Foto: Ilustracija

Imunitet kod ljudi zaraženih koronavirusom traje duže nego što se ranije mislilo, možda čak i ceo život, dok nas obična sezonska prehlada može zaštititi od infekcije, otkrili su naučnici.

Studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Rochester u Njujorku prva je pokazala da infekcija virusom SARS-KoV-2 stimuliše takozvane memorijske B ćelije, dugovečne ćelije imunog sistema koje otkrivaju patogene, stvaraju antitela i pamte ih u budućnosti.

Sledeći put kada patogen uđe u ljudsko telo, te B ćelije preduzimaju mere da ga unište i pre nego što se infekcija dogodi. B ćelije memorije mogu preživeti u ljudskom telu decenijama, mogu zaštititi one koji su krunisani dugo, čak i ceo život, a istraživanja po ovom pitanju će se nastaviti.

Ovo istraživanje je ujedno i prvo koje je dokazalo takozvanu unakrsnu reakciju B ćelija. Ova reakcija znači da bi B ćelije koje su se nekada borile protiv koronavirusa mogle da deluju i protiv drugih, poput SARS-KoV-2, a ljudi sa takvim B ćelijama imali bi neku vrstu imuniteta.

„Kada smo proučavali uzorke krvi ljudi koji se oporavljaju od kovida, čini se da su mnogi od njih imali B ćelije koje su mogle da prepoznaju SARS-KoV-2 i brzo proizvode antitela za napad“, rekao je profesor Mark Sangster, jedan od autora istraživanja.

Studija je ispitivala uzorke krvi 26 ljudi sa infekcijom koronavirusom koji su imali blage ili umerene simptome i 21 zdravih ljudi čiji su uzorci uzeti pre šest do deset godina.

Iz ovih uzoraka naučnici su merili nivo B ćelija i antitela koja su napala određene delove proteina „sip“ virusa SARS-KoV-2, koji je prisutan u svim koronavirusima i služi za vezivanje za receptore u ljudskom telu.

Proteinska „spika“ se razlikuje u različitim koronavirusima, ali jedan njen deo, tzv podjedinica S2 je gotovo identična svim virusima u ovoj porodici.

Ćelije memorije pamte ovaj podskup svih virusa i zahvaljujući tome prepoznaju sve koronske viruse kao opasne, bilo da su beta-koronavirusi koji izazivaju prehladu ili SARS-KoV-2, MERS i SARS, i stoga proizvode antitela koja ih napadaju.

Ono što nije istraženo u ovoj studiji je stepen zaštite koji pruža unakrsna reaktivnost B-ćelija i ishod kod pacijenata.

Autori studije kažu da je ovo njihov sledeći zadatak da prouče da li unakrsna reaktivnost B ćelija dovodi do blažih oblika kovidijuma i da li mogu biti korisne u razvoju moguće vakcine.

5

Najčitanije vesti