Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je na onlajn „Tirana ekonomskom forumu“ da je EU strateški prioritet i fokus Srbije koja želi što pre da postane članica.

Brnabićeva je napomenula da je proces evrointegracija od kada je počeo bio ponekad veoma težak i frustrirajući, ali da je to jedini put.

„EU i porodica evropskih naroda je naš dom kojem pripadamo i geografski, politički i ekonomski, i zato nastavljamo reforme“, naglasila je Ana Brnabić.

Rekla je da je na članicama EU i samoj Uniji da odluči kada će Srbija postati i članica, kao i da je cilj Srbije svakako da što pre reformiše svoju javnu upravu, ekonomiju i uspostavi vladavinu prava.

„Cenimo iskreno svu podršku koja dolazi od delegacija EK i EU u Srbji i članica EU u ovom procesu reformi, jer će to poboljšati kvalitet života građana, što i jeste suština“, navela je Brnabićeva.

Zahvalila je evropskom komesaru Oliveru Varheiju jer podržava proširenje i deli entuzijazam za prijem novih članica zajedno sa Srbijom i zemljama u regionu u ovim teškim vremenima.

Brnabićeva dodaje da joj se, ipak, čini da kod pojedinih zemalja članica EU tokom 2020. i ove godine nije postojalo mnogo raspoloženja za proširenje, ali da je to razumjlivo zbog pandemije kovid/19 i drugih prioriteta.

„Moramo da iskoristimo ovo vreme da se više fokusiramo na reforme“, naglasila je srpska premijerka i dodala da treba još više da se idemo ka regionalnim integracijama.

Ističe da će tako zemlje u regionu povezivanjem učiniti Zapadni Balkan jačim i doprineti da svi zajedno idu brže ka EU.

Po pitanju vakcinacije, i kako je Srbija toliko uspešna u tom procesu, Brnabićeva je navela da je do sada u Srbiji vakcinisano 20 odsto odraslog stanovništva, dok je oko 680.000 ljudi primilo i drugu dozu, a da se vakcinacija odvija istom snagom svaki dan.

Naglasila je i da veoma ceni pomoć i podršku EU i dodala da razume i sve izazove sa kojima se EU suočava, kao jedan veliki i kompleksan mehanizam, svakako jak sistem, iako ponekad malo sporije reaguje na početku.

„Sigurna sam da će svi partneri EU na Zapadnom Balkanu dobiti dodatnu pomoć EU, radujemo se tome, jer će nam biti veoma korsina“, rekla je Brnabićeva.

Premijerka je istakla i da je ovako uspešan proces vakcinacije rezultat uspešnih reformi koje je Srbija preduzela na svom EU putu.

„Reformisana je javna uprava, uveli smo e-upravu, insistirali smo na digitalizaciji, na transparentnosti, efikasnosti javne administracije. Sve te reforme su nam dale jak podsticaj bez kojeg ne bismo bili u mogućnosti da implementiramo ovako masovnu uspešnu kampanju vakcinacije“, rekla je Ana Brnabić.

Kako je rekla, kada se radi strateški, kao što to Srbija čini, na svom EU putu, postajete snažniji, a rezultat je uspeh u ovakim stvarima, kao što je vakcinacija.

Na onlajn „Tirana ekonomskom forumu“ učestvuju i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji, predsednici vlada Severne Makedonije i Crne Gore Zoran Zaev i Zdravko Krivokapić i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija.

Varhelji: Nova metodologija doneće SRB više dinamike

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas da je za Srbiju posebno važno što se odlučila za novu metodologiju proširenja, jer će ona doneti vise dinamike u proces proširenja koji se prošle godine odvijao veoma sporo.

Varhelji je na online „Tirana ekonomskom forumu“ rekao da odluka o otvaranju poglavlja i dalje ostaje na državama članicama, ali da EU želi da zacrta „ambiciozan put“ koji će otvoriti sva poglavlja čim se steknu uslovi.

On je kazao da se EU trudi da ispuni svoja obećanja, ali i da zemlje kandidati treba da ispune svoje obaveze i istakao da je članstvo Zapadnog Balkana u Uniju glavni prioritet EU.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Varhelji je kazao da je bitno da obe strane iskoriste trenutni okvir prilika za napredak u dijalogu navodeći da će se dijalog nastaviti čim se formiraju instirucije u prštini.

„Ukratko, davno zaostala obećanja možemo da ispunimo samo zajedno. Trudimo se da ubrzamo stvari kako bi EU mogla da ispuni svoje obećanje“, rekao je Varhelji.

Prema njegovim rečima, pandemija korona virusa demonstrirala je koliko smo svi međusobno povezani, da je EU bila uz region od samog početka i tretirala ga kao budućeg člana EU.

„Trenutno, naš fokus je na obezbeđivanju vakcina za region što pre. Razumem razočaranje, jer je ovo ispalo mnogo teže nego što smo se nadali. Ipak, ispitujemo sve mogućnosti kako bi pomogli region koristeći paket od 70 miliona evra koji smo usvojili u decembru 2020 u ove svrhe“, rekao je on.

Kako je rekao, region Zapadnog Balkana primiće veliki broj vakcina preko Kovaks sistema u kome je EU jedan od najvećih donora, a u međuvremenu pomaže region da pripremi sve za početak.

„Uporedo sa tim mi pružamo i pomoć u socio-ekonomskom oporavku celog regiona. Ne samo sa početnim paketom od 3,3 milijarde evra usvojenim prošlog proleća, već i preko Ekonomskog i Investicionog plana koji je usvojen prošle jeseni“, rekao je Varhelji.

Komesar je istakao i da EU nikada ranije nije uložila toliko novca u investicije u transportnu i energetsku infrastrukturu, zelenu i digitalnu tranziciju i razvoj privatnog sektora kao što je to učinila ova Komisija.

„Kroz ovo, kao i sa evropskim kompanijama koje traže buduće investicije i mogućnosti u vašem regionu, možemo ubrzati konvergenciju i proces pristupanja u celini. Naš zajednički cilj je podsticanje potencijala i poboljšanje života građana“, rekao je Varhelji.

Prema njegovim rečima, radi se o konkretnim potezima koji će olakšati život kompanijama, poput ukidanja radnih dozvola, slobodnog kretanja ljudi sa ličnim kartama, smanjenja bankarskih naknada za plaćanja unutar regiona, uklanjanja nepotrebnih sertifikata.

„Sve ovo je presudno za povećanje privlačnosti regiona za investitore i olakšaće integraciju u jedinstveno tržište EU. Neka vaša dela budu ista kao vaša obećanja“, rekao je Varhelji.

On je istakao da će lično da radi na ubrzanju proširenja i zaključio da će ekonomska saradnja dovesti i do približavanja regiona.

Dijalog Beograda i Prištine je važan

Komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji izjavio je danas da Brisel želi veću dinamiku u pregovorima sa Srbijom, koji su prošle godine tekli veoma sporo, i da Beograd mora da iskoristi sadašnju priliku za nastavak dijaloga sa Prištinom.

„Ključno je da Kosovo i Srbija iskoriste trenutni prozor mogućnosti za ostvarenje napretka u dijalogu, koji je od ključne važnosti za evropske aspiracije Kosova i Srbije. Proces treba da se nastavi kada budu formirane kosovske institucije“, rekao je Varheji na onlajn „Tirana ekonomskom forumu“.

Varheji je dodao da će Evropska komisija pomoći dijalog zajedno sa „američkim prijateljima“, navodi se u saopštenju Komisije.

Evropski komesar je rekao da je važno što je Srbija prihvatila novu metodologiju proširenja.

„Naravno, odluka o otvaranju klastera ostaje na zemljama članicama, ali bismo želeli da zacrtamo ambiciozni kurs koji će otvoriti sve klastere čim se za to stvore uslovi“, kazao je Varheji.

Od Kosova se očekuje veća politička stabilnost kako bi se ubrzale reforme, uključujući oblasti vladavine prava i socio-ekonomskog razvoja.

„Komisija smatra da su svi uslovi ispunjeni za viznu liberalizaciju za kosovske građane, ali još nisu ubeđene sve zemlje članice“, rekao je komesar EU.

Varheji je rekao da EU i države regiona samo zajedno mogu da ispune“davno data obećanja“ – obećanje Brisela da će ceo Zapadni Balkan biti deo EU i obećanje zemalja kandidata da će sprovesti fundamentalne reforme kako bi ta persepktiva postala stvarnost.

„Naporno radimo da ubrzamo stvari tako da EU može da ispuni obećanje, ali i vi treba da ispunite vaša. Ulazak Zapadnog Balkana u EU je naš najviši prioritet i u našem najboljem interesu“, rekao je Varheji.

Ocenio je da su reforme u zemljama regiona često bile spore, zbog čega su neke članice EU dovodile u pitanje „transformativnu moć procesa proširenja“, ne odobravajući dalji napredak.

„Sa druge strane, EU previše često nije uspevala da pozitivno odgovori ujedinjenim glasom kada su partneri ispunjavali reformske obaveze“, kazao je.

Kada je u pitanju Albanija, Varheji je rekao da Evropska komisija smatra da su ispunjeni svi uslovi za održavanje prve međuvladine konferencije o pristupnim pregovorima.

„To je zahvaljujući važnim reformama u izbornom zakonu, vladavini prava, pravosuđu, uključujući procenu rada sudija i tužilaca“, rekao je Varheji.

Severna Makedonija održava stalan tempo u sprovođenju reformi, rekao je Varheji, dodajući da je važno brzo naći obostrano prihvatljiva rešenja bilateralnih sporova sa Bugarskom.

Napredak u oblasti vladavine prava će biti od suštnske važnosti za Crnu Goru, a Bosna i Hercegovina mora da sprovede promene ustava i izbornog zakona, kao i da ostvari napredak u refromi pravosuđa.

Varheji je rekao da je EU od početka pandemije kovida-19 pomagala region i ponašala se prema tim državama kao prema budućim zemljama članicama.

„Sada smo usredsređeni da što pre obezbednimo vakcine za region. Razumem razočaranje što se ovo pokazalo mnogo težim nego što smo se nadali. Ipak, ispitujemo sve mogućnosti kako bismo pomogli koristeći paket od 70 miliona evra koji smo usvojili u decembru u te svrhe“, rekao je on.

Varheji je govorio i o prednostima stvaranja zajednčkog regionalnog tržišta, što bi povećalo atraktivnost regiona stranim investitorima i pomoglo integraciju u jedinstveno tržište EU.

„Neka vaša dela budu jednaka vašim obećanjima. Ja obećavam da ću uraditi sve što mogu da vam pomognem da napredujete u procesu pristupanja i smanjenju ekonomskog jaza između regiona i EU. Računam na vas da ćete takođe ispuniti svoja obećanja“, zaključio je Varheji.

Tegeltija: Danas u BiH stiže nova količina vakcina iz Srbije, ugovor za autoput Sarajevo – Beograd 16. marta

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je da danas u BiH stiže još jedna količina vakcina koju je Vlada Srbije donirala Bosni i Hercegivini.

„Moram da se zahvalim Vladi Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, na pomoći koji su pružili BiH i drugima u regionu, kada je reč o snabdevanju vakcinama. Danas u BiH dolazi još jedna količina vakcina koju je Vlada Srbije donirala BiH“, rekao je Tegeltija na „Tirana ekonomskom forumu“, na kojem je učestvovala i premijerka Srbije.
Inače, predsednik Aleksandar Vučić je 2. marta u Sarajevu uručio 5.000 vakcina BiH, kao donaciju Srbije.

Tegeltija je iskazao razočarenje, koje je, kaže, ne samo njegovo lično, već svih građana u BiH, zbog toga što je tzv. globalni sistem nabavke vakcine pokazao neopravdan visok nivo neefikasnosti.

„Da nije pomoći Srbije i intervencije koju je napravila vlada RS, BiH bi praktično ostala bez vakcina. Verujem da će proces nabavke vakcine kroz sistem sa EU profunkcionisati i da će se na kraju ipak pokazati uspešnim“, rekao jeTegeltija.

Dodao je da je razočaravajuće što je vakcina od globalnog dobra prerasla u borbu koja se na tržištu obavlja pod vrlo nefer uslovima.

„Možda mi iz male zemlje teško da to možemo da razumemo, ali na tom planu smo morali da napravimo mnogo više.. Uz čestitke zemljama, pre svega Srbiji, koje su to bolje razumele od nas i uspele za građane da obezbede mnogo veću količinu vakcina“, rekao je Tegeltija.

Ugovor BiH i Turske za autoput SA – BG 16. marta

Tegeltija je izjavio da će u cilju boljeg povezivanja sa susedima BiH sa Turskom 16. marta potpisati ugovor koji će omogućiti izgradnju autoputa sa Sarajevo – Beograd.

„Taj infrastrukturni projekat treba pre svega da omogući bolje povezivanje naših ekonomija, građana“, rekao je Tegeltija.

„Moj poziv je da se bolje povežemo infrastrukturno, da nam privrede bolje sarađuju, da olakšamo trgovinu između naših zemalja i suguran sam da će nam to svim doneti velike benefite“, rekao je Tegeltija.

Potrebno je, kaže, da regionalna saradnja bude uspešnija, čime ćemo pokazati i da regiona ekonomski i na svaki drugi način pripada Evropi.

Zaev: Prirodno pripadamo EU

Premijer Republike Makedonije Zoran Zaev danas je učestvovao na jutarnjem panelu Ekonomskog foruma u ​​Tirani 3 na temu „EU i zapadni Balkan: ispunjavanje dugo očekivanih obećanja“, koji je održan putem interneta zbog KOVID-19 pandemija.

Na panelu su takođe učestvovali srpska premijerka Ana Brnabić, predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija i povjerenik EU za proširenje Oliver Varheji.

„Dozvolite da se od samog početka zahvalim organizatorima na današnjem događaju, koji će nesumnjivo izazvati pometnju u evropskim trendovima za koje smatram da trenutno stagniraju. Razlozi su višedimenzionalni.

Glavno je da se suočavamo sa planetarnom krizom koju je izazvao KOVID-19. Kriza koja neprestano menja prioritete i tokove multilateralnih procesa. Takođe se suočavamo sa izazovima koje retrogradne snage širom kontinenta nameću neevropskim vrednostima, konstantno obezvređujući civilizacijske dobitke koje su osnovali Adenauer, Schumann i De Gasper.

U takvim trenucima i u trenucima kada dnevna politika podriva osnovne vrednosti, trebali bismo sebi postaviti pitanje: Šta ako je pre tačno 70 godina pogled bio usmjeren na razoreni kontinent, a ne na budućnost u kojoj danas živimo.

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija bila je prva država u regionu koja je 2001. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Samo 4 godine kasnije postali smo zemlja kandidat za članstvo u EU, a već 2009. dobili smo prvu pozitivnu preporuku za početak pregovora sa EU. I, ne 16 godina kasnije, još uvek smo u čekaonici EU.

Kao premijer, moj zadatak je da donosim teške i hrabre odluke, da radim u najboljem interesu svojih građana i da radim zajedno sa vladom koju vodim, da radim na svetlijoj budućnosti i viziji koju su pre 70 godina predložili osnivači današnjeg dana moderna, prosperitetna i ujedinjena Evropa.

Zbog toga smo pre 4 godine otvorili najozbiljnija diplomatska pitanja sa susedima i zatvorili ih u duhu dobrosusedstva, moderne multilateralne politike i želje za jedinstvenim regionom koji hrabro napreduje.

Tokom proteklih godinu i po dana prošli smo kroz novi proces koji je redefinisao metodologiju pregovora, ali suočili smo se i sa novim neprincipijelnim pitanjima i birokratskim stavovima koji ne mogu i ne smeju biti kamen spoticanja za prosperitet Makedonije.

Moja zemlja je bila, jeste i biće raskrsnica mnogih civilizacija, mnogih etničkih grupa i mnogih kulturnih mreža koje ostavljaju najbolje od sebe budućim generacijama da svoj život grade ovde kod kuće.

Nažalost, ovaj mali uravnoteženi politički ekosistem koji smo stvorili vekovima je ranjiv. To je ranjivo jer građani ne mogu nastaviti da žive samo od ideje. Takođe je potrebna hrabra politička akcija. Potrebno je više nego ikad da se pokaže vizija, hrabrost i odlučnost u donošenju odluka koje stabilizuju kontinent.

Makedonija nikada nije imala drugog interesa osim da mirno i dostojanstveno kohabituje sa svojim susedima i sa svim narodima i narodnostima u Evropi. Ali da bude kristalno jasan i da još jednom ponovimo stav Vlade. Nikada nećemo dozvoliti da razgovaramo o onome o čemu se ne može govoriti. I to smo ko smo, koji su naši identitetski atributi i šta je geneza naše državnosti i jezika.

Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim komesaru Oliveru Varcheiu i svim političkim i administrativnim akterima koji su stalno ovde sa nama u ovom procesu, posebno u pogledu pomoći koja nam je pružena i koja tek treba da se adresira u radu sa ekonomskim posledicama. doživeli smo ih zbog krize sa KOVID-19.

Vlada Republike Makedonije je pre tri dana usvojila plan: „Evropa kod kuće“. Ovim planom jasno i glasno izjavljujemo šta će ova vlada raditi u pogledu evropskih integracija i procesa koje ona donosi. Bez obzira na raspoloženje u susedstvu ili u Briselu, mi smo posvećeni dobru naših građana. Uzimamo najbolje evropske prakse i utkavamo ih u nacionalno tkivo.

„Evropa kod kuće“ je neka vrsta rasporeda sa identifikovanim aktivnostima i nosiocima onih aktivnosti koji treba da izvrše svoje odgovornosti u određenom roku kako bi poboljšali institucije i sisteme, kroz koje građani dobijaju bolje usluge i bolji život i jednom dokažu opet da Makedonija zaslužuje svoje mesto u Evropskoj uniji i da prirodno pripada evropskoj porodici naroda.