim“, napominje Simić i kaže kako su on i supruga koja je u firmi Ravnaja AD pre nekoliko godina pretrpela diskriminaciju, a na kraju je i otpuštena, podneli krivičnu prijavu protiv direktora Aleksandra Savanovića zbog narušavanja radnog prava.

„Sada i da hoću da radim na nekom drugom mestu ne mogu jer sam ovde zaposlen, vodim se kao da jesam, a ne radim, firma ne radi, nema direktora. Osim toga, postoji dug koji treba da mi isplate, neću da odustanem od toga“, napominje Simić.

O Milenki i Danki Simić Danas je pisao više puta od septembra 2017. kada je Milenko prvi put dobio otkaz. Nakon toga, njegova supruga Danka mesecima je trpela mobing, torturu i diskriminaciju jer je sa mesta laboranta prebačena najpre na mesto čistačice, da bi u u zimu te godine završila u kamenolomu firme, da kao jedina žena ručno izbacuje kamenje dok mašine zadužene za to stoje.

Zbog toga je reagovala i međunarodna javnost, sindikati, a stigla je i potvrda poverenice za rodnu ravnopravnost da je Danka Simić zaista bila žrtva diskriminacije u Ravnaji.

Uprkos tome, ništa se nije promenilo, juna 2018. Danka je ostala bez posla u ovoj fabrici, a Milenko Simić je svoju borbu nastavio. U četiri navrata ostajao je bez posla i sva četiri puta Ministarstvo rada ga je zbog nezakonitog otkaza vraćalo na posao. Sada je situacija takva da nema ko više ni da mu da otkaz, ali ni da mu isplati dugove.