Foto: printscreen

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je privreda u Srbiji tokom 2020. godine pokazala "žilavost" što je uticalo na to da naša zemlja ima odlične ekonomske pokazatelje, ali i država je, kako kaže, pokazala da neće da štedi resurse da podrži privredu jer to znači radna mesta i bolji kvalitet života za građane.

Brnabić je na predstavljanju "Bele knjige" rekla da je zahvaljujući privredi država mogla da izdrži ekstremne vanredne troškove, koji i danas postoje, jer i dalje traje borba protiv korona virusa i dodala da je bilo potrebno kupiti PCR testove, antgenske testove, respiratore...

Premijerka je naglasila da se prvi put ne predstavljaju rezultati, već imajući u vidu izazovnu godinu, sada se govori o tome kako da se napravi brzi oporavak u narednim godinama.

Zahvalila se članovima FIC-a zato što su tokom prvog talasa korona virusa u martu i aprilu donirali novac i opremu i sve ono što je bilo potrebno za zdravstveni sistem, ali i zato što su se trudili da zadrže najveći nivo proizvodnje i zaposlene, a negde i da dodatno zaposle građane.

- Zbog toga sam zahvalna i kao premijerka i kao građanka - poručila je Brnabić.

Ukazala je na timski rad predsednika Srbije, Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, zahvaljujući čemu će Srbija ovu godinu završiti sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi.

- Naša predviđanja su da ćemo završiti godinu sa padom BDP-a od minus jedan. Trudimo se da to bude minus 0,7 odsto, ali prema procenama Ministarstva finansija biće jedan, ali i to je najbolji rezultat u Evropi - rekla je Brnabić.

Navela je da nezaposlenost pala na 7,3 odsto, a da je javni dug trenutno na nivou od 57 odsto BDP-a.

- Naš javni dug će ostati pod kontrolom i ostaće ispod 60 odsto BDP-a, a trenutno je na nivou oko 57 odsto. Iako ćemo imati značajan budžetski deficit, kao i sve mnogo bogatije zemlje Evrope i sveta, trudićemo se da bude ispod devet odsto kako bi mogli u naredne dve godine da povratimo finansijsku stabilnost koju smo stekli teškim merama 2014. i 2015 - istakla je Brnabić.

Podseća da će prema predviđanjima MMF-a Srbija do kraja 2022. imati ukupno rast skoro 10 odsto,  a to govori da ćemo zadržati lidersku poziciju u Evropi, ako uzmemo u obzir činjenicu da će zemlje EU imati ukupan rast oko pet odsto ili ispod u tom periodu, a neke čak i pad BDP-a.

Brnabić ističe da iako imamo razloga za radost i ponos zbog toga što ćemo biti najbolji po tom pitanju u Evropi da će svakako dodatni rast i razvoj zavisiti koliko brzo će se oporavljati EU.

Bez brzog oporavka evropske pivrede, pre svega Nemačke i Italije, na koje smo najviše oslonjeni, ne možemo da očekujemo da ćemo imati tako brzi rast, naglasila je premijerka.

- I zato smo stavili da je ključni prioritet transformacija naše ekonomije i da bude zasnovana na inovacijama i znanju i takvim investicijama baziranim, a ne na radno intenzivnim investicijama koje su nam ranije bile potrebne, kada je bila nezaposlenost i veća od 25 odsto - rekla je Brnabić.

Premijerka kaže da moramo da povratimo nivo invesiticija iz 2019. godine, koji je pao u 2020, ali svakako manje nego u drugim zemljama, pošto nijedna najavljena investicija nije otkazana, već su samo neke odložene.

Brnabić očekuje oporavak u tom smislu 2021. godine i navodi da je cilj vlade da imamo sve više investicija u razvojne i istraživačke centre, to jest investicije koje donose veću produktivnost i konkurentnost, iako manji broj radnih mesta.

Podseća da je u oporavak naše privrede država ove godine uložila više od 10 odsto BDP-a.

Brnabić ističe da je za mikro mala i srednja preduzeća uloženo do sada više od 1,5 milijardi evra preko gantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj za tekuću likvidnost.

Ekonomije ne staje

Srpsku ekonomiju je izvuklo i to što su nastavljene investicije u infrastrukturu, pre svega putnu, pa je nastavljena gradnja auto-puta Preljina-Požega, Moravskog koridora, brze pruge ka Budimpešti, a u 2021. će početi i gradnja treće deonice te pruge od Novog Sada do Kelebije. Takođe, nastavljena je i gradnja auto-puta ka Sarajevu na deonici Sremska Rača-Kuzmin i obilaznice oko Beograda.

Nastavljeno je ulaganje u zdravstvene objekte, pre svega KC Srbije, zatim opšte bolnice u celoj Srbji. Brnabić očekuje da će vrlo brzo sa EIB-om biti potpisan ugovor za gradnju KC Vojvodine...

Kaže da se sledeće nedelje otvara dodatna zgrada u okviru Lamere Elektrotehničkog fakulteta u Nišu, a zatim u decembru Data centar u Kragujevcu i drugo.

- Radiće se na razvoju digitalne infrastrukture i širokopojasnog interneta koji još nemaju sve zemlje članice EU - navodi Brnabić.

Prioritet će, dodaje Brnabić, biti program razvoja Srbija 2025 i biće dodatno uloženo u digitalizaciju privrede i spajanje nauke i privrede i osnaživanje ljudskih resursa.

Brnabić ističe da će se raditi i na razvoju veštačke inteligencije i da će biti podržane naše kompanije u toj oblasti, kao i da se ta rešenja primene u svim segmentima naše društva.

- Do kraja godine očekujemo i usvajanje Zakona o digitalnoj imovini koja će osvaremeniti naš poslovni ambijent - dodala je Brnabić.

 

Pozvala je članice FIC-a da otvaraju što više razvojne centre u Srbiji i dodala da je Srbija za to napravila najbolji ambijent.

- Rame uz rame sa ovim ćemo ubrzati reforme u oblasti vladavine prava u skladu sa našim evropskim putem.  Ne očekujem laku 2021. godinu, biće teška i izazovna, a oporavak će sigurno mnogo duže trajati nego što svi očekuju - dodala je Brnabić.

FIC je predstavio "Belu knjigu 2020" najvišim predstavnicima Vlade Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja.

Zbog epidemiološke situacije "Bela knjiga" je predstavljena onlajn, a ona je ključni proizvod kojim Savet daje preporuke usmerene da podrži privredni rast i bolji život građana Srbije.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je dobro i za Srbiju i za Evropsku uniju, ali i za poslovnu zajednicu da Srbija postane članica Unije

Fabrici je na predstavljanju “Bele knjige” u organizaciji Saveta stranih investitora poručio da Srbiju treba da vide kao mesto u koje treba ulagati, kao i da glas biznisa treba neprestano da se čuje.

“Radim za Evropsku uniju i bio sam u mnogim delovima sveta i glas biznisa je veoma glasan i ubedljvi kada se zalaže u partnerstvu kao što je ono sa EU”, rekao je Fabrici.

On je dodao da će se posle situacije sa kovidom-19 razgovarati o tome da region postane “investicioni hab”, te da biznis treba da ima svoju ulogu u promovisanju toga.

 

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da će predložiti strukturne promene u preduzećima u gasnom sektoru, a da će na Vladi biti da donese odluku o izboru novih direktora.

Odgovarajući na pitanja novinara posle predstavljanja ”Bele knjige 2020” Saveta stranih investitora, Mihajlovićeva je rekla da je država definisala šta želi od gasnog sektora, a to je da bude jedan od najrazvijenijih i da donosi profit.

”Ne postoji nikakav lični sukob sa direktorima gasnih kompanija, to je samo zaklanjanje iza problema, kao što pokušavaju da se zaklanjaju i iza odnosa sa Rusijom, što je takođe netačno”, rekla je Mihajlovićeva, saopšteno je iz njenog kabineta.

Ona je naglasila da u gasnom sektoru nisu sprovedene nikakve reforme u poslednjih šest-sedam godina, iako postoji dokument o restrukturiranju „Srbijagasa“.

”Suština je da projekti kasne, i ništa što radi „Srbijagas“ ne donosi nam profit koji treba da donese. Vršenje delatnosti od javnog interesa podrazumeva da je poslovanje te kompanije transparentno i da svi znamo šta se dešava i šta se radi“, kazala je Mihajlovićeva.

„Oni obavljaju poslove u kojima ne može da se dođe ni do informacije, a kamoli do dokumentacije, i moraju da se menjaju ako hoćemo ne samo Balkanski tok, nego i interkonekciju sa Bugarskom”, navela je Mihajlovićeva.

Ona je rekla i da, na primer, nikad nije videla direktora „Transportgasa“, ali da je to preduzeće jako važno i da mora bit izdvojeno ako želimo da govorimo o modernoj gasnoj privredi i ulasku u EU.

”Grupa ljudi praktično je zauzela jedan važan deo gasnog sektora i zbog toga svi trpimo. To nisu privatna, nego državna preduzeća. Ovo nije samoupravljanje i pravila moraju da se znaju i insistiraću da dođe do strukturnih promena i u Srbijagasu i u povezanim preduzećima“, kazala je Mihajlovićeva.

Pritom je istakla da to nema veze ni sa političkim partijama, ni sa bilo kakvim ličnim odnosima, već samo sa tim šta kao država hoćemo od gasne privrede.

Navela je i da je važno da se zna da postoji mala grupa ljudi koji primaju apanaže u povezanim preduzećima, u nadzornim odborima ili kao direktori, a iznose po 10.000 ili 15.000 evra.

”Predložiću u kojim preduzećima treba da dođe do kadrovskih promena i koji kadrovi više ne bi trebalo da budu na njihovom čelu. Da li će se to usvojiti na Vladi, a nadam se da hoće, i ko će biti drugi ljudi na čelu tih preduzeća, u to se neću mešati, to je stvar kadrovske politike Vlade”, rekla je Mihajlovićeva.

1

Najčitanije vesti