Ono čime hranimo virus u našem telu određuje da li će on slabiti ili jačati i tako dovesti do oboljenja. Takođe sastojci u hrani mogu delovati štetno na jedan virus a da na drugi ne pokažu nikakvo dejstvo.

Folna kiselina, vitamin B iz zelenog lisnatog povrća i mahunarki su pokazali pozitivni efekat u borbi protiv virusa.

Kad nedostaje folna kiselina, hromozomi su skloniji da se lome na slabim mestima, a to dozvoljava virusu da upadne u zdrav ćelijski genetski materijal, izazivajući tako početne promene koje mogu dovesti i do kancera.

Aminokiselina arginin čini da virus raste, a aminokiselina lizin (pšenica, ječam, raz, ovas, kukuruz, pasulj, grašak, boranija, bob, sočivo) zaustavlja rast virusa, tako što se lizin omotava oko ćelije stvarajući barijeru kroz koju virus ne može da uđe.

Lizin, svojim prisustvom u namirnicama, guši dejstvo arginina, tako da odnos ove dve aminokiseline uvek treba biti u korist lizina.

Jogurt ima antivirusno dejstvo, jer podstiče aktivnost ćelija prirodnih ubica koje žestoko napadaju viruse.

Namirnice sa antivirusnom aktivnošću

Jabuke i sok od jabuka, ječam, crne ribizle, borovnice, luk vlašac, cvekla, brusnica, đumbir, beli luk, ogrozd, grožđe, sok od grejpfruta, sok od limuna, pečurke, sok od pomorandže, kruške, sok od ananasa, šljive, maline, žalfija, alge, jagode, crno vino.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka.

Više detalja na linku njenog Instagram naloga.