x

(VIDEO) TRI BISA I OBEĆANJE PUBLICI: Stefan Milenković na 55. „Mokranjčevim danima“

14.09.2021

(VIDEO) TRI BISA I OBEĆANJE PUBLICI: Stefan Milenković na 55. „Mokranjčevim danima“

Publici  55. „Mokranjčevih dana“ u Negotinu treće festivalske večeri predstavio se Stefan Milenković uz klavirsku saradnju sjajne Hilde Švan.

Milenkovića, kome je ovo bio i peti nastup na negotinskim muzičkim svečanostima Mokranjcu u čast, publika je vraćala na scenu čak tri puta, uz obećanje da neće čekati celu jednu deceniju, koliko je proteklo od prethodnog gostovanja na „Mokranjčevim danima“, da ponovo dođe u Negotin.

– Odrastao sam uz „Mokranjčeve dane“. To me uvek vraća u to jedno vreme, u kojem se toliko toga promenilo i u istoriji naše zemlje, ali i u mojoj ličnoj istoriji, način sviranja, pristup muzici, mnogo toga. Ovde se vraća, u jednu tradiciju, u takvo jedno vreme koje je bilo kardinalno u mom razvitku i zato mi je i veća odgovornost da sviram u Negotinu. Šalim se delimično kad kažem da je ovo jedan od najstašnijih festivala u smislu da ima odnegovanu publiku da svako ko je ko u klasičnoj muzici dolazi ovde i živi sa ovim festivalom – kaže Stefan Milenković.

Neposredan, šarmantan, predusretljiv, Milenković, koji je prvi put u Negotinu nastupao kao četrnaestogodišnjak pre ravno 30 godina, za prvi deo koncerta odabrao je dve sonate za violinu, Hendlovu u De-duru i Bramsovu u de-molu, obrazlažući publici istoriju svake od kompozicija, dok se u drugom delu delu koncerta odlučio za dela Vijenjavskog, Sen-Sansa, Sarasatea, lagana, a kompleksna i virtozna.

– Išao sam u jednom klasičnom, tradicionalnom pravcu, čak i kao sam format resitala sa prvim delom koji je malo teži, duže su forme, treba biti svežiji za slušanje drugim koji je malo laganiji, a opet tehnički teži za violinistu gde se pokazuje upravo, bravura, virtuoznost i mogućnosti same violine i to je bilo to, jedan zaista klasičan format bar za mene – dodaje Milenković.

Iako je, veli, ove kompozicije i koncerte izveo nebrojeno puta, mnogo se toga promenilo od početka njegove karijere koju posmatra kao proces koji teče i neprestan rad na sebi.

– Promenila se interpretacija mog života. Puni se čaša iskustva ne samo muzičkog, nego i ljudskog i to se sve apsolutno odražava kroz ono što radim na sceni. Mislim da dela treba upoznati sa svih aspekata, u svakoj dimenziji, znati njihovu istoriju, kontekst, a sa druge strane ga treba učiniti svojim, svirati ga na svoj način i ne plašiti se istovremeno istorije i tradicije. LJudi dolaze da čuju jedno delo koje je svirano doslovno milijardu puta ali ne dolaze samo zbog toga, već i da čuju umetnika. Zato je važno da radimo ne samo na muzici koju sviramo, nego i na sebi – dodaje još uvek najmađi diplomac Muzičke akademije u Beogradu, na kojoj je magistrirao sa 19 godina, a od oktobra i profesor na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu u kojoj će primiti svoju prvu klasu studenata.