x

Konzervativni tink-tenk, Centar za osnovna prava, analizira

Šta očekivati u Evropskoj uniji u prvoj polovini 2022?

14.01.2022

DPL
1642117779
Šta očekivati u Evropskoj uniji u prvoj polovini 2022?

Mađarski konzervativni tink-tenk, Centar za osnovna prava, objavio je na početku godine pregled najznačajnijih događaja koji se očekuju u Evropskoj uniji za 2022.

Njihov rad pod naslovom „Šta očekivati u Evropskoj uniji u prvu polovinu 2022. tokom francuskog predsedavanja?“ fokusira se na budući evropski politički razvoj u svetlu predstojećih parlamentarnih izbora u Mađarskoj.

Francuska je 1. januara 2022. godine preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije. Francusko predsedništvo definisalo je svoje prioritete u sloganu „Prosperitet, snaga i osećaj pripadnosti“. Francuski predsednik Emanuel Makron je u svom govoru u decembru 2021. izneo svoje prioritete u tri tačke:

1) Implementacija agende za evropski suverenitet, tj. Evropa mora da izgradi kapacitete da samostalno stoji u današnjem svetu i da brani svoje vrednosti i interese

2) Razvoj novog evropskog modela rasta

3) Stvaranje „humanije“ Evrope

Foto: PRINTSCREEN

Prema studiji Centra za osnovna prava, očekuju se važni parlamentarni i predsednički izbori u dve države članice za prvu polovinu 2022. godine, koji bi mogli da odrede budući pravac EU.

Ishod mađarskih parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora u Francuskoj odrediće put politike evropskih integracija: ili ka federalističkoj Evropskoj uniji kojom se upravlja iz Brisela, ili prema suverenoj, nacionalno orijentisanoj Evropi koja poštuje volju i vrednosti demokratski izabranih vlada, navodi tink-tenk.

U vezi sa mađarskim parlamentarnim izborima, u prvim mesecima ove godine, posebna pažnja biće posvećena verovatnim pokušajima institucija EU da intervenišu u procesu kampanje.

Među instrumente mešanja direktor Centra za osnovna prava Ištvan Kovač naveo je zadržavanje sredstava za oporavak od korona krize, a odluku Evropskog suda pravde o klauzuli o vladavini prava, na osnovu koje se vodi postupak protiv Mađarske, očekuje se da će inicirati Evropska komisija.

Francusko predsedavanje namerava da se fokusira i na Afriku.

Samit EU-Afrika biće na dnevnom redu francuskog predsedavanja sredinom februara, a učesnici će razgovarati o pitanjima bezbednosti i razvojne politike.

Kada je u pitanju zajednička bezbednosna i odbrambena politika EU, francusko predsedavanje ima za cilj izgradnju „autonomne i kredibilne” vojne sposobnosti EU, što u praksi znači prepuštanje više nadležnosti nacionalne odbrane Briselu.

Evropska komisija je 2020. objavila svoj akcioni plan za evropsku demokratiju.

Iz plana je jasno da Komisija namerava da interveniše u stvarima koje pripadaju državama članicama: ovog puta 2022. u vezi sa održavanjem demokratskih izbora, na kojima birokrate EU žele da se postave za sudije o tome šta čini „demokratske norme“, a šta ne. Oni bi zatim primenili svoje proizvoljne kategorije na države članice koje bi mogli da pozovu na odgovornost na osnovu ovih i primenili protiv njih kaznene postupke tipa vladavine prava.

Deo akcionog plana je i nacrt o slobodi evropskih medija, za koji se očekuje da će Evropska komisija objaviti neposredno pre mađarskih izbora.

Prema akcionom planu, Komisija bi pod izgovorom borbe protiv „lažnih vesti“ proveravala i klasifikovala političke reklame i njihov sadržaj.

Na osnovu njihovog diskrecionog prava, oni koje svrstavaju u suprotnost sa njihovim pravilima mogu biti zabranjeni. Komisija je takođe jasno stavila do znanja u predlogu da namerava da imenuje političke nevladine organizacije koje će im pomoći u ovoj ulozi nadgledanja i koristiti ih za „obezbeđivanje medijskog pluralizma“, navodi se u analizi mađarskog tink-tenka.

Dalji način na koji Evropska komisija planira da izvrši pritisak na aktuelnu mađarsku vladu je uskraćivanje sredstava za oporavak od korona virusa, od kojih mađarski građani gotovo sigurno neće videti ni centa pre izbora.

Međutim, izveštaji Centra za osnovna prava ukazuju da se očekuje da će sredstva za oporavak biti prebačena u Budimpeštu odmah nakon izbora. Sredstva je uskratila EU zbog mađarskog zakona o zaštiti dece, koji je uveo strože kazne za zlostavljače dece i ograničio LGBT propagandu u školama, vrtićima i televizijskim programima za decu.

Prema Centru za osnovna prava, EU će 2022. godine nastaviti da jača svoj pravni okvir za podršku masovnim migracijama.

Brisel je pronašao novog moćnog saveznika u novoj promigracionoj nemačkoj vladi, a ova koalicija će najverovatnije produbiti jaz između tabora „otvorenih granica“ i država članica koje žele da ograniče priliv ilegalnih migranata, stoji u analizi.

Očekuje se i da će Evropska komisija uvesti finansijske sankcije Mađarskoj zbog nekih od politika Orbanove vlade o zaštiti granica i deportaciji, zaključuje se u izveštaju tink-tenka.

Foto: printscreen