U bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska registrovano je najmanje 200 fiktivnih firmi čiji su osnivači državljani Slovenije. Većina od tih firmi ne nalaze se na adresama koje su naveli prilikom registracije kod Okružnog privrednog sudu u Banjaluci, objavio je poslovni portal Capital, koji je sproveo istraživanje.

Kako se navodi u tekstu, koji taj entitet opisuje kao „offshore destinaciju za Slovence“, samo u banjalučkom naselju Borik u ulici Relje Krilatice u poslovnom kompleksu TC Borik prijavljeno je 20-ak firmi koje su osnovali slovenački državljani, premda se, navodi Capital, danas niti jedna od tih firmi ne nalazi na prijavljenoj adresi.

Iz uprave TC Borika tvrde da te firme nikad nisu ni poslovale na njihovoj adresi, a da oni nikada nisu ni čuli za te firme.

Fiktivna registracija u Banjaluci firmi iz Slovenije problem je star nekoliko godina. Slovenački novinar Novica Mihajlović, koji je među prvima istraživao slučajeve fiktivnih slovenačkih firmi u Bosni i Hercegovini, rekao je Al Jazeeri da neki Slovenci preko firmi u Banjaluci „izvlače dobit puno niže oporezovanu nego što bi to bio slučaj u Sloveniji“.

Ideju Bosne i Hercegovine kao poreske oaze za Slovence promoviše i Rok Snežič, doktor poreskog prava iz Maribora.

Na web stranici Snezic.si stoje detaljna objašnjenja zbog čega bi slovenski privrednici trebalo firme da registruju u Bosni i Hercegovini a ne u Sloveniji.

Između ostalog, navodi se: „Oporezivanje dividendi u BiH je nula odsto, u Sloveniji je 25 odsto; PDV je u BiH 17 odsto, u Sloveniji je 22 odsto; Porez na motorna vozila i porez na luksuz je u BiH nula odsto, u Sloveniji do 40 odsto; porez na plovila u BiH nula odsto, u Sloveniji do 15 odsto“. Još se dodaje i da „u BiH ne poznaju zakon o porijeklu imovine“.

„Ali, moja firma i ja nismo otvorili nijednu firmu u Bosni i Hercegovini na fiktivnoj adresi […]. Dajem pravne i poreske savjete i ne tražim Slovencima adrese po Bosni i Hercegovini […]. Vjerujem da druge agencije koje nemaju licencu poreskog savjetnika to rade“, tvrdi Snežič na pitanje Al Jazeere zbog čega neke slovenačke firme nisu na adresama koje su naveli prilikom registracije.

Većina od tih firmi ne nalaze se na adresama koje su naveli prilikom registracije kod Okružnog privrednog sudu u Banjaluci, objavio je poslovni portal Capital, koji je sproveo istraživanje.

Kako se navodi u tekstu, koji taj entitet opisuje kao „offshore destinaciju za Slovence“, samo u banjalučkom naselju Borik u ulici Relje Krilatice u poslovnom kompleksu TC Borik prijavljeno je 20-ak firmi koje su osnovali slovenački državljani, premda se, navodi Capital, danas niti jedna od tih firmi ne nalazi na prijavljenoj adresi.

Iz uprave TC Borika tvrde da te firme nikad nisu ni poslovale na njihovoj adresi, a da oni nikada nisu ni čuli za te firme.

Fiktivna registracija u Banjaluci firmi iz Slovenije problem je star nekoliko godina. Slovenački novinar Novica Mihajlović, koji je među prvima istraživao slučajeve fiktivnih slovenačkih firmi u Bosni i Hercegovini, rekao je Al Jazeeri da neki Slovenci preko firmi u Banjaluci „izvlače dobit puno niže oporezovanu nego što bi to bio slučaj u Sloveniji“.

Ideju Bosne i Hercegovine kao poreske oaze za Slovence promoviše i Rok Snežič, doktor poreskog prava iz Maribora.

Na web stranici Snezic.si stoje detaljna objašnjenja zbog čega bi slovenski privrednici trebalo firme da registruju u Bosni i Hercegovini a ne u Sloveniji.

Između ostalog, navodi se: „Oporezivanje dividendi u BiH je nula odsto, u Sloveniji je 25 odsto; PDV je u BiH 17 odsto, u Sloveniji je 22 odsto; Porez na motorna vozila i porez na luksuz je u BiH nula odsto, u Sloveniji do 40 odsto; porez na plovila u BiH nula odsto, u Sloveniji do 15 odsto“. Još se dodaje i da „u BiH ne poznaju zakon o porijeklu imovine“.

„Ali, moja firma i ja nismo otvorili nijednu firmu u Bosni i Hercegovini na fiktivnoj adresi […]. Dajem pravne i poreske savjete i ne tražim Slovencima adrese po Bosni i Hercegovini […]. Vjerujem da druge agencije koje nemaju licencu poreskog savjetnika to rade“, tvrdi Snežič na pitanje Al Jazeere zbog čega neke slovenačke firme nisu na adresama koje su naveli prilikom registracije.

„Imate u Sloveniji kvazi firme koje se bave otvaranjem firmi na virtualnim adresama. Iz Banjaluke to radi firma koja nudi fiktivne adrese. Sam sam ih prijavio tržišnoj inspekciji“, kaže Snežič.

Prećutna saglasnost vlasti

Za ekonomistkinju Svetlanu Cenić priča oko spornih slovenačkih firmi u Banjaluci nije tako prosta kako se čini. Veruje kako se ceo proces odvija uz saglasnost vlasti. Ona se pita kako su neke firme uopšte dobile registraciju u sudovima bez prave adrese.

„Nemoguće je da jedna firma posluje legalno, a da ne postoji njena jasna adresa i kontakt podaci“, kaže Cenić. 

„Ako neke firme nemaju tačnu adresu, kako se uspostavlja bilo kakva službena prepiska sa njima“, pita se Cenić, dodajući da to što već godinama niko ne proverava zakonitost poslovanja sumnjivih firmi koje su u Banjaluci osnovali slovenački državljani, daje joj za pravo da sumnja da se cijeli proces odvija u dogovoru sa vlastima.

„A, da bi vlast okretala glavu od tog problema, znači da je neko uzeo pare“.

 

0

Najčitanije vesti