Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. Pomenute organizacije su burno reagovale, dok Željko Radovanović iz ove Uprave tvrdi da je reč o redovnim aktivnostima u skladu sa svim međunarodnim preporukama i standardima.

Na spisku Uprave nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja, a u zahtevu koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

Predstavnici NVO su oštro reagovali na postojanje ovog spiska i najavu provere, dovodeći to u vezu sa pritiskom na nezavisne novinare i ličnosti iz nevladinog sektora koji su kritični prema politici Vlade Srbije. Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), koji se i sam nalazi na spisku, ocenio je da zahtev za proverom računa predstavlja zloupotrebu institucija zarad obračuna sa kritičarima vlasti.

Željko Radovanović iz Uprave za sprečavanje pranja novca tvrdi, s druge strane, da je reč o redovnim aktivnostima procene rizika, a ne ni o kakvoj israzi.

- Aktivnosti se sprovode u cilju ispitivanja rizičnosti pojedinih organizacija iz neprofitnog sektora u skladu sa metodologijom koju je usvojila koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor. Radna grupa za kontrolu NVO sektora vrši nadzor, ali ne samo visokorizičnih organizacija. Paralelno sa selektovanjem visokorizičnih, identifikuju se i niskorizične koje će ubuduće biti kandidati za potencijalne partnere državnim organima - tvrdi Radovanović.

Na konstataciju “Blica” da se među organizacijama i pojedincima nad čijim se transkacijama vrši nadzor nalaze uglavnom kritičari vlasti, Radovanović kaže da su izabrane najrenomiranije i najveće organizacije.

- Reč je o idealnim kandidatima za saradnju sa državom. Ukoliko se pokaže da su niskorizične biće odlični kandidati za partnere državi u izradi važnog dokumenta kakav je Nacionana procena rizika od finansiranja terorizma - kaže Radovanović.

Na spisku su, između ostalih, NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava...

Što se tiče pojedinaca, podaci su zatraženi za novinare Slobodana Georgieva, Biljanu Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića... Na spisku su, između ostalih, i političar Vuk Jeremić, reditelj Andrej Nosov, Jelena Milić iz CEAS-a...

Centar za evroatlanstke studije (CEAS), kao pravno lice, i Jelena Milić iz te NVO pozdravili su istragu Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija.

“Ne vidimo to, ako je sprovedeno u skladu sa zakonom, kao pritisak na naš rad”, navodi se u saopštenju CEAS.

Radovanović kaže da će taj dokument biti tajni, te da će samo delovi biti publikovani.

- Ovo je prvi put da će država Srbija u izradi tako važnog dokumenta imati partnere iz nevladinog sektora. Država će pozvati sve koji budu u grupi niskorizičnih, a u izradi će učestvovati samo oni koji se prijave na poziv - zaključuje Radovanović.

Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i “da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica”, čak i da li imaju sef i, kako se navodi, “sve druge korisne podatke”.

0

Najčitanije vesti