Sastanak radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca na kojem je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio izveštaj o dijalogu Beograda i Prištine, završen je u Skupštini Srbije.

Vučić nakon sastanka nije davao izjave.

Sastanku su prisustvovali predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, predsednik Dosta je bilo Saša Radulović, predsednik Dveri Boško Obradović, predstavnica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, kao i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj i predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović.

Vučić će sutra izveštaj o dijalogu Beograda i Prištine predstaviti i poslanicima u Skupštini Srbije.

Dačić: Visok stepen jedinstva o nacionalnim pitanjima

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavnicima vanparlamentarne opozicije predstavio izveštaj o dijalogu sa Prištinom, sve dileme i probleme aktuelnog toka dijaloga i sve pritiske sa kojima se Srbija suočava.

Dačić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je ovo bio jedinstven i možda prvi sastanak te vrste u poslednjih više godina imajući u vidu da su Vučić i predstavnici stranaka još na prvom sastanku govorili o potrebi da o državnim pitanjima komuniciraju i vlast i opozicija.

On je dodao da su učesnici pozdravili takvu vrstu političkog delovanja.

“Svi su istakli potrebu da uložimo političke napore i da odbranimo i zaštitimo nacionalne i državne interese”, naveo je Dačić.

Kaže da su i on i Vučić iskazali zadovoljstvo atmosferom i stavovima stranaka koje su učestvovale, navodeći da je tu bilo prisutno sedam stranaka opozicije.

“Sastanak je pokazao visok stepen državnog jedinstva oko najvažnijeg pitanja, a to je pitanje KiM”, rekao je Dačić.

Najavio je za sutra sednicu Skupštine Srbije na kojoj će se obratiti Vučić, te dodao da će se nakon rasprave poslanici izjasniti o izveštaju Kancelarije za KiM i toku dijaloga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće sutra poslanicima u parlamentu izveštaj o toku pregovora sa Prištinom i o stanju na Kosovu i Metohiji.

Vučić će, na posebnoj sednici parlamenta, predstaviti Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja 2019. godine do juna ove godine, kao i Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. do 15. juna ove godine.

Predsednik je pre nekoliko dana najavio da će 22. juna u parlamentu govoriti podrobno, detaljno i temeljno o apsolutno svakom pitanju od ključnog značaja za situaciju na KiM, planovima i idejama Srbije, ali i o objektivnoj situaciji sa kojom se suočavamo u međunarodnoj zajednici.

Dijalog Beograda i Prištine na političkom nivou, nastavljen je 15. juna nakon višemesečnog zastoja, a u Briselu su razgovarali predsednik Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti.

Vučić je rekao da je to bila do sada najčudnija faza, a da su predstavnici Prištine želeli da navedu beogradsku delegaciju da razgovore napusti i insistirali su samo na temi priznanja tzv. Kosova.

Inače, predsednik Srbije podneo je parlamentu izveštaj o Kosovu i Metohiji 27. maja 2019. godine, a od tada do danas u razgovorima pod okriljem Brisela, gotovo se ništa nije promenilo, osim predstavnika prištine za pregovaračkim stolom.

Priština i dalje odbija da ispuni obavezu iz Briselskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština, a jedino konkretno pitanje oko kojeg se može reći da je došlo do nekog pomaka su nestale osobe.

U maju 2019. dijalog je bio blokiran, nakon što je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije krajem 2018. godine.

Takse su ukinute gotovo godinu i po dana kasnije, tek u aprilu 2020, da bi sredinom jula te godine dijalog u Briselu bio nastavljen – 20 meseci nakon prekida, prenosi Tanjug.

To je bio prvi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg prištinskog premijera Avdulaha Hotija u Briselu, a domaćini su bili šef evropske diplomatije Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

Tom susretu prethodio je video-samit o KiM u Parizu, 10. jula, čiji su domaćini bili predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i trilateralni video-sastanak predstavnika Beograda, Prištine i EU.

Kada je u oktobru 2019. predsednik SAD Donald Tramp postavio je Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, i uz njegovo posredovanje, Beograd i Priština dogovorili su da obnove avioletove, činilo se da će doći do izvesnog pomaka u odnosima Beograda i Prištine, pre svega u uspostavljanju saobraćajnih, ekonomskih veza i rešavanju problema vezanih za život građana.

Tako su, zahvaljujući ovoj inicijativi Vučić i Hoti potpisali su 4. septembra prošle godine, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, u Vašingtonu Sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Tada su potpisana dva zasebna dokumenta – jedan je potpisao Vučić, a drugi Hoti.

Vučić i Hoti posle Vašingtona, 7. septembra sreli su se i u Briselu, gde je dogovoren nastavak dijaloga za 28. septembar, koji je potom otkazan zbog pandemije korona virusa.

U međuvremenu je na predsedničkim izborima u Sad pobedio Džozef Bajden, a na KiM na mestu premijera privremenih institucija u Priština, namesto Hotija, ponovo se našao Aljbin Kurti, čija je nekonstruktivnost u pregovorima sa Beogradom bila često kritikovana iz SAD.

Tu nekonstruktivnost je Aljbin Kurti pokazao i u Briselu, gde se prvi put našao za pregovaračkim stolom sa predsednikom Vučićem 15 juna – sa jednim zahtevom da Srbija prizna nezavisnost Kosova i bez ikakve namere da primeni bilo šta od do sada postignutih sporazuma.

Tako da kada je reč o rezultatima zvaničnih pregovora sa Prištinom predsednik Vučić neće imati mnogo šta da prenese poslanicima sutra u parlamentu. Ali treba očekivati da će sa njima podeliti i iskustvo u vođenju pregovora, pritiscima i zahtevima kojima je Srbija izložena, očekivanjima i stavovima koje on kao predsednik Srbije zastupa i za koje traži podršku.