Hrvatica Gala Svilan napisala je kolumnu u kojoj je na zanimljiv način prikazala svoj život u Beogradu i odluku da ovde provede svoje studentske dane.

Kaže da je iz Hrvatske došla u Srbiju da studira iz iznata, a nakon života u Beogradu zaključila je da su Hrvati, ipak, najveći Srbi.

Ćerka televizijskog voditelja Siniše Svilana je u kolumni za "100 posto.hr" napisala:

"Da studiram u Beogradu, umesto u nekoj drugoj "hoch" evropskoj prestolnici, odlučila sam iz razloga iz kojeg radim sve u životu: iz inata. Inata prema poznanicima, prolaznicima, društvenim kritičarima i dušebrižnicima. Zanimalo me što se nalazi preko Dunava, te imaginarne granice koja navodno odvaja civilizaciju od haosa. Koliko istine ima u stereotipima i društvenim tabuima".

Zatim piše:

"Zaključak mog "eksperimenta" zapravo je bio da sam više naučila o svom narodu, nego onom preko plota. U Srbiji nisam imala nikakvih negativnih iskustava, sem saznanja da smo mi zapravo jedan suštinski neduhovit narod".

Imala je i mnogo zanimljivih zaključaka o građanima svoje zemlje. A sve zahvaljujući muzičkom ukusu:

"U Zagrebu postoje samo dve vrste ljudi, oni koji "Extra FM" u autu slušaju s otvorenim prozorima i pi**e koje "Extra FM" slušaju sa zatvorenim prozorima. Za to vreme na splavovima trešti Dino Dvornik, iz kafana Nina Badrić, a restorana Džiboni. Jer najgori od svih je kulturni elitizam".

Setila se Gala i pitanja koje su joj često postavljali kada se vratila iz Srbije:

"A dok si studirala u Beogradu je li svuda treštala folk muzika" I moj večni odgovor: "Nisu. Treštao je Toma Zdravković. Ipak smo mi Hrvati najveći Srbi".

Gala otkriva i razloge zbog čega se u Hrvatskoj skriva da se sluša popularna muzika iz Srbije.

"Kako je u Srbiji turbofolk bio sinonim za turska osvajanja, tako je u Hrvatskoj rebrendiran i nosi simboliku srpskog osvajanja....

Folk je postao bitan faktor u samoodređivanju. Ako želimo da definišemo sebe kao individuu ili narod, potreban nam je onaj drugi. Narodnjaci su tako postali glavni adut pri nacionalnom distanciranju. Postoje samo dva moguća ishoda društvenog stava: ili prihvataš tradicionalno (naše) ili si odbačen. Sve ono što nije hrvatsko, strano je, nepoželjno, neprijateljsko. Četiri su dozvoljena muzička izraza koja se prepoznaju kao hrvatski i autohtoni: šlageri, pop-rok, dalmatinska pesma specifična po klapama i slavonska tamburica. Ako ne prepoznajemo neke od ovih elemenata u muzičkom izražavanju, muzika postaje nazadna i vulgarna".

Pa i pored ovoga hrvatski sportisti neretko znaju da uspehe proslave uz hitove naše narodne muzike, a hrvatski navijači da zaigraju Užičko kolo.

3

Najčitanije vesti