x

Interpol danas bira predsednika uz strah od zloupotreba autoritarnih režima

25.11.2021

Interpol danas bira predsednika uz strah od zloupotreba autoritarnih režima

Dok se članice Interpola spremaju da izaberu novog predsednika međunarodne policijske organizacije postoji bojazan da bi globalna agencija mogla da završi pod uticajem autoritarnih režima koji često koriste njen sistem crvenih poternica za progon disidenata i kritičara umesto lova na kriminalce, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.

Generalna skupština Interpola zaseda ove nedelje da izabere novog predsednika organizacije, za koga se zapadne vlade nadaju da će sprečiti autoritarne države da koriste globalnu agenciju za progon političkih neistomišljenika van svojih granica, ističe Volstrit džurnal.

Ulog ovih izbora je, kako piše američki list, da li Interpol može da nastavi dugogodišnje napore u uklanjanju upozorenja o beguncima poznata kao crvene poternice protiv disidenata koje zemlje poput Kine, Rusije i Turske, gde se i bira novi predsednik, smatraju legitimnim metama.

Poslednji predsednik s punim mandatom bio je kineski bezbednosni zvaničnik Meng Hongvei, koji je nestao 2018. kad je otišao u Kinu gde je kasnije osuđen na 13 godina zatvora po optužbi za korupciju. Njegova supruga kaže da su mu optužbe namestili politički rivali u Pekingu. Kina sada pokušava da postavi njegovog podređenog Hu Binčena u izvršni komitet Interpola.

Taj odbor s 13 članova nadzire generalnog sekretara, Nemca Jirgena Štoka, koji je pod pritiskom Zapada da blokira autokratske vlade, uključujući Kinu, da zloupotrebljavaju sistem crvenih poternica. U komitetu će ove nedelje biti popunjeno 12 mesta, uključujući i predsedničko.

Izbori za novog predsednika Interpola ističu tenzije između autoritarnih režima i liberalnih demokratija oko upotrebe policijskih ovlašćenja, dok je visoki zvaničnik Ujedinjenih Arapskih Emirata na pragu da dođe na čelo međunarodne policijske organizacije uprkos oštrim kritikama grupa za ljudska prava, piše Vašington post.

Interpol sam ne istražuje niti hapsi osumnjičene za kriminal, već deli informacije i pomaže policijskim agencijama skoro svake zemlje da pronađu i privedu osumnjičene, ukazuje list, dodajući da je u vreme porasta prekogranične saradnje kriminalaca, mogućnost Interpola da brzo identifikuje i osumnjičene važnija nego ikad, mada pojedine zemlje i aktivisti kažu da se sistem crvenih poternica zloupotrebljava za napadanje i uznemiravanje kritičara autoritarnih režima.

Čehinja Šarka Havrankovu, koja je sada potpredsednica Interpola, Ahmed Naser al-Raisi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, vodeći su kandidati za predsednika Interpola, koji bi trebalo da bude izabran u četvrtak, 25. novembra.

U Turskoj se okupilo više od 140 zemalja članica Interpola i svaka zemlja ima jedan glas.

Nastojanje kandidata UAE da dođe na čelo Interpola izazvalo je zabrinutost zbog uticaj

autoritarnih zemalja unutar međunarodne policijske organizacije, ukazuje Njuzvik.

Al-Raisi je generalni inspektor ministarstva unutrašnjih poslova UAE, zadužen za pritvore i bezbednosne operacije u toj zemlji, navodi američki časopis, dodajući da međunarodne organizacije Amnesti internešnal i Hjuman rajts voč optužuju UAE za brojna kršenja ljudskih prava, dok je u oktobru prošle godine 19 nevladinih organizacija poslalo pismo Interpolu protiveći se al-Raisiju, uz navode da bi njegovo predsedavanje „naštetilo reputaciji Interpola i uveliko protivrečilo duhu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i misijom te organizacije“.

UAE nisu jedina autoritarna zemlja za koju se disidenti plaše da bi mogla uticati na Interpol, ističe Njuzvik, dodajući da se Kina posebno navodi kao jedna od zemalja koja više pokušava da se uključe u Interpol, dok je takođe zabeležen sve veći pritisak Rusije koja je pokušala da ubaci svog zvaničnika na mesto predsednika posle smene prethodnog predsednika, ali su grupe za ljudska prava zaustavile plan zbog straha od korupcije u Rusiji.

Grupe za ljudska prava i zapadni političari upozoravaju da bi Interpol mogao da završi pod uticajem autoritarnih vlada, dok su najveće kritike izazvali kandidat UAE za predsednika organizacije i kandidat Kine za mesto u Izvršnom komitetu, navodi Asošiejtid pres.

Interpol tvrdi da odbija da se koristi u političke svrhe, ali kritičari tvrde da bi, ako ovi kandidati pobede, umesto da se love krijumčari droge, trgovci ljudima, osumnjičeni za ratne zločine i ekstremisti, njihove zemlje mogle da iskoristi Interpolovu mrežu da hapse prognane disidente, pa čak i političke protivnike kod kuće.

Interpol, koji je uspostavljen kao dobronamerna globalna služba za razmenu informacija i dojava, našao se u klopci autokrata koji međunarodnu mrežu koriste za lov na protivnike i kritičare umesto za poteru za kriminalcima, piše u komentaru urednik diplomatije u Tajmsu Rodžer Bojs.

Crvena poternica u praksi Interpol često pretvara u saučesnika represivnih režima, ocenjuje Bojs, navodeći da ta poternica, koja nije potkrepljena istragom Interpola, niti dokaz krivice, može da preokrene svet osumnjičenog, s mogućim pritvorom na aerodromima, zamrzavanjem imovine i ekstradicijom.

Interpol zabranjuje upotrebu crvene poternice iz političkih razloga, ali kada je reč o kleptokratskim režimom, skoro svaki čin uzbunjivanja ili izazivanja moćnih pojedinaca predstavlja politički čin, ukazuje se u komentaru.

Demokratske zemlje moraju da zaustave truljenje Interpola i formiraju osovinu za promene u toj organizaciji, ističe urednik u Tajmsu uz ocenu da će, ako Zapad bude oklevao, propasti i druge nekada korisne međunarodne organizacije.