Stranci, posebno Evropljani, imaju različita sećanja na Ruse. Neka su negativna i karikaturalna, kao i pretpostavka da su svi Rusi ekscentrici i sunđeri koji piju vodku. Drugi utisci su pozitivni, iz istorije koja je zapisala na stotine vrhunskih ruskih naučnika, doktora, umetnika ... ali, i na genetsku odlučnost Rusa da po svaku cenu brane svoju domovinu.

Ovo je manje-vise uobičajena slika, stereotip Rusa. Ali, oni koji doneose odluke važne za svet i Rusiju proučavaju Ruse malo dublje od stereotipa o njima. Pa i sada, kada je ruska sveukupna renesansa predmet brige moćnih zapadnih zemalja postoje dileme u tom svetu: kako zaustaviti Rusiju u ekspanziji? Putin nije jedini problem, on nije izgradio samo sebe već i ceo sistem.

Na primer, postoji čitava škola mišljenja koja kaže da sankcije, čak i oni koje se šire preko celih sektora sa namerom da u potpunosti razore ekonomiju su uzaludni korak, jer kad počne pritisak, okoštalog ruskog "mužika" će to pre podići na otpor nego na kompromis, i uvek će se boriti sa udružan i sa onima sa kojima to prethodno nije bio. Odbrana domovine, ovi naučnici tvrde, je vrhunski ruski izazov, kada obični Rusi imaju jaku želju da daju sve neophodne žrtve kako bi opasnost pobedili i prevladali. A sankcije su dobra prilika da pokažu tu odlučnost.

Medjutim...

Niko ne može biti siguran da je to tako uvek. I nije uvek, ali kada su se pojavili veliki izazovi, to je bilo tako. Definitivno, konačna analiza Drugog svjetskog rata pokazuje da je borba do zadnje snage protiv opasnosti za naciju i državu ruski karakter. Gen. Ko je u to sumnjao mogo je da se uveri dogadjajima na Istočnom frontu. Niko ne može Rusiji da oduzme taj trijumf – i, da se ne zaboravi, i Ukrajina, Moldavija, Kazahstan i ljude iz drugih sovjetskih republika čiji su se ljudi vatreno borili i bez rezervi, gladi i umora sve do pobede nacista. I, iako je izgledalo nemoguće, uspeli su to učiniti. Kao i mnogo puta ranije, od borbi protiv Napoleona, Staljingske bitke do potiskivanja i uništenja nacista uključujući i finalne borbe u Berlinu.

Ali , to je bilo tada. Ipak, odavno. Da li karakter tih Rusa, prikazan u ključnoj bitci za Staljingrad, može pokazati ova generacija u ovom slučaju, izazvovima i pritiskom sankcija i blokadama iz Brisela i Vašingtona. Upoređujući energije ta dva izazova bitka za Staljingrad u odnosu na sadašnje sankcije je svakako daleko teži poblem i tema ali, iz mnogih razloga, ne verujem da bi današnji Rusi imali tu želju boraca za Staljingrad, i da su sadašnje vlasti u Moskvi u stanju da mobilišu opoziciju u nekom budućem, u ovom slučaju - ekonomskom ratu.

Prvo, današnji Rusi su drugačiji. Oni su navikli na potrošačko društvo, potrošnju i udobnost u poređenju sa generacijom njihovih dedova. Koliko su današnji Rusi mnogo manje spremni da prihvate žrtve u ratu možemo videti iz prakse - prvi čečenski rat izazvao je veliki unitrašnji otpor  i bes, iako je bilo oko šest hiljada mrtvih ili nestalih vojnika iz ruskih trupa, što jemnogo manje od broja žrtava za samo nedelju dana u opasadi Staljingrada. Realno je očekivati takođe da će današnji Rusi biti manje borbeni a više tolerantni na zahteve koji im se nameću u odnosu na ekonomsku cenu koju treba platiti u novom, ekonomskom ratu. Ovi danas - biće popustljivi.

Ovo je generacija koja se navikla na udobnost kao prioritet, na fine i funkcionalne uvozne aparata za domaćinstvo, paket putnih aranžmana u Turskoj, Grčkoj i Egiptu, i šansu da obrazuju svoju decu u inostranstvu. Osim toga, Rusi vide i ono što se dešava ispred i mimo njih: Kremlj koji živi svoju moć i raskoš, oligarsi i birokrate koji ne haju za sankcije jer se ne dotiču njih dok oni teraju svoje elitističke životne privilegije i neguju svoju korupciju, daleko od života običnih Rusa kojima su sankcije u suštini i namenjene. Taj običan Rus, pre svega, želi da sačuva svoj mir i spokoj, kao i nadu da može biti bolje.

Naravno, to ne znači da su se Rusi pred sankcijama, koje traju evo već pet godina, predali unapred i da neće biti voljni žrtvovati se u ime spašavanja nacije, ali to nas uvodi u drugu ključnu razliku. Današnja pretnja je sasvim drugačija. Drugi svetski rat - Veliki patriotski rat - bio je prava egzistencijalni borba za opstanak, na život ili smrt, gde jeste ugrožena država, ali mnogo više je bio ugrožen život običnog Rusa u naletu nacističkih tenkova i aviona na Staljingrad, kao i na Sovjetski savez u celini.

Šta god da pričaju propagandisti sa Zapada - i šta god kremaljski branioci sistema odgovaraju na to, svrha sankcija nije i ne može biti da slome Rusiju, ili da je odjednom pretvore u siromašnu parohiju. Naprotiv, svi znamo da to nije krajnji cilj, jer taj cilj je neostvarljiv. Cilj sankcija protiv Rusije je kazna njihovoj imperijalističkoj avanturi u Ukrajini i zaitim Siriji, ili još direktnije, cilj je obeshrabriti ruski narod posle Ukrajine kako bi se spriječila dalja hegemonistička agresija prema susedima, bilo gde duž ruskih granica.

Lakše je propovedati patriotizam i podići ljude u boj kada slušate buku neprijateljskog oružja i aviona i kada se svi suočavaju sa zajedničkom pretnjom. Sada, takve pretnje za Rusiju nema. S obzirom na to, niko ne može očekivati od bogatih i moćnih Rusa, a nije ih malo i vrlo su uticajni kao model ponašanja u društvu, da odustanu od svog načina života i veza sa bogatim Zapadom.

Zato, kad dajemo zaključak, moramo imati ovo u vidu: dilemu da li se otkazati svega što dolazi sa zapada, uključujući i kulturu ili putovanja, ili se otkazati bezuslovne podrške svom vođi.

Tu je velika razlika između raspoloživih metoda države u vreme Staljina, i sada u vreme Putina. U borbama za Staljingrad, žestok i krvav otpor sovjetskog naroda i vojske je delom proizvod brutalnog aparata za prisilu i ubijanje Josifa Staljina. Kod njega, u to vreme, nije bilo mnogo izbora šta činiti u borbi za Staljingrad. Ustvari, izbora nije bilo uopšte.

Kao što u britanskoj mitologiji o pravednim ratovima na osnovu "svetlosti duha koji oslobađa druge ropstva i mraka" postoji glorifikacija pravedne borbe i još pravednije pobede iza koje ustvari stoji uništenje mnogi ljudi, istorija i dokumenti sa podacima i slučajevima pljačke, profiterstva i iskorištavnja tako nešto se može videti i kod Rusa. Ruska priča o herojstvu u bitci za Staljigrad je već postala mit, a iza toga se krije surova represija i prisila Staljina i njegovog aparata da ljude gurnu u uništavajuću bitku po savku cenu. I, tu je bitku Staljin i dobio sa cenom koja je zaista visoka. Po 750.000 mrtvih na obe zaraćene strane.

Stoga, Ruse i ostale narode sa nima, njihovo ponašanje u bitci za Staljingrad ne možemo gledati samo kao proizvod njihove volje, kraktera i odlučnosti. To je velikim delom i rezultat moći Staljinove mašinerije da ih prinudi na takav odnos u toj borbi. Žene i deca nisu evakuisani iz Staljingrada da bi motivisali branitelje grada da se bore bez ograničenja. Bataljoni zatvorenika koji su dovedeni iz sovjetskih gulaga su bačeni u borbu, pred mitraljeze bataljona NKVD tajne policije iza njih, kako bi se sprečilo da bilo ko odbije da se bori. Čuveni Naredba br. 227 poznata kao "korak unazad" je pretnja, pravo dato komandanatu koji proceni oklevanje ili povlačenje boraca da presudi na licu mesta. Ponekad, ljudi brane svoju zemlju ne samo zbog straha od svojih neprijatelja, već zato što se još više plaše moći svojih.

Predsednik Vladimir Putin, međutim, nije Staljin. Da se neko prati i uhapsi, odnese u zatvor, da zatvorite neku kritičnu televiziju, da izokrenete vesti sve dok te informacije ne budu prihaćene...? Naravno, to je sada prisutno u Rusiji. Ali to nije režim koji može ili želi da koristi metode koje su bile uobičajene u policijama i zatvorima Staljinovog vremena.

Istorija je ponekad jedan od najboljih alata za predviđanje budućnosti, ali taj alat moramo realno i dobro da proučimo i poznajemo da bi ga potom ga pravilno i koristili jer može da nas dovede u zabludu. Ne znam da li će sankcije dalje funkcionisati podrivanjem podrške Kremlju, a samim tim i promeni politike. Puno zavisi od toga koliko je Evropa spremna da plati za ovu akciju, i koliko ekonomskih troškova Evropa želi da plati u ime sankcija, kao i kako će se Rusi snaći u tom izazovu. Ovih četiri-pet godine sankcija nisu pokazale mnogo, ali sankcije se nastavljaju.

Kremlj je verovatno bio ubeđen da će sankcije biti sve tolerantnije i kratkotrajne. U prošlosti, Zapad nije bio u stanju da kontroliše svoj bes više od nekoliko meseci, sada je to nešto duže ali nije jedinstveno, i pitanje je da li će to trajati i kako će se kontrolisati već od sledeće jeseni. Da li će to izdržati dok se ne pojave očekivani rezultati, ili će nadvladati zapadna odlučnost za oštar blok protiv Moskve.

Ali, dok je pokušavao da izmerimo moral i spremnost za otpor u ovoj borbi ruskog naroda u celini, siguran sam da ne možemo naći mnogo sličnosti između Rusa u bitci za Staljingrad sa ruskim ponašanjem sada. Ovo su druga vremena, sa drugačijim ljudima ..

(Mark Galeotti, profesor globalnih procesa na Univerzitetu u Njujorku.)

8

Najčitanije vesti