Zapadni Balkan ubrizgao je više od 200 milijardi evra u nemačku ekonomiju, kroz obrazovanje i obuku mladih radnika koji su se tamo preselili između 2009. i 2017. godine. Tako će ostati sve dok EU ne počne da tretira Balkan kao partnera, a ne kao skladište rezervnih delova.
EU je nepošten posrednik u demografiji zapadnog Balkana
Borba protiv takozvanog „odliva mozgova“ sa zapadnog Balkana evropska je varijanta onoga što se u Sjedinjenim Državama naziva „ratom protiv droge“, višedecenijske i uglavnom neefikasne američke kampanje za zaustavljanje toka opijata latinoameričkih država.
Slično je u obe jednačine: u Sjedinjenim Državama potreba za narkoticima neprestano raste, a Evropa na sličan način zavisi od radne snage uvezene sa zapadnog Balkana.
Zapadni Balkan, kao i istočna Evropa ranije, ostao je bez ljudi zbog ratova, sezonskih tezgi na zapadu i odlaska pametnih.
Svetska banka procenjuje da je od 1990. do 2015. godine u ovom nesrećnom regionu otišle su gotovo dve i po Makedonije ili oko 4,4 miliona ljudi.
Polovina ih je otišla u zapadnu Evropu gde moćne ekonomske sile poput Nemačke pokušavaju da sruše svoje populacione piramide.
Sa oko 1,3 miliona slobodnih radnih mesta i starenjem stanovništva, Nemačka je donela zakon o profesionalnoj imigraciji 2020. godine kako bi olakšala priliv radne snage iz zemalja koje nisu članice EU. Pored radnih veština, potrebno je samo znanje nemačkog jezika.
Zapadne konferencije o ovim demografskim temama fokusiraju se uglavnom na faktore koji odvode Balkance iz njihovih zemalja: loše ekonomske perspektive, korupciju i organizovani kriminal.
Retko govore o spoljnim faktorima koji podstiču migraciju.
„Niko ne spominje kajmak koju EU prikuplja zahvaljujući Balkanskom odlivu mozgova“, napisao je Carnegie u analizi pod nazivom „EU je nepošten posrednik balkanske demografije“.
Samo u nemačku ekonomiju, zemlje Balkana uložile su preko 200 milijardi evra, u početku namenjenih obrazovanju i obuci njihovih mladih ljudi koji su na kraju završili na nemačkom tržištu rada. Ovde postoji i veliki bonus jer ljudi prihvataju poslove pod njihovim kvalifikacijama, samo zato što su bolje plaćeni nego kod kuće od matičnih zanimanja.
Naslovnica je da su nezadovoljni svime ovim – visoke evropske vlasti.
Na primer, Friedrich Merz, koji žudi da zameni Angelu Merkel, upozorio je da EU postaje unija transfera u kojoj bogate zemlje subvencionišu siromašne.
Ali ako dodate efekat gore napisanog, situacija će se pokazati potpuno drugačijom i doprinos siromaštva može biti veći od onoga što mu se daje kao sredstva, zajmovi i krediti.
Odliv mozgova nema samo ekonomske već i političke posledice.
Emigranti sa zapadnog Balkana u proseku su mlađi i bolje obrazovani građani, a njihov odlazak razređuje taj politički sloj u svojim domovinama (sloj koji bismo po definiciji nazvali liberalnim i progresivnim da ne znamo kakva se lokalna banda ovde identifikuje kao progresivna).
Rešenje nije u zabrani iseljavanja – iako je iznenađujuće da je u izveštaju Evropskog saveta 2019. većina u nekoliko zemalja EU za to – već u tome da Evropska unija isporuči ono što deklariše, a to je smanjenje razlika među regionima.
Ukratko, to znači da se Balkan tretira kao partner, a ne kao skladište rezervnih delova.
