Kako da nam 2019. bude uspešnija u ljubavi, poslu, međuljudskim odnosima. Kad su partnerski odnosi u pitanju, treba da obratimo pažnju na potrebe druge strane.

Još jedna godina je iza nas. Ispratili smo je sa setom, tugom, melanholijom, veseljem. Uz vatromet želja i optimizma i mestimično provejavanje opreza. Uz obećanje da ćemo biti bolji, da ćemo lepe trenutke zapamtiti, a ružne ostaviti iza sebe. Uz sumnju da ćemo u svemu tome uspeti.

Da li će godina ispred nas biti ispunjena dobrim ili lošim, verom ili očajem, nadom ili beznađem, zavisi od nas, ali i od okolnosti. Ključna stvar je da prepoznamo tu, nekad tananu liniju koja razdvaja situacije koje treba da prihvatimo jer na njih ne možemo da utičemo i one na kojima možemo da radimo da bismo bili zadovoljniji.

U ispisivanju praznih stranica svake nove godine, pa i ove koja nam je upravo stigla, neko se uzda u sreću. Drugi pak gledaju u nebo tražeći potvrdu za svoje odluke u položaju planeta. Treći nemaju sumnju u to da ih jedino rad može odvesti tamo gde žele da budu.

Odgovore na naizgled jednostavna pitanja - od čega zavisi kakva će nam biti ova godina i kako da nam bude bolja u ljubavi, poslu i međuljudskim odnosima - potražili smo od psihologa i životnog trenera Ljiljane Jagodić.

- Kakva će nam biti godina, zavisi pre svega od naših uverenja. Ako verujemo u horoskop i sudbinu, pridržavaćemo se onog što tamo piše. Recimo, čekaćemo mart da nešto započnemo jer nam zvezde ukazuju na to da je idealan period za novi početak. Dobro u tom uverenju je što nam daje sigurnost da ćemo tada biti uspešniji. Loše je što na taj način odgovornost za (ne)uspeh prebacujemo na zvezde. A dok mi ne preuzmemo odgovornost za naš život, on se neće odvijati na način koji želimo i u skladu sa našim sposobnostima - upozorava sagovornica "Života plus".

Posao

Da nisu sposobnosti najvažnije, često se uveravamo na poslovnom planu. Sa jedne strane stižu nam poruke da ćemo uspeh ostvariti radom na sebi, ali na drugoj vidimo da su oni sa manje sposobnosti, ali bolji na planu samopromocije, daleko dogurali. I onda smo zbunjeni jer ne znamo šta da radimo. Da bismo ostvarili uspeh na ovom planu, treba prvo da postavimo sebi pitanje: "Šta očekujem od ovog posla", predlaže naša sagovornica.

Ljubav

Kriza vlada i na polju partnerskih odnosa. Dok se jedni žale kako je teško pronaći srodnu dušu jer su "svi dobri već zauzeti", drugi se pitaju gde je bliskost koju su nekad imali sa partnerom i zašto je jaz sve dublji, a provalija preti da ih potpuno razdvoji.

- Najbolji savet koji mogu da dam ljudima kad su partnerski odnosi u pitanju je da obrate pažnju na partnera, pre nego na sebe. Partnerski odnos nikad nije mesto u koje smo došli da bismo nešto uzeli, već naprotiv i da bismo nešto dali - kaže Jagodićeva.

I zaista, studije potvrđuju da se bolje osećamo kad dajemo nego kad primamo. Da bismo to uradili, moramo da se suprotstavimo savremenom društvu koje promoviše egocentrizam poručujući nam da su naše potrebe najvažnije. Ova promena u razmišljanju će nam se isplatiti.

- Kad počnemo da pružamo partneru ono što mu nedostaje, na način na koji mu je potrebno, u velikoj meri zadovoljavamo potrebu da doprinosimo drugima. Kroz zadovoljenje te potrebe, bolje se povezujemo i ostvarujemo bliskost sa tom osobom, ljubav i povezanost. Osećamo se sigurnim jer znamo da možemo partneru da pružimo to što mu treba. Osećamo se i posebnim i bitnim jer je izabrao baš nas. Čineći drugu osobu srećnom, uvek smo srećni i mi i naravno kroz taj odnos rastemo i razvijamo se - napominje psiholog.

Međuljudski odnosi

A šta je sa svim ostalim "drugim" oko nas? Sa prijateljima, kolegama, ali i poznanicima, šalterskim službenicima, prolaznicima na ulici koji nas začas iznerviraju, zbog kojih lako planemo, izgubimo živce, pa kažemo ili uradimo nešto zbog čega se kasnije kajemo. Za poboljšanje međuljudskih odnosa, ključna reč je empatija, otkriva naša sagovornica. Jer, bez razvijene emocionalne inteligencije i emotivne pismenosti nećemo uspeti u tome da imamo dobre odnose sa drugim ljudima.

- U situacijama kad nas drugi nerviraju, službenici na šalteru, medicinske sestre, lekari u bolnici, prijatelji, članovi porodice, zapitajmo se šta nas u tom trenutku najviše pogađa. Najčešće nas kod drugih najviše nervira ono što ne možemo da podnesemo kod samih sebe, možda arogancija, nesigurnost, nemanje vremena za drugog - primećuje Jagodićeva.

I tada, umesto da puknemo i da sav bes ispoljimo na (nedužnoj) osobi ispred nas, trebalo bi da razmislimo da li bismo promenom ponašanja mogli da utičemo na taj odnos da postane bolji.

- Makar kad je šalterski službenik u pitanju. Zamislite kad bi svi ljudi koji čekaju u redu bili ljubazni prema njemu. Da li bi on i dalje bio neljubazan? Da li bi svoju energiju trošio na odbranu od negativnih ljudi ili na to da što pre završi posao? Kada drugu osobu bolje razumete, lakše je promeniti odnos prema njoj. I možda baš promenom nas samih uspemo da promenimo i taj odnos, a ne samu osobu. Uvek radimo na sebi, a ne na odnosu. Na taj način, dajemo sebi moć, a ne drugome. Na sebe preuzimamo odgovornost i tako činimo da naš život ide smerom koji nama odgovara - zaključuje naša sagovornica.

OD NAS ZAVISI

I dok neko krivca za neuspeh traži u zvezdama, drugi će prst uperiti u sebe. Ali najčešći krivac su nam okolnosti. Mislimo da bi sve bilo drugačije da smo se rodili u nekoj drugoj zemlji, pravičnoj, bogatijoj, perspektivnoj.

- Pitanje "Kako uspeti kad živiš u ovakvoj zemlji?" uvek postavljaju osobe koje mnogo veći značaj pridaju okolnostima nego samom sebi. Tako sebi oduzimaju moć, a daju je nečem što je izvan njih samih. Ljudi koji su svesni sebe i svojih kvaliteta uvek znaju da najviše od njih zavisi (ne)uspeh - kaže psiholog Ljiljana Jagodić.

2

Najčitanije vesti