‘Crvena zvezda ima najbolje navijače na svetu! Ako pomogneš timu, voleće te zauvek’.

Amerikanac se košarkom bavi od detinjstva. Karijeru je počeo u svojoj domovini, a u srednjoj školi je pokazao da se radi o izuzetno talentovanom igraču. Nakon odlične koledž karijere, Džerod menja sredinu, a prve košarkaške  korake u Evropi napravio je u Grčkoj. Nakon uspešne epizode u Panionisu, Džerod Henderson stiže u Srbiju u redove Hemofarma.  Godinu dana kasnije. plejmejker dolazi u prestonicu Srbije i potpisuje ugovor sa Crvenom zvezdom. Na Malom Kalemegdanu se zadržao dve sezone, sa jednim kratkim prekidom. Za kratak vremenski period je ušao u srce navijača crveno-belih. Do kraja profesionalne karijere je ostao u Evropi. Nastupao je za klubove iz Turske, Ukrajine, Poljske…. Danas je trener mlađih kategorije i vlasnik projekta ‘CHECK ME IF YOU CAN’. Henderson je za HotSport govorio o karijeri, periodu u Srbiji, navijačima Crvene zvezde…. Džerod voli Srbiju i sa osmehom na licu priča o danima provedenim u našoj državi.

Kada je počela tvoja ljubav prema košarci?

DŽH: Bilo je to zaista davno… Sa košarkom me je upoznao moj stric Džirli Henderson. Od tog trenutka traje neraskidiva veza između lopte i mene.

Kako je izgledao tvoj košarkaški put do Evrope?

DŽH: Igrao sam košarku na jednom od najboljih koledža u Luizijani. Srednju školu Hejnesvil sam završio kao igrač sezone. Postizao sam prosečno 37.5 poena po utakmici, osam ukradenih lopti i osam asistentcija tokom završne godine.Nakon srednje škole, bio sam počastvovan dobijanjem stipendije za Luizijana Teh. Tokom svoje prve godine koledža prosečno sam postizao 9.9 poena po utakmici, zbog čega sam bio vrlo razočaran. Iako to nije bilo lose za brucoša, ipak sam mogao bolje da igram te sezone. Tako da sam tokom letnjeg raspusta vredno radio u TAC Tomas asembli centru. Dnevno sam šutirao i po 1000 puta zbog čega su mi ramena bila iscrpljena. Tokom druge godine koledža, sav trud se isplatio jer je naš tim stigao do Nacionalnog turnira i bio sam medju najboljim igračima sa 18.4 poena po utakmici. Tokom treće godine, ostvarivao sam isti prosečan broj poena. U toku završne godine koledža, prosečno sam beležio 17.6 poena. Usledio je odlazak u Nju Orleans Hornetse, letnju liga,  ali stvari se dalje nisu odvijale kako sam planirao.
Bio sam blagosloven time što sam svoju profesionalnu karijeru započeo u Grčkoj i nikada se više nisam osvrtao za sobom.

Džerod je želeo da nam približi period proveden u Vršcu. Kao igrač Hemofarma, igrao je finale domaćeg šampionata.

DŽH: Hemofram je bio odlična ekipa  za mene. Vršac je mali grad, a ja sam takodje iz malog grada Hejnsvila. Ljudi iz Hemofarma su se ophodili prema meni kao da sam njhov član porodice. Hemofarm je u to doba imao jednu od najboljih ekipa u Srbiji. Imao sam priliku da igram sa nekim stvarno dobrim momcima kao što su Mesko, Toby, Popović, Bugi, Saša..

Šta te asocira na period u kome si nastupao za Crvenu zvezdu?

DŽH: Crvena zvezda ima najbolje i najlojalnije fanove na celom svetu. Ako dođes u Zvezdu,moraš da daš sve od sebe, inače će te navijači opominjati (smeh). Naravno, ukoliko dobro odigraš i pomogneš timu da dođe do pobede, voleće te zauvek.

Stavi sebe u poziciju 3×3 igrača. Koja dva košarkaša bi pozvao u tim?

DŽH: I dalje da  igram 5 na 5 preko celog terena…Još uvek mogu da zakucam, a pre četiri meseca sam postigao 43 poena u Rašford Luis muškoj ligi. Srećan sam zbog toga!  Moj 3 na 3 tim bi izgledao ovako: Bernard King, Oliver Lafajet i ja.

Džerod se dotakao Beograda, hrane u Srbiji, kao i noćnog života.

DŽH: Beograd je veoma lep grad. Srpska kuhinja je jedna od najboljih u svetu. Najviše sam voleo da jedem krompire sa pljeskavicom. U gradu postoji veliki broj odličnih restorana, a uvek sam voleo da jedem u sportskim barovima. Veliki sam fan hip-hop muzike, nekad slušam i RnB. Nekada sam izlazio u noćni klub ‘Stefan Braun’noćni život u Srbiji je odličan.

FOTO: Privatna arhiva

Ko spada u pet najboljih igrača protiv kojih si igrao, a ko u pet najboljih saigrača?

DŽH: Ovo je teško pitanje. U Evropi sam igrao protiv velikog broja sjajnih košarkaša. TOP 5 protivnika su Majer Četmen, Fredi Haus, Džon Robert Holden, Horas Dženkins o Redži Frimen.

Dodao bih još neka imena, a to su Dimitris Dijamantidis, Šarunas Jasikevičijus, Dragić….

Takođe, imao sam priliku da sarađujem sa vrhunskim momcima i odličnim igračima. Izdvojio bih Milana Gurovića, Pera Antića, Gorana Jeretina, mog velikog čoveka Petra Popovića i Bugija, šutera iz Hemofarma. Volim da igram sa Goranom (Jeretin), on na sjajan način ‘pokriva’ i poziciju plejmejkera i bekovsku poziciju. Jeretin je majstor za pik-en-rol.

Nakon igračke karijere, Henderson je krenuo koracima uspešnog trenera…

DŽH: Nakon toga što sam i zvanično postao penzioner, započeo sam program za razvijanje mladih igrača. Sada sam profesionalni trener mlađih kategorija. Moju stranicu možete naći na Instagramu. Navijači Zvezde mogu da zaprate @checkmeifyoucan.

Da li Džerod Henderson danas, sebe može nazvati ‘čovekom koji je ispunio svoje snove’?

DŽH: Postoji recept! Snovi se ostvaruju uz mnogo planiranja, teškog rada, manifestovanja i molitve. Ja svakog dana radim sve četiri stavke. Uvek sanjam da cu stići do meseca, a čak i ako mi ne uspe, bar ću biti među zvezdama.

Za koga navijaš u NBA ligi?

DŽH: Ja sam od onih što nemaju omiljeni klub u ligi. Jednostavno je, navijam za ekipu u kojoj igra Lebron Džejms. Gde je on, tu idem i ja! Zaista poštujem ‘Kralja’!

 Da li pratiš neki drugi sport pored košarke i kakvo je tvoje mišljenje o Noletu?

DŽH: Volim tenis, to je veoma težak sport! Novak Đokovic je jedan od najboljih na celom svetu-zaključio je Džerod Henderson u razgovoru za HotSport.