Savetnik američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, Robert O’Brien, rekao je da je Kina „najveća pretnja 21. veka“.

Takođe je rekao da Kina pokušava da "ukrade" istraživanje vakcine protiv COVID-19.

Ali njegova ključna izjava je svakako da Kina nastoji da „monopolizuje svaku važnu industriju u 21. veku“.

U dvadesetominutnom obraćanju, O’Brajen je oštro udario Kinu u svim aspektima. Kinu je nazvao „grabežljivom silom koja potiskuje sopstveni narod“ i nastoji da „potčini susedne zemlje i zapadne sile“.

"Komunistička partija Kine nastoji da postigne dominaciju u svim domenima i svim sektorima i planira da monopolizuje svaku veću industriju u 21. veku", rekao je O'Brien u video linku u okviru foruma Atlantske budućnosti obraćajući se HMS kraljici Elizabeti.

Oštra antikineska retorika postala je gotovo sinonim za Trampovu administraciju i to samo po sebi nije sjajna vest, ali ova izjava o „monopolizaciji svih važnih industrija“ zaslužuje veću pažnju. Da li je O'Brien zaista u pravu u vezi s tim?

Kina će, naravno, odbaciti sve optužbe.

Iz Pekinga kažu da je reč o antikineskoj histeriji i „kolonijalnom načinu razmišljanja“. Ali uspon Kine u poslednje 4 decenije, a posebno u 21. veku, bez sumnje je najvažniji geopolitički događaj naše ere. Kina iz dana u dan postaje sve moćnija sila, a trenutna situacija sa pandemijom koronavirusa mogla bi je katapultirati na nivo svetske moći broj 1.

Trampova administracija i sam Tramp čine sve kako bi to usporili ili sprečili, ali karte su i dalje u kineskim rukama.

Pretpostavimo da Džo Bajden pobedi na izborima koji će se održati u SAD za manje od dve nedelje. S obzirom na njegove dosadašnje izjave, može se verovati da će on zauzeti drugačiji pristup epidemiji od Trampa, koji nastoji da ekonomiju održi što otvorenijom i po cenu ljudskih života. Ako SAD počnu da uvode strožu „blokadu“, po uzoru na neke evropske zemlje, dodatni ekonomski šokovi su neizbežni.

Pandemija se Kina sigurno ne sviđa jer to znači da su pogođeni i njihovi izvozni kapaciteti, ali što se tiče domaće situacije, ona je neuporedivo bolja.

Za ne baš prijatno upoređivanje, Kina je ovih dana imala samo 11 slučajeva novoinficiranih koronavirusom (danima je to i manje od toga), dok je Hrvatska imala 1.424 slučaja. S druge strane, SAD su imale preko 63.000 slučajeva zaraze u jednom danu, a umrlo je 1.225 ljudi.

Ova situacija se može posmatrati iz bilo kog ugla, kao što to mnogi čine, može se konstatovati da virus prevashodno pogađa starije i ranije bolesne ljude, ali na kraju dana kada se uzme u obzir ekonomija, lični stavovi nisu bitni, već je samo važno jedan - više zaraženih znači veće ekonomske udare.

Do pandemije koronavirusa Kina je bila u situaciji da se takmiči sa Sjedinjenim Državama s relativno sličnim „pravilima igre“ (američka prednost je i dalje prisutna u mnogim sferama, naravno, uključujući i vojsku), ali sada se cela tabela „naslanja“ na Kineska korist.

U svom oštrom govoru, O'Brien je takođe rekao da se Zapad "decenijama sastajao sa Kinom" i pomenuo ulazak Kine u STO (Svetska trgovinska organizacija). Tvrdi da je Zapad to učinio u nadi da će se Kina otvoriti politički i ekonomski, puštajući strane kompanije na svoju teritoriju u većem broju.

To nije sasvim tačno - Zapad se „sastajao sa Kinom“, jer im je bila potrebna Kina kao prostor za proizvodnju i jeftinu radnu snagu.

Kina je naknadno odlučila da ne želi da bude potčinjena Zapadu i krenula je u intenzivan razvoj vlastitih kapaciteta kako bi danas bila u stanju da zaista pokrije većinu osnovnih industrija.

Da li je to kontroverzno? Zar sama Kina ne bi trebalo da bude i proizvođač i dobavljač, posebno kada govorimo o njenom unutrašnjem (ogromnom) tržištu?

Činjenica da su SAD i neke zapadne sile imale ideje da će nova kineska srednja klasa zavisiti od njihovih proizvoda bile su lepe želje sa njihove strane, ali se nisu ostvarile. To rezultira najvećom frustracijom Zapada zbog današnje Kine. Nova tržišta u kapitalizmu uvek su privlačila transnacionalne kompanije magnetski. Nepotrebno je reći da je ovaj svet „presušio“ kada su u pitanju nova tržišta, a nadogradnja, često „izmišljanje“ novih tržišta (potražnje) ima svoju granicu.

Ali Kina je ostala. Kina je ogromno, gotovo netaknuto tržište koje odbija da se otvori i nastaviće to da čini sve dok je KPK na vlasti, koja ne uzima u obzir demokratske vrednosti jer u Kini nema demokratije. Kina je strateški razvila svoj potencijal.

Ne tako davno, krajem sedamdesetih, kineska ekonomija bila je manja od italijanske. Kako su uspeli toliko da porastu?

Prvi put su se otvorili stranim investicijama i tržišnim reformama 1980-ih. Potom su preživeli kolaps političkog sistema koji je gotovo neizbežno proizašao iz ovih reformi (kulminirajući protestima na trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine), da bi se na kraju pretvorio u nešto novo, nešto što sama KPK naziva „socijalizmom sa kineskim karakteristikama“.

Danas je Kina druga po veličini ekonomija na svetu, ali već je globalni lider u mnogim tehnologijama 21. veka kao što su veštačka inteligencija, regenerativna medicina, provodljivi polimeri ...

Druge zemlje su stvarne snage na polju tehnologije, ali Kina je druga priča. Kina eksponencijalno napreduje i jača u svim oblastima ne skrivajući svoje velike ambicije, što se vidi iz mega-projekta Novi put svile.

Kina je „uspela“ zahvaljujući tržišnim reformama, ali su je i te reforme transformisale, čak i ideološki.

Kineske ambicije se sada ne razlikuju mnogo od ambicija ostalih glavnih svetskih tržišnih sila, što je zapravo novost za Kinu, jer se ona milenijumima drži „za sebe“.

U svom govoru, O’Brien je takođe žestoko kritikovao kineske zajmove siromašnim zemljama, posebno u oblasti infrastrukture koju tada grade kineski radnici i kineske kompanije.

I sve to stoji, ali najveća istina koja se ne pominje je da je današnja Kina stvorena uglavnom po ugledu na Zapad i tamošnji ekspanzionizam.

Stoga u ovoj priči nema poštenijih i zlijih - postoje samo suparnici, a jedan od tih rivala počinje da posustaje. Da li kineski hakeri kradu strana naučna istraživanja? Skoro sigurno. Ali istu stvar su uradile i Sjedinjene Države kada su, pre pada nacističke Nemačke, bukvalno lovili nemačke naučnike kako bi ih upregli u američke projekte.

Da li Kina pokušava da potčini susedne države? Svakako, kineska spoljna politika postaje direktnija i može se reći da već imamo prve pučeve koje je organizovao Peking (Šri Lanka).

Ali Kina će vrlo dugo morati da širi hegemoniju širom sveta kako bi izjednačila „rezultat“ sa Sjedinjenim Državama, koje su uništile sve pred sobom - Libiju, Irak, Avganistan, Siriju ... a da ne govorimo o ogromnom broju državnih udara u Latinskoj Americi.

Kada O’Brien govori o kineskoj „potčinjenosti susedstva“, to je kao da se obratite publici koja je potpuna tabula rasa u vezi sa američkom spoljnom politikom!

Vašington je uveren da Kina želi da postane vodeća svetska sila, ali još uvek nisu sigurni kako to planira da postigne.

Mnogi američki geostratezi slažu se da postoje dva osnovna načina. Prva je ona koja je od Sjedinjenih Država napravila najveću silu na svetu: snažno jačanje vojne moći i koncentrično širenje sveta.

Ali možda će Kina odbiti geopolitičke udžbenike iz prošlosti i pokušati sa nečim potpuno novim - to bi novo intenzivno naglašavalo ekonomski razvoj, diplomatiju i politički uticaj, dok bi se vojno Kina razvijala taman toliko da se brani u slučaju gnevnih napada rivala.

I sam O’Brien je možda na dobrom putu kada kaže da Kina želi da dominira svim ključnim industrijama u 21. veku.

I zaista, da li je Kini potreban „američki put“ ratova, pučeva, invazija i sukoba da bi postala najveća sila na svetu?

Nije li dovoljno označiti sve najvažnije proizvode savremenog života „made in China“? Sav uticaj potreban za globalnu dominaciju može proizići iz toga.

Put do globalne dominacije može biti mnogo jednostavniji od iskrcavanja hiljada vojnika u pustinju na Bliskom Istoku.

Na nesreću, postaje sve jasnije da se suočavamo sa velikim sukobom između SAD-a i Kine, pre svega zbog činjenice da SAD kao jedan od rivala u borbi za svet polako odustaju od konkurencije i pripremaju se za sukob.

(24vesti.com via)

1

Najčitanije vesti