Umetnici vide svet drugačije od ostalih, njihovo umeće je da nađu načina da svoje proviđenje pretstave ostalima onako kako bi njihove snove i vizije razumeli i drugi.

Snovi i vizije... već na sam pomen ovih reči put vas vodi ka jednom imenu – Dizni! Volt Dizni (Walt Disney)

Ako je neko stvarao snove i vizije prihvatljive skoro svima, toj je upravo on: čovek čija publika se postaje kada se prohoda, i ostaje se u njegovim snovima do sudnjega dana.

Dizni je stvarao i crtao priče iz svojih snova i vizija: od miša Mikija Mausa, preko Šilje, Paje patka, Hromog Dabe, Proke pronalazača... svet je te likove upamtio zanavek, kao – diznijeva lica postojećih bajki.

U zapadnom svetu, decenijama, teško je pronaći čoveka koji nije svoju maštu delio sa crtanim filmovima i diznijevim likovima iz njegovog studija, i dok je Volt Dizni bio živ, i potom kada su njegovi naslednici stvarali remekdela kao Pokahantas, Aladin, Lajonking, Mulan, Lepotica i zver, Bambi, Pinokio, Tarzan, Uspavana lepotivca, Knjiga o Džungli, 101 dalmatinac...

Dizni studio je stvorio i materijalizovani svet mašte i snova, Diznilend zabavne parkove za objektima, likovima i igrom iz svojih filmova.

Volt Dizni je lično započeo stvaranje, izgradnju opipljivog sveta mašte iz svojih crtnaih filmova, Diznilenda, još od 1955 godine počevši od prvog Diznilend zabavnog centra u Kaliforniji, da bi taj svet postao pravi otvaranjem drugog Diznilenda u Floridi 1971 godine. Već 1983 izašao je iz Amerike i pojavio se i u Japanu kao i Hong Kongu, a peti je evropski Diznilend u Parizu otvoren 1992 godine.

Prva karta ikada, za ulazak u Diznijevo carstvo Diznilend, prodata je 1955. godine i koštala je 1 američki dolar. 

Čovek koji je imao snove i viziju, imao ruku koja ume da iz crteža stvori život, sazdao je globalnu imperiju sveta zabave, snova, bajke i mašte kakvu istorija ne pamti. Stvorio je Dizni svet!

Krenimo redom. Ono što je naša tema priče je tamna strana čoveka koji je stvorio taj moćni svet iluzije, bajke i snova kroz koji su miljarde nas prolazili, a mnogi i zauvek ostali u njemu.

Moć Volta Diznija da nam stvori nezaborvan svet iluzije, sjajnih likova i priče o dobroti koja na kraju uvek pobeđuje... živeći za to vreme život u paralelnom svetu politike, mračnog egoizma, odbojnosti prema ženama, porodici i jednakosti među ljudima.

Ako je moć stvorti Diznisvet, još veća moć je tako dugo živeti dva života jedan kraj drugog.

Rođen je kao Volter Dizni 5. decembra 1901. godine u Čikagu, ali se u njegovom ranom detinjstvu porodica seli na farmu. Presudan događaj u njegovom profesionalnom životu se dogodio kada je imao sedam godina. Dečji nestašluk mu je otvorio nove vidike. Volt je sa sestrom umazao zidove katranom zbog čega su bili kažnjeni, a zatim su od tetke dobili pribor za crtanje uz savet da ne prilaze više zidu.

Odmah je zavoleo crtanje pa je na papir prenosio svoja zapažanja o životinjama sa farme, a kao osmogodičnji dečak je već prodavao svoje crteže komšiji.

Dok su živeli u Kanzas Sitiju, Volt je počeo da pohađa časove crtanja, a slobodno vreme je uglavnom provodio sa sestrom u luna parku. 

Prvi svetski rat uveliko traje a porodica se vraća u Čikago gde Volt pohađa srednju školu i postaje ilustrator za školske novine gde uglavnom obrađuje teme vezane za Prvi svetski rat i patriotizam. Dečak, koji je u Kanzas sitiju zabavljao društvo glumeći i imitirajući Čarlija Čaplina, postaje drugačiji. Napušta školu kako bi se pridružio američkoj vojsci, ali imao je 16 godina pa ga odbijaju. Volt se priključuje Crvenom krstu i odlazi u Francusku gde opet iskazuje svoj jedinstveni duh vozeći auto iscrtan šaljivim crtežima i karikaturama.

Nakon rata se vraća kući i čvrsto odlučuje da neće raditi u fabrici već će svoj život posvetiti crtanju (jedno vreme je želeo da se bavi i glumom) i na taj način će menjati svet. Počinje da crta političke karikature i stripove ali niko ne želi da ga zaposli. Okreće se animaciji i stvara prve crtane filmove pod nazivom Laugh – O- Grams koji doživljavaju veliki uspeh. Ubrzo je otvorio studio i zaposlio nekoliko animatora, ali nije umeo da raspoređuje novac i bankrotirao je.

Volt Dizni je imao 21 godinu kada je odlučio da svoju sreću potraži u cartsvu filmova, Holivudu. Donosi svu svoju imovinu koju čine samo ideje za animirano-igrani film Alisa u zemlji crtaća (Alice in Comedies) inspirisan delima Luisa Kerola

Volt je živeo u svetu ideja ali mu je oko upravljanja novcem bila potrebna pomoć. Brat Roj (Roy Disney) pozajmljuje mu novac i njih dvoje otvaraju studio u ujakovoj garaži. U studiju počinje da radi i mlada devojka Lilijan Baunds u koju se Volt vrlo brzo zaljubljuje, a zatim su se i venčali. Prvi film nastao u ovom studiju je Alisa u zemlji crtaća. Snimljeno je dosta epizoda ali nisu sve sačuvane do danas.

Otprilike u isto vreme nastaje i serijal Luckaste melodije (Silly Simphonies), ali nastaje i najpoznatiji plod Diznijeve mašte, Miki Maus.

Ne zna se ko je tačno zaslužan za lik Mikija Mausa (na njemu je radilo više animatora) ali se zna da je njegovo prvo ime bilo Mortimor. Prvi Mikijev film je bio bez zvuka, bez boje, zvao se Ludi avion i publici se nije dopao.

Međutim, prvi javno prikazan film najpoznatijeg miša (18. novembra 1928.) bio je Parobrod Vili  i bio je i više nego uspešan. Za lik Mikija Mausa, Volt Dizni dobija posebnog Oskara koji je bio samo prvi u nizu nagrada. Naime, Volt Dizni je osoba koja je dobila najviše Oskara u istoriji (20 od čega su 3 posebna a 1 dobijen posthumno), a njegovo Cveće i drveće iz 1932. godine je prvi animirani film koji je dobio ovu prestižnu nagradu.

Miki Maus nije samo lik iz crtanog filma već i zaštitni znak kompanije Dizni, a na neki način je postao i Voltov najbolji prijatelj. Uvek je sa ljubavlju govorio o njemu, a godinama mu je pozajmljivao glas. Nije mu podarilo lik ali jeste dušu. Na naše prostore Miki dolazi preko lista Veseli četvrtak 1932. godine. Autori ovog lista, a pre svega Ivan Šenšin kreirali su svoju verziju ovog lika i nazvali ga Mika Miš.

Tridesetih godina prošlog veka Volt dobija novu ideju. Mornar Popaj je postao gledaniji od Mikija Mausa i trebalo je nešto preduzeti kako bi se studio spasio. Odlučuje 1934. godine da snimi prvi dugometražni animirani film u istorijiSnežana i sedam patuljaka iako mu svi govore da je to besmisleno i da će bankrotirati.

Svojeglavi Volt ne sluša animatore i Lilijan, koja je tvrdila da niko neće dati pare da gleda tako nešto, pa stavlja kuću pod hipoteku. Posle tri godine film je premijerno prikazan a publika je po prvi put stojeći aplaudirala na premijeri jednog crtanog filma. Uspeh ovog filma je bio nezamisliv a zarada ogromna pa je mogao da otvori nov studio. Osim toga, zahvaljujući ovom filmu ponovo dobija Oskara. Ovu nagradu mu je urućila Širli Templ, a napravljen je tako da ga čine figura Oskara normalne veličine i 7 malih figura.

"Lepotica i zver" je prvi animirani film koji je nominovan za Oskara za najbolji film, a do 2009. godine je bio i jedini. Lik indijanske princeze Pokahontas, iz istoimenog crtanog filma, smatra se, po oceni kritičara, najbolje animiranim crtanim likom. Nije ni čudo, s obzirom da je na animaciji ove svojeglave i lepe devojke radilo čak 55 animatora. 

Ta velika produkcija i dinamika uspeha stvarala je i komčne gafove. Film "Kralj lavova" (The Lion King), prvobitno je nosio naslov "Kralj džungle" (King of the Jungle), dok neko od članova tima, koji su radili na ovom projektu, nije shvatio da lavovi ne žive u džungli. 

Studio u to vreme ima već 1000 radnika među kojima su vrhunski animatori i ljudi puni ideja. Filmovi za sva vremena se ređaju jedan za drugim. O Voltu kruže priče da nije bio onakva osoba kakvom ljudi na osnovu filmova zamišljaju, već veoma nezgodan. Da je bio rasista, da nije priznavao ravnopravnost žena prema kojima se loše ponašao na poslu, ali i da je uspehe čitavog studija voleo da pripisuje samo sebi.

Postoje podaci da su čak i Hitler i Gebels tajno gledali Diznijeve filmove i divili im se iako su zvanično bili zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj. Diznijev rad je osvojio ceo svet pa je tako hvaljen i u Sovjetskom Savezu za vreme Staljina. Za vreme Drugog svetskog rata, SAD angažuju Volta Diznija da pomogne u uspostavljanju bolje saradnje sa državama Južne Amerike i šalju ga na putovanje po Brazilu, Čileu, Peruu i Argentini. Tako nastaje film Saludos Amigos koji prikazuje šarenilo kutlure i prirode ovih država.

Poslednji film na kome je on radio je Knjiga o džungli. Njegovi filmovi nisu samo zabava za porodicu već prava umetnička dela.

Ono što je kod njegovih likova karakteristično je da nemaju svoje porodice. Nigde se ne prikazuju otac, majka i dete. Kasnije, kad bude preuzimao bajke od drugih, pokazaće se da većina njegovih junaka i heroina nema majku. Majka je prikazana samo u onim filmovima gde porodica nije u prvom planu.

Kroz svoj rad je želeo da pobegne od sećanja i svoje porodice. Može se primetiti da majku Floru Kol Dizni uopšte nije poštovao, a prema ocu Elijasu Dizniju je imao strahopoštovanje. Majku nije cenio, jer nikad nije imala vremena za njega, i nije bila tu da ga zaštiti od oca tiranina. Zato se lik majke u njegovim delima retko provlači.

Snežana (Snow White and the Seven Dwarfs), Pepeljuga (Cinderella), Arijel (The Little Mermaid), Jasmin (Aladdin) i Bel (Beauty and the Beast) nemaju majke, već samohrane očeve. Aurora (Sleeping Beauty) je ima, ali ona nije u prvom planu u toj priči. To je kada su ljudski junaci u pitanju. Kada su likovi životinje, majke postoje, dominantne su u životima mladunčadi i brižne. Filmovi u kojima se to može videti su Bambi i Dambo. Imao je lepo mišljenje o životinjama, i one su mu u detinjstvu bile najbolji prijatelji.

Njegovo detinjstvo će kasnije promeniti i njegov pogled na žene. Oženiće se, ali biće potpuno ravnodušan. Radije će provoditi vreme u svojoj kancelariji, stvarati i družiti se sa svojim likovima iz mašte, nego biti odgovoran, brižan i nežan suprug. Njegovoj tadašnjoj ženi to nije smetalo toliko. Ona ga je volela i podržavala sve njegove ideje.

Nakon uspeha "Snežane" krajem tridesetih, počastio je svoje roditelje novom kućom. I kada god u novoj kući nešto ne bi radilo kako valja, odbijao je da ih pusti da se "bakću" zovući majstore iz oglasa, već je odmah slao ekipu majstora iz studija kako bi popravili šta god da je bilo pokvareno. Ta usluga pokazala se kobnom. Peć u kući njegovih roditelkja nije dobro radila, i 1938. Dizni je poslao majstore da poprave grejanje. Nažalost, negde su napravili katastrofalnu grešku, i nekoliko dana kasnije, Diznijeva majka Flora se ugušila dok je spavala od trovanja ugljen-monoksidom. Njegov otac Elijas jedva je preživeo trovanje.

U studiju Volta Diznija nije bilo crnaca, a ni žena. Crtanjem su se mogli baviti samo muškarci, a žene koje su radile dobijale su samo bojenje već stvorenih crteža i zatim otkaz kada pređu u svoje tridesete godine.

Bilo je i drugih isključivosti. Naime, Volt Dizni je uvek, još od svojih dvadesetih godina imao brkove ali, nije dozvoljavao nikome od zaposlenih u svom studiju da imaju brkove ili brade. Stvar je otišla tako daleko da se u zabavnim Diznilend centrima nije dozoljavalo ni zaposlneima a ni posetiocima ulaz ako su brkati ili bradati!

Interes za poliiku je pokazivao oduvek. Još u tridesetim godinama prošlog veka, vreme svoje mladosti, bio je simpatizer ranog nacizma i rasista. U vreme drug svetskog rata i potom radio je propagandne plakate i animacije za američku vojsku. U liku Paje Patka, koji u jednoj epizodi radi u fabrici, Dizni je jasno pokazao svoj stav po pitanju propagande Nemaca u Drugom svetskom ratu. Cilj crtaća je bio da se prodaju ratne obveznice. 

Pre nego što će postati posvećeni lovac na komuniste Dizni je nadgledao produkciju stotinu propagandnih ratnih filmova snimanih u periodu od 1942. do 1945. godine. Većinu ovih filmova nije videla regularna publika tim pre što su bili namenjeni isključivo vojnicima. 

Najpoznatiji Diznijev propagandni film "Der Fuehrer's Face" u glavnoj ulozi ima Paja Patka koji teško izlazi na kraj sa stresom i komplikacijama koje u njegovom životu izaziva rat. A u filmu "Commando Duck" Paja Patak dobija ulogu akciong heroja kojem je pošlo za rukom da sam digne u vazduh japansku vojnu bazu. Poenta ovakvih ratnih propagandnih filmova bila je da se neprijatelj dehumanizuje a da se gledalac preplavi osećajem patriotizma. 

Bio je tvrdi antikomunista i desničar još kada je 1944 godine osnovano Filmsko udruženje za očuvanje američkih idela gde je bio podpredsednik, a u kom udruženju su se nalazili i poznati glumci kao Gari Kuper, Glerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn...

Tokom gotovo čitavog života imao je veliki porok – pušio je uglavnom po tri pakle cigareta na dan. Naposletku, ova navika mu je došla glave.

Dizniju je otkriven tumor na levom plućnom krilu, ono je ubrzo izvađeno, ali je podmukla bolest metastazirala i doktori su mu predvideli još najviše dve godine života. Nažalost, Dizni je izdržao samo 34 dana.

Volt Dizni je preminuo od raka pluća 1966, a nekoliko dana pred smrt, pravio je beleške. Njegovim poslednjim zapisanim rečima smatra se ime jednog glumca. Dizni je na komadu papira napisao "Kurt Rasel".

Da, mi sada znamo ko je on, ali te godine Rasel je bio relativno nepoznat klinac koji je tek počeo da se bavi glumom. Američki mediji svojevremeno su pitali Rasela da li zna zbog čega je bio na umu kralju crtanih filmova, kao recimo, da li su bili u kontaktu ili ugovarali saradnju na nekom projektu. Odgovor je bio – sreli su se nekoliko puta ali nisu bili bliski. Nikada ni Kurt Rasel niti javnost nisu saznali zašto je Dizni napisao baš njegovo ime.

Sve u vezi sa Diznijevom smrću strogo je zataškano. Niko nije želeo da razočara milione ljude vešću da je tako veliki umetnik nestao zauvek. Međutim, jedna prilično dvosmislena izjava za novine otvorila je vrata intrigama i, istovremeno, nadi.

Bob Nelson, predsednik Udruženja kriogenetičara iz Kalifornije, u intervjuu za Los Angeles Times nakon Diznijeve smrti izjavio je: „Volt Dizni želeo je da bude zaleđen. Naše udruženje je primilo gomilu poziva iz njegove produkcijske kuće u vezi sa procesom kriogenetskog zaleđivanja, ljudima koji obavljaju ovo i troškovima. Mnogi misle da je Dizni zaista zaleđen i da se njegovo telo nalazi u hladnjaku u nekom podrumu. Ipak, Volt Dizni nigde nije zapisao da je to njegova zvanična želja. Zato je i kremiran. Dve nedelje nakon njegove smrti prvi čovek je kriogenetski zaleđen.”

Nakon izobrtanja ove izjave, na legendu su samo počele da se nadovezuju sve novije pretpostavke, pa je došlo do toga da je Dizni zapravo zaleđen neposredno pre smrti, kako bi jednog dana mogao da se odledi, izleči od raka i nastavi svoj život i rad kako je i započeo.

Po rečima njegovih prijatelja, „Volt Dizni imao je neurotičan strah od smrti”. Štaviše, Diznijev biograf, Mark Eliot, u biografiji „Volt Dizni – Mračni princ Holivuda” piše: Diznijeva rastuća opsednutost sopstvenom smrtnošću dovela je do toga da počne da izučava kriogenetiku. Često je opčinjeno pričao prijateljima o želji da, kad dođe vreme, bude zamrznut, odleđen i po potrebi izlečen…na ove reči njegov brat Roj je samo klimao glavom u neverici.”

U stanu Volta Diznija nađena je čak i knjiga „Mogućnost besmrtnosti” Roberta Etingera, poznatog kriogenetičara, te su sve pretpostavke da je Diznija veoma zanimala futuristička nauka 20. veka – potvrđene.

Iako se vest o Diznijevoj smrti nije pronela brzo i glasno, jedna druga jeste. Naime, dve nedelje nakon smrti Volta Diznija zaleđen je prvi čovek ikada. Njegovo ime tada, iz zaštite identiteta, nije dato u novine, te su ljudi ovaj čin automatski povezali sa Diznijevom smrću i u novinama su ubrzo osvanuli senzacionalistički naslovi da je Volt Dizni prvi čovek koji je kriogenetski zamrznut.

Neverovatno je koliko daleko su ljudi spremni da odu kako bi sačuvali makar malo čarolije usađene u detinjstvu. Niko nije želeo da shvati i prihvati da je Volt Dizni mrtav – bilo je mnogo lepše verovati da je samo na kratkom predahu od rada i da će se vratiti da ulepša detinjstva nekoj sasvim novoj deci u nekom sasvim novom svetu. 

Volta Diznija nema, sa njim su zauvek otišli i njegov egoizam, otpor prema drugačijim rasama, oduševljenje rasistima i nacistima dok nisu postali američki neprijatelji, odbojnost prema porodici, neverica da i žene znaju da rade na filmovima, mržnja prema komunistima i potrebi da bude jedini brkati čovek u svom svetu... ali, ostalo je svetu na raspolaganje i uživanje sve drugo što se ukratko naziva Svet Volta Diznija, Diznilend. Sasvim dovoljno za njegovu besmrtnost.     

(D.P. Latas)

1

Najčitanije vesti