Foto: Mladen Petković / Noizz.rs

Činjenica da imamo povećanje broja zaraženih korona virusom u Srpskoj i sve više hospitalizovanih pacijenata, te da nam vremenski uslovi ne idu naruku, nameće pitanje za kojim merema će nadležni da posegnu.

Zvanično su na snazi epidemiološke mjre koje se primjenjuju već duže vreme, ali je Štab za vanredne situacije naredio opštinama i gradovima da donesu rigoroznije mere ukoliko se epidemiološka situacija na teritoriji njihove lokalne zajednice pogorša.

Međutim, veliki deo javnosti je ubeđen da će posle lokalnih izbora, koji su zakazani za 15. novembar, uslediti ponovno “zaključavanje”. Da li bi naša ekonomija izdržala identične ili slične mere kao one iz marta, aprila i maja, odnosno kakve bi bile posledice ponovno zatvaranje pojedinih delatnosti i ograničenog kretanja ljudi?

Pad BDP

Samo je u drugom kvartalu ove godine, dok su na snazi bile restriktivne mere, bruto domaći proizvod Republike Srpske pao 6,7 odsto.

- Još jedno veliko zatvaranje objekata i škola, po mojoj proceni, imalo bi takve posledice da budžet RS ne bi mogao da održava likvidnost potrošnje na ovom nivou. Potrošnja bi morala biti smanjena, da li kroz smanjene podsticaje poljoprivredi ili manje penzije i plate – ocjenjuje za Srpskainfo Milenko Krajišnik, predsednik Fiskalnog savjeta RS i dekan Ekonomskog fakulteta Banjaluka.

Smatra da je zatvaranje ekonomije vrlo opasno, i zbog privrede i samih javnih finansija.

– U celoj Evropi stopa zaraženih je sve veća i beleže se rekordni brojevi. Međutim, nisam video da je ijedna zemlja posegla za drastičnim merama, čak i one bogate. Svesni su da je to veoma opasno – naglašava Krajišnik.

Subvencije

Vlasti u Bosni i Hercegovini su na samom počektu epidemije korona virusa bile primorane da se zaduže kod Međunarodnog monetarnog fonda, koji je za potrebe entiteskih budžeta plasirao kredit od 330 miliona evra. Od toga u budžet Srpske ide 38 odsto.

U vreme epidemije u Republici Srpskoj je za saniranje posledica korone isplaćeno privredi više od 151 milion KM do kraja septembra, od čega iz Komenzacionog fonda 33,3 miliona, a iz Fonda solidarnosti oko 118,2 miliona KM.

Uglavnom je reč o isplati najnižih bruto plata zaposlenima u firmama koje su bile zatvorene dva i po meseca po naredbi Štaba, ali i zaposlenima u delatnostima koje trpe posledice zbog manjeg prometa.

Predstavnici MMF kažu da će uskoro izaći s revidiranim prognozama za ekonomiju BiH, odnosno da će njihove nove procene biti da će BDP ove godine pasti za više od pet odsto.

Pogoršanje

Istovremeno, epidemiološka situacija u celoj BiH se pogoršava. Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS Alen Šeranić kaže da je epidemiološka situacija u Srpskoj nepovoljna i da je omjer zaraženih otprilike kako na početku avgusta.

- Svesni smo životnih dešavanja i životnih problema, ali za očuvanje zdravlja i poštovanje propisanih mera nema opravdanja - rekao je Šeranić.

Epidemiolozi Instituta za javno zdravstvo RS, koji Republičkom štabu za vanredne situacije predlažu mere, kažu da se u ovako pogoršanoj epidemiološkoj situaciji bira način borbe protiv širenja zaraze.

– Ne želimo opet potpuno zatvaranje i zato moramo naći neki srednji put, nekim ograničenjima – kaže epidemiolog Jela Aćimović.

4

Najčitanije vesti