Kažu da su ove godine ključne za budućnost klasičnih, mehaničkih satova. Ako prežive invaziju od plastike, pokazivače vremena tipa Smart Voč, Apple Voč i sve druge koji pokazuju vreme povezani za vaše mobilne telefone, naravno - smartfone ... onda pravim satovima, klasičnim časovnicima koji su proizvod rada, nauke i prestiža sledi bar decenija mirnog života.

Ali ovo nije prvi izazov za mehaničke, stare i dobre časovnike. Prošli su oni i ranije kroz ovakva teška vremena i dileme. Bilo je krize i sa pojavom kvarcnih satova kada je Seiko u 1969. godini lansirao model Astron, prvi u nizu hiljada kvarcnih modela koji su usledili nakon toga.

Novi, ozbiljan udarac proizvođačima, manufakturama mehaničkih satova u Švajcarskoj, juvelirima i majstoraima prefinjenih mehanizama bila je pojava Svoč plastikanera kada je 1. marta 1985. godine su Cirihu otvoreno novo poglavlje u indistriji kvarcnih satova: Svoč je napravio veliki kvarcni iskorak, i veliku pretnju mehaničkim satovima. Vrhunski dizajn, bolji kvalitet od predhodnika i to pri nižim troškovima u odnosu na japanske kvarcere, moderno dimenzionirani Svoč kvarcni satovi za mladu i nešto stariju generaciju koja gleda na sat kao deo njihovog stila, a povremeno i za merenje vremena.

Svoč (Swatch) je tokom decenija stvorio imperiju, najveću industriju satova u svetu svih vremena. Svoč je u 2016. godini bio prisutan u 56 zemalja i zapošljavao više od 40.000 ljudi. Kada je Svoč osnovan u 1983. godini u malom švajcarskom gradu Biel, kao udruženje dve male firme časovničarskih delova, niko nije očekivao da se upravo u Švajcarskoj rađa ubica vekovno duge švajcarske tradicije vrhunskih mehaničkih satova. Svoč je širom sveta obradovao mnoge, ali je u svojoj Švajcarskoj doneo velike brige. I krizu časovničarske industrije.

Danas, više od tri decenije kasnije, Svoč grupa ne radi samo svoje plastikanere. Dobili su mnogo novca, i mnogo su uložili: poseduju imena koja su ugled i sjaj u svetu satova, u poslovnom svetu, kod prefinjene gospode, političara i aristokratije. Glamurozna časovničarska firma sa skoro tri veka tradicije, Blancpain, osnovani davne 1735. godine, kupovinom u 1992. od strane Svoč grupe bila je prva kompanija iz sveta finih satova koja je pala u ruke plastikanera iz Svoča.

Kompanija Blancpain je poznata po izuzetno vrednoj i kvalitetnoj izradi vrhunskih mehaničkoh satova. Po klasi u vrhu, u neposrednoj blizini Roleksa, Patek Phillipa, Choparda, ili Cartijea. Imali su fabriku koja proizvodi samo 30 satova dnevno, jedan sat proizveden rukama njihovih majstora od početka do kraja. Radionica za magiju i prestiž u izradi mehanizama za satove, sa Blancpain potpisom. Bili su toliko dobri da su izabrani za službeni sat američke mornarice, a njihov Turbilon Limited model proizvodio se u samo jednom primerku godišnje, i smatra se jednim od najzahtevnijih mehanizama časovničarske industrije ikada.

Sva ta istorija, tradicija, magija i umetnost 1992. padaju u ruke grupe Svoč. Nakon njih, deo Svoč grupe će postati i ništa manje slavna časovničarska imena kao Brequet, Omega i nemački Glashute, zajedno sa brendovima niže srednje klase kao što su Longines, Rado i Tissot. Istorija satova, posebno finih mehaničkih časovnika se menja. Postaje obična trgovina.

Ali i pri takvim izazovima, deo časovničarske umetnosti, majstorstva i tradicije uspeva da opstane van imperativa trgovine kao svrhe postojanja, i da zadrži svoju tradiciju, prestiž i metaforu za uspeh i samopotvđivanje onima koji na svojoj ruci imaju neki od mehaničkih satova.

Još uvek, i uprkos svoj toj trgovini i kvarcu upakovanom u plastiku, još uvek su najbolji ručno izrađeni satovi od nekoliko stotina delova, po tradiciji koja je porodična pa čak i regionalna. Svaki mehanizam, svaki dizajn ovih satova ima potpis svog majstora, oznaku finoće svoje izrade, svoj serijski broj i značaj za vlasnika koji prevazilazi potrošačko zadovoljstvo od kupljene stvari iz neke trgovine. Kupiti i imati poster umetničke slike nije isto u uporedbi sa osećajem kada lično stojite ispred originalnog umetničkog dela i uživate u njemu. Pokazivač vremena i časovnik, to su dva sveta.

U otmenim evropskim kućama, dobri satovi se vrednuju kao nakit, a predaju se od oca - sinu... kao najvredniji lični poklon sa identitetom. Njihova cena varira u zavisnosti od materijala i komplikovanosti izrade. Ako su od čelika mogu se naći po ceni već od 3-4000 evra, do najsloženijih mehanizama koji se nazivaju Komplikacije (Complication), izrađeni od platine ili roze zlata čija cena prelazi 100.000 evra, i to bez dodavanja dijamanata i dragog kamenja koji uništite dizajn i otmenost.

U švajcarskim Alpima i brdima vekovima, u malim selima i varošicama, prave mehaničke satove sa automatskim ili ručnim navijanjem, koji je kasnije bili viđani kod kraljeva, političara, bankara, trgovaca sa dobrim ukusom, među umetnicima ... u toj industriji nema bombastičnih marketinških trikova koji mnogo govore, ali ništa ne znače. Svaki dobar švajcarski mehanički sat ima sertifikat dobiven od svoje asocijacije, označen najčešće na donjem delu prednje strane, ili unutar mehanizma koji pomera sat. To je industrija često i sa samo stotinjak zaposlenih, ali izuzetno profesionalnih i dobro plaćenih majstora. Svaka od kompanija ima svoj identitet, tradiciju i tajnu izrade pri dizajniranju mehanizama. Najveću proizvodnju u tom elitnom svetu, od oko 2.000 satova dnevno, danas ima Rolex.

Svakog proleća u Bazelu održava se sajam ovih satova koji još na prvom koraku, u njegovoj promociji, organizaciji, komunikaciji između učesnika i odnosima sa javnošću ... pokazuje da je svet časovničarstva otmenost i poverenje, različit od sveta trgovaca i drugih sajmova.

Tokom vekova identifikovani su neki brendovi koji označavaju standarde, inovacije i pravce razvoja industrije, i koji su stvorili upečatljiv identitet u javnosti.

Prestižne imena iz vrha, kao Patek Phillipe, Piaget, Vacheron Constantin, Jaeger LeCoultre, Brequet ili Audemars Piguet ... su umetnost koja se nosi na ruci. Većina njih ima izuzetno složene mehanizme, izrađeni su od plemenitih materijala, njihovi najbolji proizvodi se izrađuju u malim serijama do deset ili dvadeset primeraka godišnje, i to najčešće za unpred poznate kupce, a ostali čekaju na svoj primerak i duže od godinu dana... sa cenom od 20.000 do 200.000 evra, bez dragih kamenja nosili su ih i još uvek ih nose aristokrate, vrhunski bankari i biznismeni, političari i milioneri sa prefinjenim ukusom.

Omiljeni model bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita bio je sat Patek Phillipe - model sa mehanizmom 1591, izrađen 1944. godine od zlata. Njegova vrednost je bila oko današnjih 30.000 eura. Taj sat, nakon Titove smrti, prodat je 2001. godine od strane Phillips aukcijske kuće za 3,1 miliona švajcarskih franaka. Model sličan onom koji je nosio Tito, iz iste kompanije, ima ruski predsednik Putin, kao i bivši francuski predsednik Sarkozi.

Oni koji ne mogu da sebi priušte visoke cene i originale ovih umetničkih radova časovničrstva, ili nisu fanovi jednostavanog i čistog dizajna koji krasi navedene modele, već im se više dopada savremen i sportski dizajn, moderan izgled, biraju isto tako vrhunske brendove kao Rolex, Cartie, Blancpain, Glashute, Lange & Sohne ili novije brendove kao Hublot. Ovo su omiljeni satovi modernih i uspešnih biznismena, brokera i berzantskih eksperata, političara, i ljudima iz visoke srednje klase: među uspešnim doktorima, advokatima ili arhitektama. Njihova cena, između 10 i 50.000 evra je visoka, ali takve modele kupuju jednom ili dva puta u životu uspešni ljudi sa smislom za tradiciju i osećajem za prestiž svog izbora.

Najveći udeo na tržištu časovnika, ali sa najvećim doprinosom opstanku i evoluciji ručnih mehaničkih satova, su modeli i brendovi iz srednje klase, gde je raspon cena za najbolje modele među njima od 5 do 15 hiljada evra. Slava Spasitelja časovničarstva pripada probirljivim i moćnim mehanizmima Schaffhausen, Omega, Breitling, Zenith, Corum, Rado, Panerai ... ili novijim brendovima kao što su Hublot ili Ulisse Nardin koji, za razliku od Schaffhausen, Omega, Breitling ... nemaju tradaiciju iz 17. ili 18. veka, ali su ih stvorili dobri menadžeri i majstori koji su napustili tradicionalne proizvođače i potom stvorili nove brendove zadnjih dvadesetak godina. Najverovatnije ćete ih videti kod sportista, mladih biznismena, uspešnih umetnika i na ruci neke filmske zvezde.

Slavne dane u svojoj istoriji, trenutke inovacije i nadahnuća ukusa i trenda imali su i dobri modeli brendova koji su vremenom ispali iz srednje klase kao Rado, Eterna, Ebel ili danas obezvređeni Baume & Mercier.

Razlike su uglavnom stvorene u skladu sa složenošću mehanizama, preciznošću izrade i upotrebom materijala koji su diktirali cenu i dizajn ručnih satova. Da bi to razumeli, neophodno je spomenuti neke od tehnologija, da bi bilo ko pod nazivom mogao prepoznati kategoriju.

Hronograf su sportski satovi sa tri skazaljke, od kojih je jedna takozvana štoperica, za merenje vremena u lično odabranim intervalima. Hronograf se prvi put pojavio u džepnom satu kod švajcarskog majstora Nicholasa Rišea u 1821. godini, a izrađen je bio po nalogu kralja Luja XVII koji ga je koristio za merenje vremena na konjskim trkama.

Hronometar, su na prvi pogled jednostavniji časovnici sa strelicama, skazaljkama koje pokazuju sate, minute i možda sekunde, bez sportske štoperice. Ali, to što neko pomisli na prvi pogled ovde na kraju ne važi, ovi satovi su predmet vrhunskog kvaliteta i vrlo stroge kontrole izrade. Da bi mehanički sat imao pravo da postavi oznaku Hronometar, mora da dobije sertifikat od švajcarske kontrolne asocijacije kvaliteta - Sviss Chronometer Testing Institute. Pre nego što model dobije sertifikat za takav visok kvalitet i preciznost, prolazi kroz mehanizam kontrole i  testiranja koji traje 15 dana, u pet različitih položaja i na tri različite temperature.

Complication, to je model mehanizma koji je najkompleksniji, vrhunski ručni rad koji se primenjuje kod malog broja kompanija i pokazuje kakvo znanje, inovaciju, tradiciju i majstorstvo ima manufaktura, odnosno časovničarska kompanija. To su mehanizmi koji ponekad broje više od 500 ručno rađenih i sklopljenih delova koji su smešteni u sam sat. Ima dodatne funkcije kao što su pokazivač lunarne promene meseca, večiti kalendar, merač i pokazivač izvora energije koji pokreće satni mehanizam ... najsloženiji modeli mehanizma Complication imaju poseban uređaj za uklanjanje efekta gravitacije na rad mehanizma u satu, ovi modeli imaju dopunski naziv - Turbilion.

Prvi modeli mehanike Turbilion razvili su 1795. godine u kompaniji Brequet, a prvi model je kupio Napoleon. U 1809. godini poljski plemić Stanisav Potocki kupio je Turbilion Brequet za tadašnjih 4.600 francuskih franaka, a 90-ih godina sat je na aukciji prodat za 750.000 dolara.

Cena ovih vrhunskih modela, svakako bez ugrađenih dragih kamenja, ide od najmanje 50.000 evra pa naviše. Jaeger LeCoultre Hibris Mechanica je najskuplji sat od toj klasi koji je moguće naći u slobodnoj komercijalnoj prodaji, i ima cenu od oko 2,5 miliona evra. Sa takvim časovnicima se meri vreme, ali ne samo ono koje pokazuje protekle sekunde i minute ... već i dobra vremena koja će se pamtiti po periodu kada je sat bio na ruci.

Koji bi sat, ako bi neko slobodno mogao da bira, bio najbolji izbor među časovnicima: dostojan predstavnik umetnosti, tradicije i prefinjenosti mehaničkih satova. Usput, da taj sat ima najbolji odnos cene i onog što daje, kao i status koji sugeriše. Verovatno svako ima svoj omiljeni izbor, ali moj subjektivni izbor je IWC Shaffhausen.

To je manufaktura sa dugom tradicijom i primenom svojih inovacija u izradi mehanizama. Počeli su u malom švajcarskom mestu Schaffhausen još davne 1868. godine. Tradiciju su započeli osnivači - američki inženjer Florentin Džons i švajcarski proizvođač satova majstor Johan Mozer. Energičan, kao i većina američkih uspešnih poslovnih ljudi, Džons je otvorio prvu proizvodnju za časovnike u istočnoj Švajcarskoj, jer sve prethodne manufakture satova radile u zapadnom, nemačkom jezičkom području zemlje.

Osim pri izboru regiona za rad svoje firme, srušili su i drugu tradiciju. Manufakture satova su, do tada, koristile rad majstora koji su satove pripremali i izrađivali kod kuće, a samo finese dovršavanja su rađene u kompaniji. Džons i Mozer su otvorili fabriku sa 190 radnika, većim delom to su bili majstori za izradu satova a radili su korištenjem hidroenergije, što je u to vreme bio potpuno nov sistem u toj industriji.

Kompanija se razvijala pod imenom Međunarodna Fabrika satova Šafhauzen (Internationale Uhren Fabrik – IWC, skraćeno, na engleskom jeiku), ali svoj pravi razvoj počinje od 1880. godine, kada je kompaniju kupila aristokratska porodica Johana Rojsenbaha, koja je imala IWC u vlasništvu više od 100 godina, sve do 1986. Jedan od prvih i najpoznatijih korisnika IWC Shafhazuen satova bio je filozof i psihoanalitičar Karl Jung, koji je bio oženjen za Emu Rojsenbah, ćerku jednog od vlasnika kompanije.

U 1885. kompanija izlazi sa prvim revolucionarnim patentom – današnjim terminom označeno kao digitalni prikaz vremena, mehanizam Palveber (Pallweber system). Godine 1899. oni su proizveli jedan od prvih ručnih satova na svetu, pre toga u opštoj upotrebi su bili džepni satovi.

U 1944-toj godini fabrika IWC je oštećena nakon bombardovanja američkih aviona, ali je brzo obnovljena. Zbog siromaštva u Evropi nakon Drugog svetskog rata, glavno tržište za IWC Schaffhausen je bilo u SAD, Australiji i Kanadi.

IWC Shaffhausen spada u red prvih i najuspešnijih kompanija koje su počele sa masovnom proizvodnjom ručnih satova, naspram džepnih koji su dugo dominirali u upotrebi. Odluku za takvu orijentaciju doneli su na zahtev oficira, a potom i pilota koji su tražili sat koji je brzo dostupan za korišćenje. Od 1937. IWC Schaffhausen je zvanični sat nemačke avijacije, a jedan od njihovih najpoznatijih modela se zove Pilot.

Osim istoriski poznatog i slavnog modela IWC Schaffhausen Pilot, kompanija je ugradila u tu istoriju velikih i slavnih časovnika još neke svoje linije i modele. To je svakako i IWC Schaffhausen Portugieser, jedan od najpoznatijih modela automatskih satova na svetu, koji je dobio ime po portugalskim trgovcima koji su 1939. godine poručili ovaj hronograf model po svom izboru, za njihove potrebe. Od 1944. godine IWC Shaffhausen proizvodi satove i za britanske pilote.

Kompanija vodi tačnu evidenciju i imaju serijske brojeve i dokumentaciju za sve satove koji su proizvedeni kod njih, počevši od 1886. godine do danas. Oni imaju rezervne delove za svaki sat, bez obzira kada je proizvoden ili prodat.

Većina švajcarskih časovnika koji se izrađuju poslednjih desetak godina kupuje mehanizme za svoje satove od drugih, od partnera - spoljnih izrađivača satnih mehanizama, a zatim kompletiraju časovnike u svojoj kompaniji. Međutim, IWC Shaffhausen je jedan od retkih proizvođača koji imaju svoje, autentične mehanizme uključujući tu i najpopularniji njihov mehanizam El Primero, kao i prvi automatski mehanizam Pelaton, iz 1950. Svi njihovi poznati modeli, modifikovani, proizvode se i danas. Od 1980. godine IWC Schaffhausen su bili prvi koji su proizveli titanijumski sat, nešto što je danas uobičajeno i kod mnogih drugih proizvođača.

Danas, IWC časovnici su poznati po Shaffhausen modelima Pilot, Portugieser, Portofino, Da Vinci, Ingenieur i sportski model Aquatimer. U 2017. su pretstavili specijalnu seriju povodom 150 godina kompanije (od osnivnja 1868 godine) koja se sastoji od tri vrlo moderno dizajniranih modela u Art deco stilu sa autentičnim mehanizmom kalibar 94200 u sebi, temeljeni na modifikaciji legendarnog Pallweber mehanizma sa novim, moćnim karakteristikama.

Inače mehanizam Palveber, nazvan po austrijskom časovničaru i izumitelju Jozefu Palveberu bio je namenjen za džepne satove koje je firma proizvodila od 1885 do 1887 godine. Sada, u 2018 godini, u IWC Schaffhausen prodaju prve ručne Palveber satove koji su proizvedeni u samo 250 primeraka, a zlatni sat iz ove serije ima cenu od 35.000 evra.

IWC Shaffhausen popularni, standardni modeli spadaju u cenovni red niže srednje klase, sa cenom od 4 do 20.000 evra, u zavisnosti od mehanizama i materijala za izradu sata, a u posebnim, ograničenim serijama, u modelima sa ugrađenim mehanizmom Grande Complication koji se izrađuju za unapred poznate kupce cena ovih IWC časovnika prelazi 100.000 evra

IWC Shaffhausen je jedna od retkih kompanija časovničarske industrije koja je preživela sve izazove: ratove i poratne padove tržišta, inovacije konkurencije, revoluciju kvarcnih satova, osvajanja Svoč grupe ili nalete moderne imperije, grupacije Louis Vuitton koja je danas vlasnik nekoliko propalih časovničarski brendova kao Hublot, Tag Heuer ili Zenith, pa pod tim imenom grupacije koja prodaje kofere i tašne naći ćete i vrlo skupe modele satova kao što je Louis Vuitton Tambour Spin Time GMT, sportski časovnik sa cenom od 50.000 eura. Međutim, staviti ime tašnera Louis Vuitton na sat čiji je originalni model Hublot i mehanizam kupljen kad je neka pretstižna švajcarska manufaktura bila u krizi je lov na malograđane, i to sa ovom pričom nema ničeg zajedničkog, osim ironije.

Modeli IWC Shaffhausen su na svojim rukama nosili mnogi poznati ljudi, pa i Papa Pavle II, Žak Kusto, Tito, Villi Brant, najpoznatiji pilot nemačke vojske u Drugom svetskom ratu Manfred von Rihthofen - Crveni Baron, Ketrin Denev, Žan Pol Sartr, Salvador Dali, Karl Jung, Alfred Hičkok, Džon Kenedi, Vladimir Putin ... i Ajnštajn.

IWC Shaffhausen je oduvek bio, i do danas ostao gospodski sat. Časovničarski mehanizam sasvim blizu savršenstvu, oslobođen glamura i suvišnog sjaja, izbor onih koji znaju šta zaista očekuju od svog izbora, kupljen i korišćen za svoje zadovoljstvo. Bezvremeni kvalitet koji očevi ostavljaju u dar svojim sinovima.

(D.P. Latas)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

Najčitanije vesti