Foto: Ilustracija

Privrednici očekuju nove mere pomoći ako se pogorša zdravstvena situacija. Za sada ta mogućnost nije razmatrana, jer privreda funkcioniše i rano je za razmišljanje o trećem paketu državne pomoći, piše "Politika".

Privredna komora Srbije (PKS), koja zastupa interese i osluškuje zahteve privrede, smatra da postoji prostor da država ponovo pomogne pojedinim sektorima privrede u slučaju pooštravanja mera za sprečavanje korone, a zbog kojih bi bio ugrožen rad preduzeća.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u PKS, kaže da bi pomoć, ukoliko bude potrebna, trebalo da bude usmerena samo na preduzeća kojima je neophodna.

"Ništa nije precizirano, zato što se za sada situacija razvija povoljno po privredu i nema nekih većih problema", kaže Stanić.

Šta će biti u periodu od novembra do februara, u ovom momentu je teško proceniti. Svetska zdravstvena organizacija rekla je da nema potrebe za zatvaranjem kao što je bilo u prvom talasu - dodaje Stanić i naglašava da je PKS u kontaktu sa vladom.

S obzirom na stanje u budžetu, oni znaju da nije moguće da se ponovi isti sistemski paket mera kao i ranije. To bi, prema njegovim rečima, prebacilo opterećenje budžeta više od 10 odsto, što je neprihvatljivo, imajući u vidu neophodnost očuvanja makroekonomske stabilnosti kao osnove poslovnog okruženja.

Stanić navodi da međunarodne finansijske institucije ostaju pri projekcijama da u narednoj godini predstoji značajan oporavak privredne aktivnosti, a u Srbiji se predviđa rast od tri do četiri odsto. Privrednici u narednoj godini očekuju pomoć Evropske unije, ali i Međunarodne razvojne finansijske korporacije, koja je najavila obezbeđivanje novca za finansiranje kredita za mala i srednja preduzeća.

Stanić kaže da su dosadašnje vladine mere ekonomske podrške doprinele očuvanju likvidnosti privrednih subjekata i zaposlenosti. Zahvaljujući direktnim budžetskim transferima, odlaganju dela poreza, kao i uspostavljanju garantne šeme za povoljno kreditiranje privrednika, privreda Srbije je relativno dobro podnela prvi talas krize izazvan pandemijom kovida 19.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da bi treći paket pomoći, ukoliko bi ga bilo, trebalo da bude znatno selektivniji u odnosu na prethodna dva i namenjen samo onim preduzećima koja su posebno pogođena ekonomskom krizom.

"Većina preduzeća je već sada dostigla nivo privredne aktivnosti iz prethodnog perioda i nema razloga da se njima odobrava bilo kakva vrsta pomoći. Neka opšta pomoć bi mogla da dođe u obzir samo ukoliko bi došlo do ponovnog razbuktavanja epidemije i ako bi bilo dodatnog pada privredne aktivnosti. Inače, ako se održi ovaj nivo privredne aktivnosti, trebalo bi pomoći samo ustanovama i firmama koje ne mogu da rade zbog epidemije, kao što su ustanove kulture, turističke agencije ili gradski hoteli. Ove delatnosti se sigurno neće oporaviti u narednoj godini", kaže Arsić.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da čak ni drugi paket nije bio neophodan i da zaista treba staviti tačku na državnu pomoć privredi.

"Nemamo pravo da opterećujemo buduće generacije i da dovodimo u pitanje redovnu isplatu penzija. Sasvim su bila dovoljna ova dva paketa. Kakvog smisla više ima pomagati poslodavcima u tržišnoj privredi. Pružena je dobra prilika nekim ljudima i ko je iskoristio šansu, iskoristio ju je, ko nije, ne bi je iskoristio ni da mu država pomogne još dva puta. Ima nekih delatnosti koje su zaista zapale u probleme, država je to prepoznala i pomogla. Uvek je diskutabilno u tržišnoj privredi oduzimati od jednih i davati drugima", smatra Savić.

0

Najčitanije vesti