Ulje na vatru dolivaju vesti poput da je Tramp opljačkan, kao i one da je Bajden neprikosnoveni pobednik izbora. Svet je podeljen na Trampiste i Antitrampiste. Sa obe strane ima dobrih ljudi.

Evropa nije mogla da se odupre savremenom trenutku, pa je otvorila još jednu krizu, a već ih je imala previše. Možda se to dogodilo slučajno, ali na jednoj strani evropskog finansijskog sporazuma bili su Trampisti, a na drugoj strani drugi.

Mađarska i Poljska nisu potpisale sporazume za aktiviranje zvaničnog usvajanja sedmogodišnjeg budžeta i fonda za ekonomski oporavak, u ukupnom iznosu od više od 1.800 milijardi evra. Taj paket je ugovoren sa velikim poteškoćama u julu, posle višemesečnih razgovora i maratonskog samita u Briselu, ali o tome kasnije.

Prvo o velikim krizama koje potresaju Evropu. Previše ih je da bi se o njima moglo detaljno razgovarati na video samitu lidera EU.

Rok za postizanje trgovinskog sporazuma o Bregzitu neminovno se bliži kraju, a sve je manje verovatno da će do sporazuma uopšte i doći. To ne bi prouzrokovalo značajnu štetu samo u Velikoj Britaniji, već i u EU. Vrhunac pregovaračke krize je u toku, a glasanje Evropskog parlamenta o mogućem sporazumu o strukturi odnosa nakon Bregzita odloženo je za 28. decembar. Ali veliko je pitanje da li će biti o čemu da se glasa.

Druga po redu, ali ne i veličina krize, predstavlja teroristička pretnja, koja traje već godinama, ali je nedavno poprimila još strašniji oblik. Saznali smo za odsecanje glave u evropskim prestonicama. Kako uopšte odgovoriti na to? Kako se osigurati za božićne praznike?

Pitanje evropske bezbednosti dodatno je poljuljalo izborna kriza u Americi, a Francuska i Nemačka drugačije vide buduću ulogu Sjedinjenih Država u strateškoj odbrani EU. Pariz se zalaže za neku vrstu strateške autonomije, a Berlin kaže da ne treba gajiti iluzije da EU može imati sigurnost, stabilnost i prosperitet bez NATO-a i SAD-a. Teško je reći koja procena ima duži rok, ali transatlantske veze su evropska realnost.

Takođe postoji sveprisutna pandemija koja poput goriva podstiče sve gore pomenute krize.

Otvoreno je i pitanje osnovnih građanskih prava i sloboda u EU, jer su u nekim državama članicama, poput Grčke, na snazi privremene zabrane javnih skupova, zbog opasnosti od širenja virusa korone. Neki poslanici su upozorili da u nekim zemljama može postojati rizik od zloupotrebe takvih mera. Grčka opozicija tvrdi da je Pandorina kutija otvorena i da je to zapravo zabrana protesta.

Dakle, finansiranje, Bregzit, terorizam, strateška nesigurnost i protesti. Ovo je pet trenutnih kriza koje izmiču kontroli. A sve ovo zajedno dodatno je katalizovano velikom zdravstvenom krizom, rastućim javnim dugovima i najvećim ekonomskim padom od Drugog svetskog rata. Kako se ovo uopšte može rešiti?

Ne treba verovati političkim i berzanskim špekulantima koji nas uveravaju da će vakcina sve rešiti. Samo ne gubite nadu, kažu nam.

Ovo se može činiti jednako naivnim verovanjem, kao da bi zavisnik mogao da reši svoje probleme sa injektiranjem više heroina. Vakcina bi mogla da izleči svet od korone, ali će proces verovatno trajati godinama.

S druge strane, svet je već prezadužen. Prema zvaničnim podacima MMF-a, centralne banke širom sveta već su izdale 19,5 biliona dolara programa krizne podrške privredi. Već je previše novca da biste mogli da napravite ozbiljne planove za njegov povratak u roku koji ljudski život može obuhvatiti, pa je logično sa te tačke gledišta da se ugrabi još. Ali izgleda da ovaj put ne može proći bez teških posledica, kao što je to prolazilo poslednjih godina. Na primer, u slučaju bankrota Grčke ili globalne finansijske krize 2008.

Vratimo se najnovijem od bezbroj otvorenih pitanja u Evropi, onom o ratifikaciji sporazuma o raspodeli 18 stotina milijardi evra. Varšava i Budimpešta ne žele da je isplata novca iz pomenutog paketa uslovljena mehanizmom vladavine zakona. Oni se plaše da bi ovo moglo Briselu omogućiti da blokira njihovo finansiranje ako EU proceni da se na njih ne vlada u skladu sa vladavinom zakona. Takve procene mogu da donesu Savet i parlament EU na osnovu stava dveju zemalja prema prihvatanju migranata ili legalizaciji istopolnih brakova, na primer.

To su glavni strahovi Mađarske i Poljske, a njihov glavni argument je – potpisaćemo sve što je dogovoreno u julu, ali to nije bio slučaj. Na njihovoj strani je slovenački premijer Janez Janša, koji kaže da se sporazum mora poštovati u svom julskom obliku. U vezi sa principom vladavine zakona, odbacio je izveštaje u medijima da dve države ne prihvataju vladavinu zakona, jer države u kojima se to ne poštuje nisu mogle i ne mogu da postanu članice Evropske unije. S obzirom na istoriju pregovaračkih poglavlja 23 i 24, Janšino obrazloženje deluje solidno.

Glavni napad na Mađarsku i Poljsku stigao je iz Nemačke. Ministar vanjskih poslova Hajko Mas rekao je da je bolje ne reći ono što misli o njihovom veto na budžet i krizni fond. Na kraju je rekao da Nemačka kao predsedavajuća EU ima ulogu posrednika u ovoj situaciji i da veruje u brzo rešenje problema. Nemački ministar za evropska pitanja Mihael Rot rekao je da nema opravdanja za dalja odlaganja i da svi moraju da se ponašaju odgovorno. Nije vreme za veto, već za solidarnost, kaže Rot. Šta se tome može prigovoriti?

I evo šta je u julu napisano o vladavini zakona. Da će finansijski interesi Unije biti zaštićeni u skladu sa principima sadržanim u Ugovoru o Uniji, posebno vrednostima utvrđenim u članu 2. I da Savet EU ističe važnost poštovanja vladavine zakona i da će biti uveden režim nepredviđenih okolnosti radi zaštite budžeta EU sledeće generacije.

Član 2. navodi da se Unija zasniva na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, vladavine zakona i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina, kao i da su te vrednosti zajedničke državama članicama u društvu pluralizma i nediskriminacije. tolerancija, pravda, solidarnost i ravnopravnost žena i muškaraca. To zaista govori.

Uzimajući u obzir gore navedeno, od jula do novembra formulisano je da odluka o kažnjavanju države i smanjenju ili obustavi isplate sredstava zahteva kvalifikovanu većinu u Savetu EU. Neki to vide kao sigurnosnu kočnicu koja sprečava zapadne i severne zemlje da glasaju za kažnjavanje Istoka i Juga.

Viktor Orban to vidi drugačije. Ocenio je da ne može da pristane na predloženi mehanizam sankcionisanja, jer tako definisan koncept pruža mogućnost za političke zloupotrebe. Teško je reći da Orban greši kada pominje mogućnosti. Istovremeno koristi prednost da je za usvajanje finansijskog paketa potreban konsenzus, pa pokušava da izvuče neku korist iz njega.

Orban i Andrzej Duda bi trebalo da budu spremni za žestok bes i neprijatan razgovor sa Angelom Merkel. Do sada je uspešno slomila otpor „pobunjenika“ u redovima EU, pa bi tako trebalo da bude i ovog puta. Veoma su male šanse da se Orban i Duda neće složiti. Uostalom, obojica su kao Trampisti čestitali Bajdenu na izboru za predsednika. Orban jasno, a Duda se izvrnuo, ali je i čestitao. A Janša je doneo veliku odluku kada je odlučio da ostane Trampist do kraja.

Tramp je već postao istorijska ličnost. Uspeo je da svet podeli na Trampiste i Antitrampiste. Svojevremeno se nešto slično dogodilo i Putinu, koji je to podneo bez grimasa na licu. Ali o tome drugi put.

Dok su Amerika i Evropa u teškoj krizi i oni to ne kriju, a dok Rusija pati i ćuti, Kina se širi.

U Kini nema krize, tamo ekonomija cveta. U nedelju je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini RCEP sa još 14 azijsko-pacifičkih zemalja. Tako je stvorena zona slobodne trgovine koja uključuje trećinu svetske populacije i isto toliko ekonomija.

Još uvek niko nije odlomio tako velik deo tržišta. Veća je od Evropske unije ili Unije Sjedinjenih Država, Kanade i Meksika, a veća je i od Putinove Evroazijske unije. Indija je dugo pregovarala i na kraju odustala od pridruživanja RCEP-u.

Tako stoje stvari za kartaškim stolom ili šahovskom tablom.

Kina pokušava da preuzme ulogu vođe globalizacije i o tome se puno piše. Tamošnji stručnjaci koriste termin „obnova globalizacije“. Započela je obnovljena globalizacija sa kineskim karakteristikama. Uostalom, predsedavajući američke Fed Jerome Povell prvi put je govorio o nekoj vrsti nove ekonomije, a ne o oporavku prepandemijske ekonomije.

Imajući u vidu kako Kinezi rade, nema sumnje da su u grošu izračunali koliko novca treba da zarade od nove prilike. Na njihovom domaćem tržištu ima 1,4 milijarde ljudi, a na RCEP oko 2,5 milijarde. To je potencijalno 56 odsto više kupaca bescarinske kineske robe, a to je puno, puno novca. Mnogo više od 1.800 milijardi zaglavljenih u Evropi.

Orban je u pravu kada tvrdi da u julskom sporazumu nije rečeno da Mađarska neće dobiti novac ako ne odobri istopolne brakove, već je vladavina zakona jednostavno previše puta pomenuta u okviru ovog finansijskog sporazuma da mu je to moralo pasti na pamet pre nego što je pristao. u julu.

Šta bi onda zapravo trebao značiti budžet sledeće generacije EU?

Pre svega pomoć za kratkoročni opstanak, zatim sve ostalo, uključujući zelenu agendu. Pre ili kasnije Evropi će trebati veliki, vrlo veliki novac da popravi svoje dugove i deficite.

Da li će ga sledeća generacija morati negde pozajmiti ili mogu čvrsto verovati trenutnom sporazumu u čijoj se dvosmislenosti utapaju oni koji su ga smislili?

(24vesti.com via)