Desetine miliona Amerikanaca će u novembru birati predsednika SAD. Rezultat će odrediti kompozicija od 538 članova elektorskih glasova koji će formalno izabrati novog američkog predsednika.

Elektorske glasove su osmislili 1787. godine autori Ustava SAD kao kompromis između onih koji su želeli direktno glasanje naroda i onih koji su želeli da Kongres bira predsednika. Jedan od ciljeva je bio da se zaštite prva manjih država i spreči dominacija onih sa brojnijom populacijom nad onima sa manjom.

Zbog toga danas svaka od 50 američkih država ima isti broj elektorskih glasova, kao i što imaju jednak broj članova Kongresa.

Kalifornija, najnaseljenija američka država, ima 55 elektora. To se reflektuje kroz dva američka senatora, plus 53 člana Predstavničnog doma dodeljenih na osnovu broja stanovnika.

Države sa manjom populacijom imaju tri elektora: dva za američke senatore i po jedan za svakog člana njihovog Predstavničkog doma.

Vašington D.C. je poseban federalni distrikt, ne država, i stoga nema nijednog američkog senatora, nijednog predstavničkog glasa u Kongresu SAD. Ali prema Amandmanu 23. Ustava SAD, Distriktu Kolumbija dodeljena su tri elektorska glasa u izbornom mehanizmu, prenosi Slobodna Evropa.

Da bi postao predsednik, kandidat treba podršku proste većine elektorskih glasova. Trenutno je za obezbeđivanje pobede potrebno najmanje 270 elektorskih glasova.

Ako je elektorsko glasanje tesno, Predstavnički dom je ovlašćen da izabere sledećeg predsjednika. To se dogodilo samo jednom u istoriji SAD.

Elektore obično nominuje politička partija ili same stranke daju svoje kandidate. Takve veze obično znače da su kandidati lojalni svojoj stranci ili kandidatima za koje su rekli da će glasati.

Ali ne postoji federalni zakon koji obavezuje elektore da se drže svog obećanja. Elektor koji prekrši svoju obavezu da glasa za odeđenog kandidata poznat je kao "neverni elektor".

Dok 29 država i Distrikt Kolumbija imaju zakone koji sankcionišu neverne elektore, 21 država ih nema. Države Minesota i Mičigen imaju zakone koji poništavaju glasanje nevernih elektora.

Elektorski sistem glasanja je u prošlosti dovodio do kontrovezi zbog mogućnosti da kandidat koji osvoji najveći broj glasova u direktnom glasanju ipak ne sakupi dovoljno elektorskih glasova da postane predsednik.

To se dogodilo 2000. godine, kada je republikanski kandidat Džordž W. Buš osigurao potrebnu većinu elektorskih glasova, iako je u direktnom glasanju širom zemlje osvojio oko 500.000 glasova manje od demokratskog kandidata Ala Gora.

Treba istaći da predsednički kandidati uvek pažnju i novac koncentrišu na samo četiri države. To su Ohajo, Florida, Pensilvanija i Virdžinija, poznate i kao "klimave države". Za razliku od ostalih 46 "stabilnih država" gde Demokratska i Republikanska stranka manje-više znaju da li će pobediti, tradicionalno, glasači u "klimavim državama" su neodlučni, pa se za njihove glasove vodi i najveća borba.

A kako glasa 11 miliona Amerikanaca van Sjedinjenih Država? Zvuči neverovatno, ali skoro četiri i po miliona ljudi, koji žive na takozvanim Teritorijama, dakle u Portoriku, Guamu, na američkim Devičanskim i Severnim Marijanskim ostrvima, ne glasaju na predsedničkim izborima, jer ne žive ni u jednoj od saveznih država, prenosi RTS.

Dakle, ako ste Amerikanac u dijaspori, pa čak i američki astronaut u svemiru, možete da glasate poštom, a ako živite na Teritorijama, to pravo vam je uskraćeno, iako je broj stanovnika veći nego u šest slabo nastanjenih saveznih država.

2

Najčitanije vesti