Austrija od 1. jula svoje tržište rada potpuno otvora za hrvatske državljane, piše "24 sata".

Ta zemlja je na uzlaznoj putanji kada je u pitanju oporavak od korona krize, a nezaposlenost je po prvi put pala ispod jednog miliona.

"Penjemo se prema gore, ali nismo još uvek na brdu" rekla je u sredu za "24 sata" austrijska ministarka ekonomije Margarete Schrambok.

Na početku uvođenja restrikcija krajem marta, Austrija je brojala 637.776 nezaposlenih dok se 1. juna broj nezaposlenih i onih na skraćenom radnom odnosu popeo na vrtoglavih 1.881.735.

Međutim, popuštanjem restrikcija koje su uključivale otvaranje prodavnica kao i revitalizacijom gastronomije u samo 22 dana, zaključno sa datumom 22. juna taj broj je iznosio 1.283.121.

U poređenju sa prošlom godinom stanje zaposlenih u prodavaonicama je isto. Jedan od najpogođenijih sektora je turizam i sa njim povezana zanimanja. Trenutno je posebno problematičan onaj u gradovima, dok regionalni turizam raste.

Time je uslovljena i odluka da se ugostiteljima i hotelijerima produži mogućnost prava na skraćeni radni odnos uz finansijsku potporu države do septembra.

Najaktuelnija lista zanimanja u kojima se mogu zaposliti

Margarete Schrambok, koja je inače ministarka i za digitalizaciju, za "24 sata" kaže da je pandemija zahtevala otvaranje tržišta i edukaciju za neka nova zanimanja kao što su specijalisti u "pametnim fabrikama" i veštačkoj inteligenciji.

Istakla je kako je u teh industriji važna ravnopravnost polova i apelovala na veću participaciju žena. Uz navedena zanimanja tu je i potreba za stručnjacima koji bi radili na području auto-industrije i medicine.

Jedan od primera je potreba za kadrom koji bi radio na razvoju baterija za električne automobile. Tu je takođe digitalna transformacija u izdavaštvu gde su potrebni stručni kadrovi.

Ministarka za rad i socijala pitanja Christine Aschbacher, dodala je potrebu za edukovanim negovateljima i negovateljicama. Tim poslom se inače bavi 90 odsto žena, a 70 odsto nema nikakve medicinske edukacije.

Pokrenuta je stručna edukacija za to zanimanje, a ona se deli na osposobljavanje negovatelja namenjenih za osobe do ili preko 80-e godine života.

2

Najčitanije vesti