Tviter je trajno ukinuo profil Donalda Trampa, navodeći kao izgovor moguće dalje podsticanje na nasilje. Podsetimo, upravo je Tviter bio glavna platforma preko koje je Tramp komunicirao sa javnošću, najčešće bez cenzure. Štaviše, može se reći da mu je ova vrsta komunikacije mnogo pomogla u pobedi na izborima 2016. godine.

Očekivati je da će sve druge veće platforme uvesti slične poteze, ako već nisu. Tramp je takođe objavio poruku na veb stranici Bele kuće. U istoj optužuje Tviter da je na strani demokrata i tzv „radikalna levica“.

Trampova poruka: „Kako se već dugo svađam, Tviter je otišao sve dalje i dalje u zabrani slobode govora, a večeras su zaposleni na Tviteru koordinirali sa demokratama i radikalnom levicom uklanjajući moj profil sa svoje platforme, da ućutkaju mene - i VAS, 75.000.000 velikih rodoljuba koji su glasali za mene! Tvitter je možda privatna kompanija, ali bez vladine podrške prema članu 230 ne bi dugo postojali.

Predvideo sam da će se to dogoditi. Pregovarali smo sa raznim drugim veb platformama i uskoro ćemo imati veliku najavu, dok u bliskoj budućnosti takođe razmatramo mogućnost izgradnje sopstvene platforme. Nećemo biti ućutkani!

Tvitter se ne bavi SLOBODOM GOVORA. Svi su na promociji radikalne leve platforme na kojoj je nekima od najzlih ljudi na svetu dozvoljeno da slobodno govore“.

Foto: Ilustracija

Tramp postavlja stvari kao da je Tvitter iznenada i bez ikakvog razloga odlučio da otkaže svoj profil, ali upravo je on dao Tviteru i drugima previše razloga da ga „izbrišu“ - i to bi mogao biti samo početak posledica po njega. Njegov govor pred ogromnim brojem pristalica u Vašingtonu vrlo se dobro može protumačiti kao poziv na haos, a u najmanju ruku to je krajnje neodgovoran govor.

Podsetimo, u vreme dok je Kongres zasedao da potvrdi glasove Izbornog koledža, Tramp je rekao pristalicama da će sada „marširati do Kongresa“ i da će ići sa njima. Tramp, naravno, nije bio sa njima, osim možda „u mislima“ - vratio se u Belu kuću i odatle pratio haos kako se razvijao, haos koji je bio donekle najbliži puču koji je Amerika doživela.

Kada su demonstranti već provalili unutar zgrade Kongresa, Tramp je poslao video poruku u kojoj je rekao da ih sve „voli“ i pozvao ih da ipak odu kući. Tek više od 24 sata kasnije ponovo je osudio upad u Kongres, ističući da je reč o „uljezima“ koji će odgovarati za svoje postupke.

S obzirom na Trampov modus operandi, ne bi bilo iznenađujuće da danas „okrene stolove“ i pozove svoje pristalice da ponovo negde „marširaju“, iako je nakon ovog haosa rekao da je posvećen „mirnoj tranziciji vlasti“ (ali i da neće prisustvovati inauguraciji Joa Bajdena). Činjenica je da sa Trampom nikad ne znate, ali i da je njegova nepredvidljivost sada postala opasna, čak i fatalna, za narod Sjedinjenih Država.

Njegove priče o „radikalnoj levici“ još uvek dodaju benzin na vatru i on to zna. Čak i u ovom trenutku kada mu preti novo uklanjanje sa vlasti, u poslednjim danima svog mandata, još uvek nije u stanju da se usredsredi na smirivanje situacije. Štaviše, i njegova osuda napada na Kongres i izjava da će prihvatiti „mirnu tranziciju vlasti“ samo su u službi njegovog spasavanja od moguće krivične odgovornosti nakon gubitka imuniteta „najmoćnijeg čoveka na svetu“.

Već se šire informacije da Tramp pita svoje savetnike da li može da se „pomiluje“ i ne bi bilo iznenađujuće da to učini.

Njegove nedavne poruke jasno pokazuju da je još uvek u „režimu“ gde aktivno vaga hoće li odabrati pomirenje za pomirenje ili nove napade, u zavisnosti od toga kako doživljava svoju buduću sudbinu.

Jedan od njegovih planova je, očigledno, da sačeka da prođe ovih deset dana kako bi mogao da „ponovo pokrene“ sebe i svoju priču. Izgubio je pristup najvećim mrežnim platformama, ali on je platforma za sebe i tamo gde će „usidriti“ sve svoje sledbenike. Posle ovog progona sa društvenih mreža, za očekivati je da će se u rukavcima još uvek neregulisanog i besplatnog Interneta pojaviti nova mreža, iza koje stoje Tramp i njegove pristalice. Iscrpili su postojeće platforme koliko god su mogli i sada će se preseliti na „svoju“ teritoriju.

Foto: Geti

Ono što bi moglo da se dogodi Trampu donekle je slično onome što se dogodilo jednom od njegovih najvatrenijih i najkontroverznijih pristalica - Aleksu Džonsu. Poznati radijski voditelj i tvorac brojnih teorija zavere koji još uvek kruže mrežom, Aleks Džons, prognan je sa svih „mejnstrim“ platformi pre par godina, a zatim poslat u „virtuelni gulag“.

Jedino što mu je preostalo, gde je i dalje mogao da postavlja šta god želi, bila je njegova lična veb stranica InfoVars. Naravno, Aleksov doseg je bio znatno smanjen jer je prethodno „uzdrmao“ sve glavne mreže, posebno na YouTube-u, gde su njegove video snimke gledali milioni ljudi (širom Amerike i sveta).

YouTube je zapravo vrlo nevoljno odbio Džonsa znajući da ako to učine rizikuju da izgube sve njegove pristalice koje bi mogle da odu na neku alternativnu platformu. Kao što i sam Tramp s pravom zaključuje, ove društvene mreže su zapravo privatne kompanije i mogu da rade šta god žele, ali njihov poslovni model i dalje zavisi pre svega od kvantitete, a ne od kvaliteta.

Kada je reč o ekskomunikaciji radikalnih korisnika, Fejsbuk se najviše dvoumio - ne zato što je Fejsbuk najviše „posvećen slobodi govora“, već zato što je možda naj pohlepniji u pogledu svog poslovnog uspeha.

Svi zajedno sada su u strahu od iščekivanja onoga što će se stvoriti na osnovu vakuuma koji su morali pokrenuti smenom Trampa.

„Sklapanje“ nove mreže u kojoj žive Trampisti, antiglobalisti i svi oni koji veruju da je Džo Bajden „predstavnik radikalne levice“ nije toliko teško. Naravno, postizanje veličine i složenosti višedimenzionalne platforme kao što je Fejsbuk, koja se već razgranala na brojne strane, ne može se obaviti preko noći, potrebne su godine, ali brzo može nastati neko rudimentarnije „mesto okupljanja“.

Može li takvo mesto biti uspešno i služiti svrsi nove političke organizacije, možda čak i u smislu stvaranja „treće strane“?

Zapravo vrlo teško. Američki radikali idealno mogu postojati samo u velikim sajber vodama.

Ako bi se koncentrisali na samo jedno mesto, svoje mesto, to bi bio haos koji bi se ubrzo pretvorio u totalnu imploziju.

„Patriote“ bi se mešale sa teoretičarima zavere, pristalice maksimalne tržišne slobode sukobljavale bi se sa rasistima i neonacistima, a takve - da se koristimo Trampovom terminologijom - „močvare“ nikako ne bi imale moć da privuku umerene.

Mogli su uspeti samo ubacivanjem široko dostupnog sadržaja. Sada one mogu postati brojne margine, ali i dalje margine. Oni lukaviji ih tamo neće slediti, odreknuće se Trampa u poslednjem trenutku da ostanu u toplini vodećih platformi (Ben Šapiro i slični), ali njihovo mesto zauzeće novi, uvek postoje kandidati.

I sve će se dogoditi samo ako je Tramp spreman uopšte da uđe u to, jer bez njega ostaju samo virtuelni gulagovi u kojima žive Aleks Džouns i drugi (a posle ovog haosa u Kongresu, mogli bi da mu se pridruže još mnogi jer će sigurno slediti "čistka").

Međutim, neke će zasigurno uplašiti takve mogućnosti, da ovo nije kraj trampizma već početak njegovog nezaustavljivog rasta i zato će oni sada tražiti da se Tramp još jače blokira na vreme, da ga zaustave, možda čak i zatvore.

To nije baš velika mogućnost, jer će čak i umereni republikanci reći da je previše, ali šta god da se dogodi, haotična situacija u Americi neće se tako brzo smiriti.

(24vesti.com via)

1

Najčitanije vesti