Koronavirus se ubrzava i Evropa je iznenađena što se našla u prilično nezgodnoj situaciji.

Vakcina koju su već naručili ne stiže, kasno je i pitanje je kada će biti. Vakcinacioni nacionalizam, javne tajne i naivnost Brisela

Šta se tačno dogodilo? U stvari, u Briselu je već sve više nego jasno, ali za sada vidimo samo „manje pobune“, priče o tome kako će „lupiti pesnicom o stol“ kako bi „primorali“ farmaceutske kompanije da isporuče ono što već imaju plaćeno.

Problem je što ne postoji sto za udaranje, osim možda duž cele dužine Atlantika, jer se na obe strane ovog okeana kriju odgovori na pitanje gde je završila vakcina namenjena Evropskoj uniji.

Ono što se dešava je zapravo druga runda pristupa „Zaј*bi EU“, koju je nehotice na „vrućoj liniji“ popularizovala zamenik američkog državnog sekretara Victoria Nuland.

Iznenađenje je minimalno, bar što se tiče onih koji su se postavili, iznenađuje samo količina naivnosti koju ima Evropa.

Ako postoji samocenzura, onda je ovo samonaivnost proizvedena beskrajnim evropskim izbegavanjem „mahanja“ poretkom statusa kvo koji postoji na transatlantskoj liniji.

U suprotnom, ne bi bilo potrebe za svim tim „javnim tajnama“, ali bilo bi otvoreno reći ono što gotovo svi već znaju – SAD i Britanija su uskočile preko reda, dale više novca farmaceutima i opravdale svoju misiju: što nije da bi se čovečanstvo spasilo od ozbiljne pretnje, već profit – „spas“ ovde dolazi gotovo kao sporedni efekat (i to ako novi sojevi virusa takođe ne sruše te nade).

Prema britanskom listu The Telegraph, vakcine protiv korone AstraZeneke – koje je EU već naručila i platila – „su možda završile u Britaniji„, otkrivaju neimenovani diplomatski izvori u Briselu. Kako je to moguće?

Kao što smo rekli, a pomenuti „neimenovani“ izvori to potvrđuju – ova britansko-švedska farmaceutska kompanija isporučila je Britaniji već pripremljene doze za EU, budući da je Britanija plaćala veću cenu po dozi nego što je to činila EU i ranije.

Sve su to više nego dobro poznati aspekti konkurencije pre konkurencije na slobodnom tržištu, ali tragično je i poražavajuće što je ovo prepušteno i ovoj priči.

Ovo nije takmičenje za „novi pametni telefon“, već se radi i o ljudskim životima i o funkcionisanju državnih ekonomija.

Mnoge zemlje vole da ističu da je ova pandemija „poput ratnog stanja“ – zašto se onda ne ponašaju tako?

U ratu je svaka država više nego sposobna da sve privatne poslove podredi odbrani zemlje, nema većih rasprava.

Kako je onda moguće da je „sudbina sveta“ poverena nekolicini stranih farmaceutskih profitera? Ako jedna mala Kuba može da proizvede efikasnu vakcinu, može li se verovati da je cela Evropa toliko potkapacitirana?

Evropska unija je trebalo da skupi hrabrosti da ovu borbu pretvori u blokovski projekat s ciljem proizvodnje „evropske vakcine“, a ne da zavisi od kompanija koje uvek mogu da zaintrigiraju, prevare, povuku sve za svojim interesom i bolje kotiranje na berzama.

Prema projektu Evropske unije, ova priča će biti krajnje poražavajuća jer će otkriti svoje unutrašnje kontradikcije u sirovom stanju.

Snaga kompaktnije federacije, poput američke, sada će doći do izražaja, dok će EU ostati gola kao projekat koji „mnogo govori“, ali čini malo, osim u korist ekonomskih interesa onih glumci koji to mogu što adekvatnije da koriste.

Mnogo toga je bilo jasno već prošle godine negde u ovo vreme.

Nagađa se da su koronavirus u Italiju donela dva kineska turista 31. januara 2020. Krajem februara prvi pacijenti su počeli da umiru, a onda je situacija eskalirala. Dobar deo ostatka Evrope u to vreme ponašao se kao da više „ne poznaje“ Italiju, a u epicentar virusa prve strane snage koje su stigle bile su ruske i kubanske.

Kako će se stvari odvijati moglo se videti u proleće 2020. godine, kada su se američki agenti, kao u špijunskom filmu, pojavili bukvalno na pisti na kineskom aerodromu da bi teret otkupili zaštitnim maskama.

Avion je poleteo, ali ne prema Evropi već prema Americi. Imajući u vidu takve slučajeve, kako bi Evropa uopšte mogla pomisliti da će Amerika, kada stvari postanu „guste“, preskočiti sebe na način koji će omogućiti da vakcina prolazi kroz Evropu?

EU bi mogla ići svojim putem i lako videti ishod ove priče. Drugim rečima, da je u položaju Amerike, gotovo sigurno bi se ponašala na isti način.

cargo vaccine
cargo vaccine

Džo Bajden je prekjuče najavio da planira da ima čak 600 miliona doza vakcine do početka ovog leta, ili dovoljno za vakcinaciju gotovo celokupne američke populacije (dve doze po korisniku potrebne su za stvaranje dugoročnog imuniteta).

Evropa, s druge strane, može samo čekati i nadati se da će se Amerika do tada vakcinisati.

Jasno je da će neke vakcine i dalje stizati u Evropu, čisto tako da cela ova stvar ne bude previše očigledna, ali na kraju neće igrati veliku ulogu, jer, podsetimo, svrha vakcine nije samo zaštita stanovništvo od koronavirusa ali da ponovo otvori ekonomiju.

Uz vakcinaciju samo malog broja stanovnika, EU može samo čekati, ali neće biti masovnog otvaranja, a svaki naredni dan zaključavanja nanosi velike udarce ekonomiji, možda čak i toliko velik da je čak i ogroman paket za spasavanje izglasan prošle godine od lidera EU neće biti dovoljan.

To zauzvrat može dovesti do tektonskih poremećaja u globalu, u smislu snage.

Zamislite, na primer, da je Bajden zaista uspeo u svom naumu i da je koronavirus „proteran“ iz SAD-a i pre početka ovog leta, a Evropa mora da sačeka jesen, zimu ili duže.

Stvorio bi veliku prazninu koju bi bilo teško nadoknaditi i da „veliki saveznici“ itekako mogu biti veliki rivali koje smo videli tokom ovih godina Trampove administracije, gde su se odnosi između Vašingtona i Brisela znatno pogoršali.

Još jedna naivnost EU bila bi uverenje da je to isključivo efekat „trampizma“ – Tramp je samo otvorenije pokazao kako stvari zaista stoje i bilo bi iluzorno verovati da će se administracija Bajdena toliko razlikovati (što može već se vidi iz prvog poteza: Bajdenova dilema rešena je prvog dana: Ukidanje „trampizma“ biće strogo selektivno – zašto gubiti vredna otkrića poput agresivnog odnosa prema Kini i pritiska na Iran? A ambasada je već bila preselili u Jerusalim …).

Može li se očekivati „nemoguće“, da će EU na kraju biti primorana da vakcinu traži na mestima koja je već unapred, po političkoj liniji, označila kao „nikad“?

Jasno je da mislimo na vakcine iz Rusije i Kine. Neke zemlje, koje su vremenom stvorile manevarski prostor, to već čine, poput Mađarske (koja je već dobila doze ruske vakcine Sputnik V). Većina zemalja EU neće se usuditi da krene u takvom smeru, bar ne još ili bar dok situacija ne postane krajnje alarmantna, što se nadamo da neće.

Ubrzo pre samita o vakcinaciji, bavarski premijer Markus Soder juče je pozvao na veću proizvodnju vakcina i predlaže državnu „industriju vakcina za vanredne situacije“.

„Posvećen sam socijalnoj tržišnoj ekonomiji“, rekao je šef CSU „Weltu“.

„Ali zbog pandemije korone postoji hitna situacija koja bi mogla dugoročno da ošteti tržišnu ekonomiju. Zbog toga bi trebalo da postoji industrija vakcina za hitne slučajeve u kojoj država postavlja jasne smernice. Dakle, potrebno nam je više proizvodnih kapaciteta i brže procedure odobravanja. Pored toga, mora se proveriti da li su dozvoljene i druge vakcine, zahtevao je Soder.

„Evropska regulatorna tela takođe treba da provere rusku i kinesku vakcinu što je pre moguće. Ako su bezbedne i efikasne, treba ih takođe koristiti.“

Do sada su vakcine iz Moderne i Biontech i Pfizer odobrene u Evropskoj uniji. U petak je EU takođe dala zeleno svetlo za vakcinu protiv korone Astra-Zenece.

Šteta je već načinjena.

EU već gubi milijarde jer kampanja vakcinacije ne ide prema unapred definisanim rokovima, a ljudski životi će biti izgubljeni.

Da li bi ovo mogla biti dovoljno velika „škola“ za budućnost? Za neke nove slične krizne situacije?

Trebalo bi, ali bez velike reforme neće biti – i reformisaće se pre svega na način razmišljanja o geopolitici i poenta Evrope u današnjem svetu.

Jasno je da ovde govorimo o trenutnom evropskom zaprepašćenju kaubojskim taktikama i nacionalizmom vakcinacije, ali ne zaboravimo da svet nisu Sjedinjene Države i Evropa.

Takođe postoji niz zemalja koje nisu dovoljno bogate da nabavljaju vakcine po „aukcijskim cenama“ – u mnogim siromašnim zemljama, posebno u Africi, još uvek nije vakcinisana nijedna osoba!

SZO s pravom ističe da je ovo „moralna katastrofa“ našeg vremena, a biće još veća iz razloga koje smo naveli, zbog činjenice da je sudbina čoveka prepuštena volji moćnih korporacija.

(24vesti.com via)