Evropa se puni izbeglicama, migracije iz zemalja “ostatka Evrope” u Evropsku Uniju su sve veće, a to je teško pratiti. Osim toga, službe na granicama Evropske unije mogu primeniti razne metode identifikacije onih koji traže ulaz, praćenje onih koji su ušli u EU i utvrđivanje njihovog statusa ako traže azil ili borvak u države Evropske unije. Ali kako sve to povezati u sistem, uskladititi sa zakonima svake zemlje članice EU i, na kraju, da mere koje se primenjuju ne ugroze prava pojedinca na privatnost i pravo na slobodu kretanja.

U tom cilju Evropska unija stvara moćan sistem za kontrolu svojih granica.

U Senegalu nema posla, u Maliju nema posla, u Nigeru nema posla. Ali bilo je posla u Libiji. Onda je Zapad ubio Gadafija i zaustavio migracije. Ovo je uobičajeni pogled ljudi iz Sahela. Većina njih je radila u ponekim ilegalnim rudnicima zlata i plemenitih metala u Sahari, dok vojske dotičnih zemalja nisu pozatvarale ove izvore prihoda.

U pustinjskim predelima uz libijsku granicu sada cveta prodaja malih kamiona i kombija koji krijumčare ljude prema unutrašnjosti Libije i dalje prema obali Sredozemnog mora. Tri četvrtine svih afričkih migranata koji brodovima stižu u Italiju prelaze nigersko-libijsku granicu. Time je država Niger postala južna granica Evrope. Niger je ispao donekle uspešnom pričom za Evropu, ali i dalje na desetine hiljada ljudi stiže u Evropu, najčešće bez dokumenata i na opasne načine. Za zemlje primatelje, najveći izazov je postavljen pred korištenje elektronskih baza podataka za graničnu kontrolu i unutrašnju sigurnost Evropske Unije. Stoga je Evropska Komisija (EK) započela modernizaciju postojećih IT sistema i stvaranje novih puteva za osiguranje.

Kriza masovne migracije istakla je niz problema vezanih uz korišćenje informacijskih sistema na području slobode, sigurnosti i pravde EU. Neki od tih problema, poput država koje izbegavaju registraciju tražitelja azila u bazi podataka putem otiska prsta Eurodac, kako bi se izbegla odgovornost za ispitivanje njihovih zahteva, rezultat su strukturnih slabosti migracijske politike EU.

Drugi se tiču slabosti same infrastrukture, uključujući informacije o postojećim bazama podataka, slabijim podacima (npr. fotografiji) ili rascepkanoj strukturi upravljanja podacima. U maju 2016. EK je predstavila plan o jačim i pametnijim informacijskim sistemima za granice i sigurnost. Sledeći korak bio je niz zakonodavnih predloga usmerenih na optimizaciju i modernizaciju postojećih baza podataka i stvaranje novih.

Obzirom na politički prioritet suzbijanja kretanja migranata unutar EU, EK je u 2015. godini izdala smernice za zemlje koje olakšavaju sistemsko prikupljanje otisaka prstiju ljudi koji se prijavljuju za azil. Zatim, kao deo paketa Unije za reformu azila, Komisija je predstavila nacrt novog propisa Eurodac. Cilj je proširiti primenu sistema za državljane trećih zemalja ili osobama bez državljanstva koji nisu podneli zahtjev za međunarodnu zaštitu i nezakonito borave u EU. Ova promena ima za cilj da olakša povratak nelegalnih migranata u svoje zemlje porekla ili najbližu zemlju sigurnu za njihov život.

Projekt takođe predviđa smanjenje minimalne dobi ljudi čiji otisci prstiju mogu biti uzeti, od 14 na 6 godina. EK je promenu objasnila potrebom borbe protiv krijumčarenja dece koja su se pojačala tekom krize. Reforme su takođe namenjene za prikupljanje dodatnih biometrijskih podataka (uz otiske prstiju), uključujući sliku lica i alfanumeričke podatke, kao što su ime, uzrast, datum rođenja i državljanstvo.

Još jedna inicijativa Evropske komisije za modernizaciju informacijske infrastrukture povezana sa migracijama odnosi se na najveću bazu podataka o ljudima i predmetima koje koriste tela za sprovođenje zakona - Šengenski informacijski sistem II (SIS II). EK je predstavila paket od tri zakonska predloga. Predložene promene odnose se na uvođenje obveze registracije u bazi podataka onih koji ne prihvate da napuste zemlju kada im se to odredi, kao i onima kojima je odbijen ulazak na Šengensko područje. Sporazum o reformi planira sprovođenje do 2021. EK je takođe predložila reformu viznog informacijskog sistema (VIS), koja Šengenskim državama omogućuje razmenu podataka o vizama za kratkotrajne boravke. Prema predlozima Evropske komisije, informacije o osobama koje traže dugoročne vize trebale bi biti uključene u sistem. Katalog prikupljenih podataka sada će uključiti u bazu i kopije putnih dokumenata podnositelja zahteva za vizu.

Osim modernizacije sistema Eurodac, SIS II i VIS, došlo je do značajnog ubrzanja u stvaranju novih informatičkih sistema AFSJ, čiji je početak planiran do 2021. godine. Jedan od njih je ulazni / izlazni sistem (EES). EK je započela pripremu ovog sistema 2013. godine kao deo projekta Pametne granice. Pripreme su nastavljene 2016. i konačno, u 2017. godine usvojena je Uredba o EES-u. Novi sistem će pomoći pri registraciji biometrijskih podataka kao i vremenu i mestu ulaska i izlaska stranaca koji su primljeni za kratkoročni boravak u EU. Zahvaljujući automatizaciji, EES takođe ima za cilj izračunati dužinu boravka putnika u državama članicama. Njegova upotreba bi trebala smanjiti kašnjenja u graničnim proverama, olakšati identifikaciju prekomernih korisnika i podržati borbu protiv kriminala i terorizma.

Sledeći informacijski sistem AFSJ-a koji će se primenjivati je Evropski sistem za informiranje i autorizaciju putovanja (ETIAS). Sistem će omogućiti prikupljanje podataka o državljanima trećih zemalja iz država čijim građanima ne treba viza za ulazak u šengensku zonu. Prema predlogu Evropske komisije predstavljenom 2016., pre dolaska u EU oni će morati dobiti ETIAS ovlaštenje. Pre objavljivanja, ETIAS će se koristiti za proveru putnika u informacijskim sistemima EU kako bi bili sigurni da nisu bezbednosna pretnja.

U maju 2017. EK je predstavila i predlog za uspostavu novog Evropskog informacijskog sistema kaznenih evidencija o državljanima trećih zemalja (ECRIS-TCN). Ovaj sistem nadopunjuje ECRIS sistem, koji deluje od 2012. godine, omogućujući razmenu informacija o kaznenim presudama protiv građana EU. ECRIS-TCN će se primjenjivati na državljane trećih zemalja. Sistem će sadržati i lične podatke i otiske prstiju svih državljana trećih zemalja i osoba bez državljanstva osuđenih u zemljama EU.

Kako bi se postigao sinergijski učinak, EK je predstavila nacrte propisa kojima se uspostavlja okvir za interoperabilnost između IT sistema EU u području pravosuđa i unutrašnjih poslova. Reforma predviđa izradu evropskog portala za pretraživanje, zajedničku biometrijsku uslugu podrške, zajedničku bazu podataka identiteta i detektora višestrukog identiteta. Te su komponente dizajnirane kako bi omogućile ovlaštenim telima istovremeno pretraživanje različitih sistema, čime bi se olakšalo sticanje relevantnih podataka.

Sve ovo jača upravljanje migracijama u EU, čime se smanjuje rizik ponavljanja događaja koji su se dogodili tokom krize u 2015. Brzo prepoznavanje može pridoneti ubrzavanju postupaka davanja azila i odlukama o povratku onih koji nemaju pravo na zaštitu u EU. Takođe, omogućuje se otkrivanje brojnih zločina, uključujući one koji se odnose na krađu identiteta i trgovinu ljudima. Sa druge strane, zbog opsega i prirode podataka koji se obrađuju, bilo kakva kršenja bezbednosti (npr. krađe podataka) ili greške u sistemima (npr. netačni podaci) mogu ugroziti temeljna prava dotičnih osoba.

Izazov institucija EU-a koji su uključeni u razvoj informacijskih sistema i nacionalnih tela koja ih koriste, ostaje u vidu osiguravanja pouzdanosti i visokog kvaliteta obrađenih podataka, adekvatnog i sigurnog pristupa podacima i kontrole njihove upotrebe. Troškovi vezani za razvoj infrastrukture i prilagođivenje nacionalnih struktura će biti pokriveni iz budžeta EU-a, kao i država članica.

Advance

 

1

Najčitanije vesti