“Jesi li čuo šta je onaj ludak jutros rekao!?”, grmeo je general Nikola Ljubičić na nekadašnjeg gradonačenika Beograda Branka Pešića posle jutarnje salve bolnih aforizama koje je Duško odašiljao sa vrha “Beograđanke”.

Redakcijski telefoni na vrhu "Beograđanke" usijali su se tog jutra, datum skoro niko i ne pamti, ali, kažu, bilo je to negde između 1982. i 1983. godine.

Beograđani zovu Studio B. Prošlo 7.15, a nema Duška. PANIKA! Neka muzika svira, ali odzvanja tišinom, svi se upinju ali džaba – na talasima koji se šire od Terazija prema Kalemegdanu ne čuje se onaj promukli glas da ih posle onog legendarnog "Beograde, dobro jutro!" probudi, otrezni, kaže ono što svi misle, ali ne umeju, ili, možda, ne smeju da kažu…

Ispostaviće se ubrzo da se taj glas i to "Beograde, dobro jutro!" više nikada uživo neće čuti sa talasa velegradskog radija. Ugasiće ga politički moćnici.

"Gašenju" Duška Radovića, legendarnog pisca, pesnika, radio i TV voditelja prethodiće, po sudu Partije, veliki i svakim danom sve veći broj "nepodobnih" političkih aforizama kojima urbana legenda budi pospane Beograđane ušuškane u prividni spokoj osamdesetih.

Ivan Stambolić, prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i general Nikola Ljubičić, predsednik predsedništva Srbije, koji su posle smrti Josipa Broza Tita držali poluge moći, pomno prate šta Radović govori u etar. Prate, i od ranog jutra se nerviraju.

"Jesi li čuo šta je onaj ludak jutros rekao!?", grmi i svako malo jada se Ljubičić nekadašnjem gradonačeniku Beograda Branku Pešiću posle jutarnjeg moždanog treninga koji genijalni Duško forsira ranom zorom sa vrha "Beograđanke".

"Te Duškove opaske i aforizmi mnogo su smetale Stamboliću. Jednom prilikom se, kada je s prijateljima malo popio u svojoj vikendici, pohvalio - Onaj Radović opet ne pazi šta priča, moram sutra da mu izvučem uši", ispričao je Dušanov brat Brana Radović, kome je ovaj detalj kasnije, posle Duškove smrti, prepričao jedan od svedoka.

Čašu partijske žuči prelila je, kaže, ova Duškova rečenica, izgovorena u etru:

"Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih".

Ispostaviće se da su ovi posle Tita bili sujetniji i surevljiviji od njega. Stvari postaju ozbiljne. Radović će ubrzo biti glavna tema Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.

4

Najčitanije vesti