Predsednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, izjavio je danas na proslavi državnog praznika – Dana antifašističke borbe da će ove i narednih godina Vlada organizovati tu manifestaciju, javila je agencija Hina.

Taj praznik je ustanovljen 1991. godine na inicijativu tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana.

Premijer Plenković je u govoru u Spomen-parku „Brezovica“, kod Siska, podsetio da je u Hrvatskoj posle nemačke okupacije Kraljevine Jugoslavije uspostavljen „kvislinški režim NDH“.

Istakao je da je pre 80 godina u Brezovačkoj šumi 70-ak boraca, uglavnom Hrvata, osnovalo prvi Sisački partizanski otpor, a već 1941. partizanski pokret u Hrvatskoj imao je 7.000 pripadnika me]u kojem su bili i mnogi Srbi iz Hrvatske.

„Hrvatska je bila podeljena na nemačku i italijansku okupacionu zonu, dok su veći deo Dalmacije, Gorskog kotara i Primorja pripojeni Italiji pošto su ih vlasti NDH ustupile fašističkoj Italiji, te su doneti i rasni zakoni protiv Jevreja, Roma i Srba“, rekao je Plenković.

Plenković je poručio da je došlo vreme da „kao društvo trezvenije sagledamo tadašnja zbivanja, da bolje vrednujemo doprinos hrvatskog antifašističkog otpora nacizmu“. jer „samo ćemo tako zatvoriti još žive podele u našem društvu i graditi nikad potrebnije jedinstvo za suočavanje s izazovima pred nama“.

„Danas napokon imamo slobodnu demokratsku Hrvatsku, članicu EU-a i NATO saveza, čiji su temelji u demokratsko izraženoj volji građana i pobedi branitelja u Domovinskom ratu, a to podrazumeva i vrednosti antifašizma“, naglasio je Plenković.

Premijer je kazao i da je 2020. godine obeležena „25. godišnjica pobede u Oluji i Domovinskom ratu. Tada sam rekao da žalimo i za žrtvama zločina počinjenih s hrvatske strane, kojih je nažalost bilo, jer legitimno pravo na odbranu nije opravdanje za nedelo“.