Foto: printscreen
  • Sonja Rakočević bila je rodom sa KiM i na njemu je provela gotovo ceo svoj životni krug. Školovala se u rodnoj Kosovskoj Kamenici, Leskovcu, Prištini, gde je završila Medicinski fakultet, a potom i specijalizacije na dečijim klinikama u Beogradu i Italiji.
  • Da virus nije bio fatalan, očekivalo ju je još jedno usavršavanje u Beogradu.
  • Bila je lekar Kliničko-bolničkog centra Priština, na odeljenju pedijatrije u Lapljem Selu, a pre toga je radila u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici i Domu zdravlja Gračanica.

 

U manastiru Svetog Dimitrija u Sušici kod Gračanice u subotu, trećeg dana Božića biće sahranjena Sonja Račkočević, jedan od malobrojnih pedijatara koji su ostali na Kosovu i Metohiji da leče ne samo male pacijente, za koje su se školovali već i svu „veliku decu“ kojima je lekarska pomoć bila potrebna.

Ona je bila „lek“, uteha i prijatelj ne samo onima na KiM koje lečila, nego i za sve kolege i prijatelje njenog supruga Živojina Rakoćevića, novinara, pesnika, pisca, upravnika Doma kulture Gračnica. Sve nas je „usvojila“, podržavala i hrabrila kao „stari iskušenik i ratnik“, kako Živojin voli da kaže za one koji se ostali na KiM i koji se bore za normalan život Srba u južnoj pokrajini.

Sonja nije izdržala višenedeljnu bitku sa posledicama virusa korona od kog je mesecima neumorno lečila pacijente u centralnom delu KiM.

Preminula je prvog dana Božića u beogradskog bolnici „Dr Dragiša Mišović“.

Opelo u manastiru u Sušici služiće joj episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić) sa sveštenstvom i monaštvom.

Sonja Rakočević bila je rodom sa KiM i na njemu je provela gotovo ceo svoj životni krug. Školovala se u rodnoj Kosovskoj Kamenici, Leskovcu, Prištini, gde je završila Medicinski fakultet, a potom i specijalizacije na dečijim klinikama u Beogradu i Italiji.

Da virus nije bio fatalan, očekivalo ju je još jedno usavršavanje u Beogradu.

Bila je lekar Kliničko-bolničkog centra Priština, na odeljenju pedijatrije u Lapljem Selu, a pre toga je radila u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici i Domu zdravlja Gračanica.

Zajedno sa kolegama Irinom Petrović i Zvonkom Staševićem bila je deo lekarske ekipe „Sveti Jovan Milostivi“, koja više od dve decenije kao srpska varijanta „Lekara bez granica“ brine o starima i bolesnima u izolovanim srpskim sredinama u južnoj pokrajini.

Sa italijanskom lekarskom organizacijom „Prijatelji Dečana“ pomagala je i da deca sa KiM odlaze na lečenje u Italiju.

Sa porodicom je živela u Gračanici, iz koje se starala i o domovima zdravlja i drugim preostalim medicinskim ustanovama u srpskim enklavama na KiM.

Deo njenog studentskog života i venčanje sa Živojinom Rakočevićem našli su se u knjizi profesorke Mitre Reljić „S dušom na gotovs“, u kojoj su opisani svi najvažniji događaji iz života Srba koji su ostali u Prištini u najstrašnijim danima protektorata UN na KiM od 1999. do pogroma 2004. godine.

Opelo je služio vladika raško-prizrenski Teodosije u prisustvu oca Mihaila, igumana prizrenskog manastira Sveti Arhangeli.

U tišini, okruženi manastirskim mirom i snegom, najbliži su slušali reči Sonjinog supruga Živojina Rakočevića, novinara i jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca na Kosovu i Metohiji, hroničara života i stradanja Srba južno od Ibra.

dr Sonja Rakočević
FOTO: PRIVATNA ARHIVA

- Sa Sonjom su danas hiljade dece, ja znam, jer je bila majka toj deci. Mnogo me Goranaca zvalo. Toliko želim da im se zahvalim. Prizrenaca, ljudi sa Štrpca... Ona nije svoje pacijente ostavljala u bolnici - govorio je odlučno muž koji se rastavljao od supruge.

Stihovi za suprugu: Ti si moj život  

- Epska sam priroda i tvrd. Govoriću nešto što je volela - rekao je Živojin Rakočević opraštajući se od supruge: „Ti si moj život videla izbliza Primisao, pokret, reč što nisam rekao Videla moj grč i kad stojiš iza Slutila moju bolest nadaleko Ti si u mom oku dok još gasne videla prva novog smeha klicu i kad se vratim domu ure kasne znala svu priču samo po mom licu.

- Naš život je bio po svemu neobičan. Upoznali smo se na studentskim demonstracijama u Prištini. I Priština je postala srce našeg urbanog života. Venčali smo se pred vojnim oklopnim vozilima u crkvi Svetog Nikole u Prištini. To je bilo prvo venčanje Srba posle rata - prisetio se Rakočević pored grobnog mesta svoje supruge.

dr Sonja Rakočević, Sonja Rakočević
FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

Na dan pogroma Srba i nasilja nad srpskim svetinjama 17. marta 2004. godine, setio se Živojin, da je prijatelj Dragan Ilić pronašao Sonju i njihovog sina Dimitrija u jednoj kući pored puta.

- Zgrabio ih je, bez dokumenata i ičega odveo na sigurno. Kada sam posle dva dana došao moja Sonja mi je rekla: 'Živ si'. I to mi je bilo dovoljno".

- Sonja i ja smo sanjali slobodno Kosovo. Sonja svojim trpljenjem kako samo kosovski Srbi znaju da trpe. I svojim čekanjem kako jedino kosovski Srbi umeju da čekaju. Bio sam siguran da ćemo nas dvoje dočekati slobodu, a sada shvatam da je ona otišla u večnu slobodu, a da ću se ja još potucati po ovoj zemaljskoj slobodi i da će se moji Simonida, moj Dimitrije i moji braća i kumovi boriti za tu trunku dostojanstva i ljudske slobode - nastavio je govor Živojin Rakočević i dodao: - Želim da kažem da Sonja, zajedno sa mati Irinom, dr Zvonkom Staševićem, dr Draganom Perićem...nikada, nijednog trenutka, nisu ostavili svoj narod". Rakočević se prisetio kako je na studijama medicine počelo prijateljstvo dr Sonje Rakočević sa mati Irinom, monahinjom i doktorkom u čijem ce sestrinstvu počivati.

dr Sonja Rakočević
FOTO: PRIVATNA ARHIVA

- Hvala ti mati Irina. Ona je bila deo tvog sestrinstva, organizacije Sveti Jovan Milostivi. Mojoj Sonji kažem da me je Bog nagradio velikim darom i ja sam mu zahvalan. I Bog mi je na Božić rekao da mi taj dar poklanja za večnost - kazao je Živojin.

11

Najčitanije vesti