Ukidanje radnih mesta i moguće zatvaranje fabrika u najvećem nemačkom auto-koncernu pokazatelj su šire slabosti nemačke privrede. Da li su u pravu glasovi koji opominju ili će brend „Made in Germany“ ponovo da zavlada?
Folksvagenovo upozorenje prošle nedelje o gašenju radnih mesta i potencijalnom zatvaranju proizvodnih linija na domaćem tržištu po prvi put u njegovoj 87-godišnjoj istoriji izazvalo je šok širom zemlje.
Nad najvećim nemačkim proizvođačem automobila, međutim, nadvijaju se olujni oblaci već nekoliko godina, zbog rastućih troškova proizvodnje, slabije domaće privrede posle pandemije i sve jače konkurencije iz Kine. Folksvagenova neuspešna strategija za električna vozila dodatno stvara probleme.
Proizvođač automobila sada mora da uštedi oko 10 milijardi evra (11,1 milijardi dolara) u naredne tri godine, što može da znači gubitak na hiljade radnih mesta i verovatno gašenje nekih od 10 nemačkih proizvodnih linija.
Rivali sustižu Nemačku
Bolne reforme u Folksvagenu mogu da se posmatraju kao deo širih izazova sa kojima se suočava nemačka ekonomija vredna 4,2 triliona dolara. Poremećaji u lancu snabdevanja, energetska kriza — posebno zbog smanjenja zaliha ruskog gasa — i gubitak konkurentske prednosti naštetili su rastu nemačke ekonomije.
„Folksvagen je primer uspeha nemačke industrije u poslednjih devet decenija“, rekao je za DW prošle nedelje Karsten Bžeski, glavni ekonomista ING banke za Nemačku. „Ali ova priča nam govori šta četiri godine ekonomske stagnacije i 10 godina pogoršanja međunarodne konkurentnosti mogu da učine privredi. One investiranje čine manje atraktivnim.“
Prema podacima nacionalne statističke agencije Destatis, Nemačka ekonomija je prošle godine pala za 0,3 odsto. Tri vodeća ekonomska instituta su prognozirala da će bruto domaći proizvod (BDP) u 2024. stagnirati – previđen je rast od nula odsto. Ovo je u suprotnosti sa 10 uzastopnih godina rasta koje je Nemačka doživela pre pandemije koronavirusa – najdužeg perioda rasta od ponovnog ujedinjenja 1990. godine.
Da li su dani nemačke industrije odbrojani?
Loše vesti iz Folksvagena, zajedno sa negativnim vestima o drugim nemačkim industrijskim gigantima — uključujući BASF, Simens i Tisen Krup — podstakla je narativ o tome da su prošli dobri dani za nemačku ekonomiju i da je ekonomski pad neizbežan.
„Najava Folksvagena je svakako simptom šire slabosti u nemačkoj industriji, a ne izolovan slučaj“, rekla je za DW Franciska Palmas, koja za londonski Capital Economics radi kao viši ekonomista za Evropu. Ona napominje da je industrijska proizvodnja u julu bila skoro 10 odsto ispod svog nivoa na početku 2023. kao i da je industrijska proizvodnja u šestogodišnjem trendu pada.
Pored pitanja nemačkog automobilskog sektora, Palmas ističe i „trajni gubitak proizvodnih kapaciteta u energetski intenzivnoj industriji“ zabeležen od početka energetske krize 2022. godine, podstaknute invazijom Rusije na Ukrajinu. Capital Economics očekuje da će udeo industrijskog sektora u nemačkom BDP-u „nastaviti da opada u narednoj deceniji“.
Porast populizma podriva reforme
Suda Dejvid-Vilp je direktorka berlinske kancelarije istraživačkog centra Maršalovog fonda za Nemačku. Ona smatra da su nevolje u zemlji rezultat oklevanja nekoliko vlada da sprovedu neophodne, ali bolne reforme. Među razlozima je, kako je rekla, uspon partija poput krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u poslednjoj deceniji.
„Godine Merkelove su bile prilično komotne i Nemačka je bila dovoljno bogata da prođe kroz pandemijsku krizu“, rekla je ona za DW „Ali sa porastom populizma, etablirane stranke žele da osiguraju da se Nemci osećaju ekonomski bezbednim, kako ne bi postali plen partija koje ih plaše.
Ova vrsta strategije samo odlaže neizbežno, pošto ekonomski udari konkurencije sa nižim troškovima nastavljaju da proždiru nemački udeo u globalnom ekonomskom kolaču. U međuvremenu, pogoršanje geopolitičkih pitanja – posebno između Zapada, Rusije i Kine – preti daljim usporavanjem globalizacije, od koje je Nemačka najviše profitirala.
Folksvagenove reforme su „poslednji poziv za buđenje“
„Svet se menja, i naši izvori ekonomskog rasta se menjaju“, rekao je Bžeski, i dodao: „Problemi Folksvagena bi trebalo da budu poslednji poziv za buđenje za nemačke kreatore politike da počnu da investiraju i da se reformišu kako bi zemlja ponovo postala privlačnija“.
Nije izvesno kojom će brzinom ići ove reforme, jer u Nemačkoj postoji zakonsko ograničavanje novog zaduženja, takozvana kočnica zaduživanja – koja dozvoljava državni budžetski deficit od najviše 0,35 odsto BDP-a – kao i sukobi između koalicionih partnera kancelara Olafa Šolca oko saveznog budžeta za 2025. To znači da je malo prostora za povećanje fiskalnog stimulansa.
Uprkos nizu negativnih vesti, Nemačka ostaje ključna lokacija za međunarodne investicije. Gugl, Majkrosoft, Eli Lili, Amazon i kineski proizvođač automobila BID najavili su velike investicije u poslednjih 18 meseci.
Berlin je izdvojio subvencije od oko 20 milijardi evra za jačanje domaćeg sektora poluprovodnika, posebno u istočnoj Nemačkoj, podržavajući investicije tajvanskog proizvođača čipova TSMC i Intela.
Na pomolu novi pravac Nemačke
Biotehnologija, zelene tehnologije, veštačka inteligencija (AI) i odbrana su takođe sektori koji rastu, kaže Dejvid-Vilp. Ona dodaje da bi vlada mogla dodatno da ih podrži u sklopu kreiranja svoju nove industrijske strategije.
„Ne propada sve, nije sve mračno. Pred nama su putevi rasta“, rekla je ona. „Stvari moraju da postanu loše pre nego što postanu bolje, a osećaj za inovaciju treba ponovo da se podstakne.“
Reforme će, međutim, verovatno morati da sačekaju do sledećih saveznih izbora, zakazanih za septembar 2025. Godine. Na njima Šolcova koalicija – sastavljena od socijaldemokrata levog centra, Zelenih i liberalnih Slobodnih demokrata (FDP) – verovatno neće moći da osvoji većinu.
Zbog nemačke ekonomske slabosti krajem devedesetih zemlju su prozvali „Evropski bolesnik“. Ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) negira da je nadimak ovaj put prikladan, rekavši delegatima na Svetskom ekonomskom forumu u januaru da je Nemačka umesto toga „umoran čovek“ kome je potrebna „šolja dobre kafe“ sačinjena od strukturnih reformi.