Atlantski savet ocenjuje kao veliki uspeh vakcinaciju protiv kovida 19 u Srbiji, ukazujući da je „vakcina diplomatijom“ predsednik Aleksandar Vučić „ukrao šou“.

U tekstu se navodi da je 11 dana nakon što je proglašena globalna pandemija kovid-19, televizijski auditorijum u Srbiji doživeo izvanredan prizor, podsetivši da je Aleksandar Vučić poljubio kinesku zastavu u znak zahvalnosti za medicinsku i zaštitnu opremu, a kinesko medicinsko osoblje sletelo je u Beograd 22. marta prošle godine.

Preko noći su širom srpske prestonice nikli bilbordi na kojima je predsednik Kine i natpis „Hvala, brate Si“, navodi se u tekstu Atalantskog saveta.

Ocenjuje se da je izvor tog, kako je navedeno, pravog primera kineske diplomatije, izgrađen na naprednim ekonomskim i diplomatskim vezama Pekinga i Beograda.

Navedeno je da je nakon medicinske pomoći koja je stigla u Srbiju Kina finansirala mrežu laboratorija za testiranje na korona virus. Sredinom januara u Srbiju je sleteo drugi avion, koji je isporučio milion doza kineske vakcine „sinofarm“, koje je dočekao predsednik Vučić.

Pola godine kasnije, kako se ističe u tekstu, narativ se promenio. Više nije reč o tome da Kina napada Zapad sa Balkana, već o sposobnosti Srbije da, kako je navedeno, uradi više od onoga što se očekivalo da može. Srpske vlasti postigle su impresivan napredak u vakcinisanju svojih gradana i upotrebi vakcina kao „diplomatskog alata“.

Ističe se da je u zemlji koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, dato 5,15 miliona doza vakicna, a više od 2,4 miliona ljudi, odnosno više od trećine građana Srbije, primilo je dve doze vakcine.

Napominje se i da je Srbija donirala vakcine susedima – Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Takođe, kako se ističe, građani susednih zemalja mogli su da se registruju i vakcinišu tokom posete Srbiji.

Beograd je iskoristio trenutak kada se kooperativni program „Kovaks“, koji vodi Svetska zdravstvena organizacija, pokazao strahovito sporim u nabavci vakcina, a članice EU bile zauzete brigom o svojim građanima, ukazuje Atlantski savet.

Arsenal vakcina

U tekstu se, međutim, ocenjuje da Kina jeste deo uspeha Srbije, ali da to nije cela priča. Podseća se da je predsednik Vučić primio kinesku vakcinu pred TV kamerama u selu na istoku Srbije, a da je Vlada objavila planove za lokalnu proizvodnju „sinofarma“ u partnerstvu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U tekstu se ukazuje da se Srbija nije oslonila samo na to i da je prvu pošiljku Fajzerove vakcine dobila već u decembru 2020. godine. Premijerka Ana Brnabić tada se vakcinisala, mnogo pre većine drugih evropskih lidera. Ruska vakcina „sputnjik V“ stigla je u Srbiju u januaru, a početkom juna beogradski Institut Torlak postao je prvi objekat van Ruske Federacije koji je proizveo tu vakcinu, napominje se u tekstu.

Pošiljka vakcine „Astra-Zeneke“ stigla je u Srbiju u februaru, navedeno je u tekstu i naglašeno da je Srbija nabavljala vakcine iz svih izvora – Kine, Rusije i zapadnih kompanija i da je maksimalno iskoristila zalihe koje je akumulirala.

Moć fleksibilnosti

„Ovakav odgovor na kovid daje besprekornu ilustraciju srpske spoljne politike, ocenjuje se u tekstu Atlantskog saveta i ukazuje da Vučić nije zainteresovan da se prikloni ni Kini ni Zapadu, pogotovo u trenutku kada se raste konkurencija moći između Pekinga i Vašingtona.

Prema mišljenju autora teksta, Vučić veruje da interesima Srbije i njegovom ličnom programu najviše odgovara otvorenost za poslovanje sa svima. Dodaje se da takav položaj odražava dugogodišnju ravnotežu Beograda izmedu EU i Sjedinjenih Država, s jedne strane, i Rusije, s druge strane.

„Sedite na dve stolice“, kako je Srbiju opisao američki diplomata Brajan Hojt Ji 2017. godine.

Ocenjuje se da je u slučaju Srbije „vakcina diplomatija“ pokazala fleksibilnost države i dodaje da je Srbija u vakcinaciji prošla mnogo bolje od svojih prozapadnih suseda kao što su Severna Makedonija i Crna Gora, koje su članice NATO-a, kao i da je Vučić dobio pohvale i u celom regionu.

Kako zaključuje Atlantski savet, velike su šanse da će predsednik Vučić i u narednom periodu nastaviti politiku saradnje i sa Istokom i sa Zapadom, a „vakcina diplomatijom“ apsolutno je „ukrao šou“.

Atlantski savet je analitički forum („tink-tenk“), osnovan 1961. godine pri NATO-u sa sedištem u Vašingtonu. Savet ima deset regionalnih centara i funkcionalnih programa koji se odnose na međunarodnu bezbednost i globalnu ekonomiju.