Na današnji dan 1961. godine umro je slavni švajcarski psiholog i psihijatar Karl Gustav Jung.

Karl Gustav Jung je osnovao analitičku psihologiju ili kompleksnu psihologiju koja predstavlja izvesni odgovor na Frojdovu psihoanalizu, a najpoznatiji je po uvođenju pojma kolektivno nesvesno i po svojoj tipologiji ličnosti.

Rođen je u švajcarskom gradu Kesvilu 26. jula 1875. godine.

Bio je prvo preživelo dete svojih roditelja, pre njega je dvoje dece umrlo na porođaju a jedan dečak je poživeo samo nekoliko dana.

Jungov ostac je bio protestantski sveštenik i, kako je Jung kasnije govorio, imao je „akademski pristup veri“, on se nije previše dobro slagao sa svojom ženom koja je bila često depresivna i uveče se zatvarala u svoju sobu gde su je, kako je ona tvrdila, posećivali duhovi i utvare da razgovaraju s njom.

Kasnije se Jung prisećao kako je njegova majka preko dana bila sasvim normalna i ništa je nije razlikovalo od drugih žena tog doba, ali kako bi pao mrak njena ličnost bi se potpuno promenila.

Jednom prilikom on je ispričao kako je jedne noći, u kasne sate, video kako iz sobe njegove majke izlazi figura poput utvare sa odvojenom glavom koja je plutala ispred tela.

Imao je znatno bolji odnos sa svojim ocem.

Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do shvatanja nas samih

Jung je u detinjstvu verovao da ima podvojenu ličnost poput svoje majke.

Njihovim ličnostima je bilo zajedničko to što je jedna, može se reći ona primarna ličnost, pripadala tadašnjem savremenom dobu dok je druga bila neki karakter iz 18. veka.

Mislio je da je njegova, kako je on to rekao „persona broj jedan“ običan švajcarski dečak koji ide u školu, dok je njegova „persona broj dva“ bila autoritativni i moćni čovek iz prošlosti.

Kao mali je od svog drvenog lenjira izrezbario neku vrstu totema, koji onda stavio u kutiju i dodao je jedan kamen.

Tu kutiju je držao na tavanu i često je dolazio da u nju stavlja papiriće sa porukama na jeziku koji je on sam izmislio.

Kasnije je pričao kako su mu ovi rituali ulivali osećaj sigurnosti i kontrole.

Jung je prvo hteo da, poput svog oca, bude sveštenik ili propovednik, ali je do završetka srednje škole razvio veliko interesovanje za arheologiju i odlučio je da će to biti njegov poziv.

Međutim, njegovi roditelji nisu imali dovoljno novca da ga pošalju na studije arheologije.

Mogli su da priušte samo Univerzitet u Bazelu, a tamo se nije izučavala arheologija.

Naposletku se odlučio da upiše medicinu na Univerzitetu u Bazelu i već tada je imao nameru da specijalizira psihijatriju.

Ne mogu reći za sebe da verujem. JA ZNAM. Imao sam to iskustvo da budem obuzet nečim što je mnogo jače od mene, nečim što ljudi nazivaju bogom

Sa 25 godina postao je asistent, jednom od najpoznatijih psihijatara tog doba, Eugena Brojlera na njegovoj psihijatriskoj klinici Burghelcli u Cirihu.

Već sa 27 godina je doktorirao sa disertacijom pod nazivom „Psihologija takozvanog okultnog fenomena“  i postao docent na Ciriškom univerzitetu.

Najveća prekretnica u njegovoj karijeri bio je susret sa Sigmundom Frojdom koji se dogodio u Beču 1906. godine.

Popularna je priča koja kaže da su njih dvojica tom prilikom razgovarali čak 13 sati bez prestanka i da su bili oduševljeni jedan drugim.

Jung je često govorio kako je Frojd najznačajnija osoba koju je ikada upoznao.

Jedna od anegdota koja je vezana za taj susret kaže da je tokom njihovog razgovora pukla jedna od polica za knjige koje su bile u prostoriji, Jung je rekao da su to sigurno kućni duhovi koji su počeli da se bude, a Frojd se, koji je bio veliki racionalista, na taj Jungov komentar samo podrugljivo nasmejao i rekao da nisu u pitanju nikakvi duhovi već je drvo previše staro i trulo, Jung mu je onda rekao da obrati pažnju jer će u narednim trenucima još polica pući.

Kad je naredna polica pukla, Frojd je prebledeo.

Žalosna je istina da se čovekov život zaista sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti – dana i noći, rođenja i smrti, sreće i nesreće, dobra i zla. Mi čak nismo ni sigurni da će jedna prevagnuti nad drugom, da će dobro nadvladati zlo, a radost suzbiti patnju

Frojd i Jung su sarađivali sve do 1913. godine, a 1909. godine Frojd je Junga imenovao za doživotnog predsednika njegovog novooformljenog Međunarodnog udruženja psihoanalitičara.

Njih dvojica su prekinuli saradnju zbog neslaganja oko prirode libida.

Frojd je verovao da se koren svih psihijatrijskih poremećaja može naći u libidu i da se celokupna ličnost zasniva na seksualnosti dok je Jung mislio da seksualnost u formiranju ličnosti i nije toliko bitna već je važnije kolektivno nesvesno i podsvesna sećanja i ideje koje smo nasledili od predaka.

Jung jeste mislio da je libido jako važan za razvoj ličnosti, ali nije želeo da mu daje toliki značaj koliki mu je Frojd davao.

Jung je dao ostavku na mesto doživotnog predsednika Frojdovog Međunarodnog udruženja psihoanalitičara 1914. godine.

Neki mu zameraju što je u vreme uspona fašizma u Nemačkoj bio predsednik udruženja psihoterapeuta i sumnjaju da je on tada zbog prirode svog položaja morao da radi za naciste, ali to je daleko od istine.

Jung je bio pošten predsednik koji je radio sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoje kolege Jevreje i ostale psihoterapeute koje je nacistička vlast ugrožavala.

Psihoterapeutu stari čovek koji ne može reći zbogom životu izgleda nemoćan i bolešljiv kao i mladi čovek koji se boji prigrliti ga

Jung je ljudski život podelio na dva krupna perioda, u prvom periodu čovek se prilagođava stvarnosti, traži partnera, zasniva porodicu i gradi karijeru i više je okrenut drugima nego sebi.

U drugom delu života koji nastupa negde između 35. i 40. godine i koji Jung nazive podne ili jesen života, čovek počinje sve više da se okreće sebi i da sebi bude najbitniji, i ovaj period Jung smatra najboljim periodom u čovekovom životu, zato je i rekao da je to podne života jer sunce u podne dostiže svoj vrhunac na nebu.

Postao je redovni profesor psihologije na Univerzitetu u Bazelu 1943. godine ali je već sledeće godine zbog srčanog udara odustao od tog posla.

Pod stare dane se povukao u sebe i trudio se da vodi prijatan i miran život, ali je ipak nastavio da piše.

Karl Gustav Jung je umro u Kiznahtu 6. juna 1961. godine.

Ništa po čoveka nije gore nego da bude potpuno shvaćen.

(24vesti.com)