U objavljenom dokumentu piše da su bosanski zvaničnici bili zapanjeni što Vašington pokušava da ih nagovori na nove ustupke, uključujući i prihvatanje eventualne podele njihove zemlje po etničkim linijama.

Nekadašnji predsednik SAD Bil Klinton, uoči izbora za predsednika SAD 1995. godine, pozvao je bosansku vladu, koju su predvodili muslimani, da učini teritorijalne ustupke kako bi se okončao rat, piše u dokumentima koje je objavila predsednička biblioteka, a koji govore o dešavanjima u BiH tokom trogodišnjeg rata, piše britanski Gardijan.

U deklasifikovanom dokumentu piše da su bosanski zvaničnici bili zapanjeni što Vašington pokušava da ih nagovori na nove ustupke, uključujući i prihvatanje eventualne podele njihove zemlje po etničkim linijama.

U dokumentu se navode i intervjui sa nekim od glavnih junaka, a koji odražavaju odlučnost Bila Klintona i njegovog spoljnopolitičkog tima da po svaku cenu pronađu rešenje za trogodišnji sukob pre početka njegove ozbiljne predsedničke kampanje 1996. godine, čak i ako je to značilo nagrađivanje lidera bosanskih Srba za njihovu politiku.

U transkriptima telefonskih razgovora Klintona sa svetskim liderima navodi se da je on ponavljao da je razočaran što snage bosanskih muslimana nisu uspele da sačuvaju Srebrenicu, a iste nedelje kada je „Srebrenica pala”, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk postavio je završne detalje strategije za izvlačenje SAD iz bosanske katastrofe, prenosi Tanjug.

Ta strategija, koju je Lejkov tim započeo u nedeljama pre napada na Srebrenicu, bila je da pokuša da privede kraju mirovni sporazum zasnovan na približno ravnomernoj podeli teritorije, ali da se, ako to ne uspe, mirovne snage povuku, da se ukine embargo na oružje Bosni i pruži muslimansko-hrvatskoj federaciji podrška vazdušnim udarima.

Ali, cena takve podrške SAD je bila visoka, jer bi Bosanci potencijalno morali da učine ustupke, uključujući predaju teritorijalnog integriteta - federacija bi možda trebalo da prihvati manje od polovine države, dok bi Amerikanci razmotrili pritisak na muslimansku stranu da pristane da Srbi u Bosni u roku od 2 do 3 godine po okončanju rata održe referendum za izdvajanje iz BiH.

„Ukoliko bosanski muslimani ne mogu da ubede bosanske Srbe da njihova budućnost leži u reintegraciji u BiH, nema smisla blokirati mirno razdvajanje zajedničke države, po čehoslovačkom modelu”, navodi se u dokumentu.

Predlog je uzbunio neke članove administracije, poput Dejvida Šefera, tada savetnika ambasadorke pri UN Medlin Olbrajt, koji je napisao da je to veoma klizav teren.

„Srbi su zauzeli veliki deo teritorije zahvaljujući etničkom čišćenju, a sada im omogućavamo demokratski referendum da to potvrde”, rekao je Šefer tada.

Aleksandar Veršbov, u to vreme viši direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da je dokument kompromis između različitih američkih agencija.

Klinton se u razgovorima sa Žakom Širakom žalio i na bosansku vojsku, koja je pobegla umesto da se bori protiv Srba.

„U Srebrenici je bilo oko 3.000 bosanskih vojnika, ali oni su ... napustili zonu borbe”, rekao je Klinton.

Na kraju su se SAD i njihovi saveznici složili da zauzmu stav nad poslednjom muslimanskom enklavom koja stoji u istočnoj Bosni, Goražde, preteći velikom odmazdom ako bude napadnuta.

Hrvatska ofanziva na Srbe u zapadnoj Bosni u avgustu 1995. ponovo je crtala mapu i prisiljavala Srbe za pregovarački sto bez obećanja za održavanje referenduma.

Na kraju, Klinton je ponovo izabran za predsednika SAD 1996. godine, čime je postignut cilj, a Klintonovi dokumenti, međutim, služe kao podsetnik koliko je malo falilo da SAD odustanu od Bosne, navodi Gardijan.

1

Najčitanije vesti