Pitanje NATO alijanse nije novo. Ovo pitanje ne mora ni da bude ideološki obojeno, jer su za 74 godine postojanja (4. aprila ove godine navršiće se 75 godina) kritike stizale sa različitih pozicija na političkom spektru.

Francuska je 1966. čak delimično suspendovala svoje članstvo dok je predsednik bio Šarl de Gol, a danas se i francuski komunisti i francuska ekstremna desnica protive članstvu u NATO. U Nemačkoj su i radikalna levica i radikalna desnica takođe protiv članstva.

Španski Podemos, koji se može svrstati u radikalnu levicu, snažan je protivnik članstva u NATO alijansi.

Jednako levičarska grčka Siriza takođe je počela kao protivnik članstva u NATO, iako je promenila svoj stav poslednjih godina.

Kada verovatni budući predsednik SAD otvoreno kaže da je NATO zastareo, situacija je zabrinjavajuća.

Tramp je tokom svog mandata često prozivao NATO, ali ne u smislu da ga ukine ili izbaci nekoga iz njega, već sa argumentima da ostale članice premalo „plaćaju” alijansu.

Pre nekoliko dana, na političkom mitingu u Južnoj Karolini, otišao je predaleko. On je ispričao navodni razgovor koji je imao sa predsednikom "velike zemlje", u kojem ga je predsednik pitao da li bi SAD zaštitile njegovu zemlju ako je Rusija napadne.

„Rekao sam, 'Nisi platio? Propustio si?' On je odgovorio: 'Da, recimo da se to dešava.' "Ne, ne bih vas štitio. Ja bih ih zapravo ohrabrivao da rade šta god žele. Morate da platite", citirao je sebe Tramp.

To je izazvalo brojne negativne reakcije u SAD i Evropi, pa je morao da reaguje čak i šef diplomatije EU Žozep Borel.

„Uozbiljimo se! Uozbiljimo se! NATO ne može biti savez po meri. U vreme u kome živimo, vojna alijansa ne može da funkcioniše po raspoloženju predsednika SAD, nije: da, ne, sutra zavisi, NATO postoji ili ne postoji" rekao je Borel.

Ako bi predsednik SAD kojim slučajem mogao samovoljno da izbaci članice NATO iz alijanse, postavlja se pitanje koliko bi članica ostalo u NATO. Tramp je do sada navodio „plaćanje” za članstvo kao jedini kriterijum za članstvo, što može značiti dve stvari.

Prvi je postojanje NATO-a kao same organizacije, što uključuje birokratske troškove, ali i budžet koji se odnosi na vojni i civilni deo. NATO kao organizacija ima godišnji budžet od 3,3 milijarde evra, koji se deli na „opšte finansiranje“ i „zajedničko finansiranje“.

Opšte finansiranje se odnosi na troškove koje snose svi, a dele ih države. SAD finansiraju 17 odsto opštih troškova finansiranja, isto kao i Nemačka. 11,2 odsto finansira Velika Britanija, 10,4 odsto Francuska, a ostale zemlje ostalo. Udeo Hrvatske u opštem finansiranju je 0,3 odsto, Makedonije 0,2 odsto.

Zajedničko finansiranje se ne odnosi na sve članove, već samo na one koji učestvuju u određenom programu. Ove aktivnosti se kreću od razvoja i proizvodnje borbenih aviona ili helikoptera do pružanja logističke podrške ili komunikacionih i informacionih sistema PVO. Ovo uključuje troškove NATO-ove Agencije za rano upozoravanje i kontrolu sposobnosti (NAPMA), helikopterski program NH90 (NAHEMA) i programe borbenih aviona Eurofighter-Tiphoon i Tornado (NETMA).

Tramp verovatno misli na meru „finansiranja“, koja se odnosi na to koliko svaka članica troši na odbranu. NATO određuje da svaka članica treba da izdvoji 2 odsto BDP-a za nacionalnu vojsku, iako većina članica već duže vreme ne poštuje ovaj uslov, pa je to više preporuka.

Kada bi Tramp mogao da izbaci članice koje ne troše minimum 2 odsto BDP-a na odbranu, onda bi u NATO alijansi ostale samo SAD, UK, Poljska, Litvanija, Mađarska, Letonija, Rumunija, Slovačka, Finska, Estonija i Grčka.

Nemačka, Francuska, Holandija, Češka, Makedonija, Bugarska, Danska, Albanija, Slovenija, Kanada, Crna Gora, Španija, Italija, Portugal, Belgija, Norveška, Hrvatska i Turska prema Trampovim rečima bile bi izbačene iz NATO alijanse jer su njihovi troškovi odbrane manji od 2 odsto BDP-a.

Trampova „instrukcija” za funkcionisanje NATO alijanse bila bi još gora pre nekoliko godina. U 2014. samo su SAD, UK i Grčka ispunile kriterijum od 2 odsto BDP-a. Ali od tada je većina zemalja povećala izdatke za odbranu, neke drastično.

Rekorder je Poljska, čiji su troškovi odbrane u 2014. iznosili 1,88 odsto BDP-a, a prošle godine porasli su na 3,9 odsto, odnosno za 2,02 procentna poena u odnosu na 2014. Poljska zapravo izdvaja relativno više od SAD, čiji troškovi odbrane padaju sa 3,72 odsto BDP-a 2014. do 3,49 odsto BDP-a 2023. godine.

Zapravo, SAD su jedna od retkih članica NATO alijanse koja poslednjih nekoliko godina smanjuje vojnu potrošnju mereno udelom u BDP-u. Osim SAD, pad su zabeležile Turska (-0,14 procentnih poena), Velika Britanija (-0,07 p.p.) i Hrvatska (-0,03 p.p.).

Osim Poljske, troškovi odbrane izraženi kao učešće u BDP-u u Litvaniji (+1,66 p.b.), Mađarskoj (+1,57 p.b.), Letoniji (+1,33 p.b.), Rumuniji (+1,09 p.b.), Slovačkoj (+1,05) porasli su za više od jedan procentni poen. p.b.) i najnoviji član Finska (+1 p.b.).

Pored preporuke o izdvajanju 2 odsto BDP-a za odbranu, NATO traži/predlaže da se najmanje 20 odsto ukupnih troškova odbrane izdvaja za opremu, uključujući oružje, vozila, municiju, gorivo itd. Ovaj kriterijum su ispunile sve članice u 2023. a u proseku 27,8 odsto ukupnih troškova članica saveza odnosi se na troškove opreme.

Rekorderi po učešću troškova opreme u ukupnim troškovima su Poljska, Finska i Mađarska, a svaka od njih čini približno polovinu troškova odbrane koji se odnose na opremu. Od 2014. godine, udeo troškova opreme u ukupnim troškovima snažno se povećao u svim državama članicama, što sugeriše da se glavno naoružanje dešava od 2014. godine.

Na primer, u Poljskoj je 2014. godine manje od 20 odsto troškova padalo na opremu, a danas iznosi 52,4 odsto. Finska je 2014. izdvojila manje od 15 odsto ukupnih troškova za opremu, a prošle godine 50,08 odsto.

U stvari, 2014. godine samo nekoliko država članica je ispunilo kriterijum od 20 odsto izdvajanja za opremu, a 2023. godine sve su ga ispunile. U Hrvatskoj se 2014. samo 6 odsto troškova odnosilo na opremu, a 2023. 26,2 odsto.

Prošle godine su troškovi odbrane na nivou svih članica NATO-a drastično porasli, za 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu u stalnim cenama 2015. Najveći deo povećanja ukupnih troškova, u cenama 2015. radi prilagođavanja rastu cena, bile su odgovorne sve članice osim SAD.

SAD su potrošile 743 milijarde dolara na vojsku 2023. (prilagođeno cenama iz 2015.), 83 milijarde dolara više nego 2014. Ostatak NATO je potrošio 356 milijardi dolara na vojsku prošle godine (cene 2015.), 106 milijardi dolara više nego 2014. godine.

Tramp sam ne može da izbaci članicu iz NATO alijanse ako postane predsednik SAD. U svom prvom mandatu nije se eksplicitno zalagao za raspuštanje NATO alijanse, već za njenu reorganizaciju i povećanje izdvajanja članica koje nisu izdvajale 2 odsto BDP-a.

Na neki način, zahtevajući povećanje izdataka za odbranu, zalagao se za jačanje NATO-a. Bez obzira na to, o „pravednom” finansiranju zajedničke odbrane se raspravlja decenijama, a ne može se zanemariti činjenica da vojni budžet SAD čini ogromnu većinu ukupne vojne potrošnje u njemu.

Prošle godine na SAD je palo 67,5 odsto troškova odbrane u članicama NATO, što je i dalje napredak u odnosu na 2014. kada je na SAD palo 72,5 odsto ukupnih troškova, prilagođeno cenama iz 2015. godine.

NATO se naoružava prvi put od raspada SSSR-a. Ako se SAD izoluju, ostale članice su povećale svoju vojnu potrošnju od 2014. sa 250 milijardi dolara na 356 milijardi dolara (u cenama iz 2015. godine).

Od 2009. do 2014. troškovi svih članica osim SAD su pali, od 1999. do 2009. stagnirali su, a od 1989. do 1999. pali. S obzirom na razlike u ceni, njihova vojna potrošnja danas je veća nego 1989. godine

Nažalost, svet je postao nesigurnije mesto za bezbednost nego što je bio prethodnih decenija, u periodu koji se ponekad naziva Paks Americana zbog potpune vojne, ekonomske i političke dominacije SAD u svetu.

Države se naoružavaju širom sveta, prvi put posle decenija, a posebno u Evropi. Vraća se doba nestabilnosti, ne samo u Evropi već i u drugim delovima sveta. Bliski istok ponovo ključa, ovoliko oružanih sukoba u Africi nije bilo od kraja 20. veka, a nestabilna je i situacija u Južnom kineskom moru i oko Tajvana.

Trampovo stvaranje razdora među NATO saveznicima bezobzirnim izjavama i parolama kojima pokušava da osvoji političke poene neće koristiti ni SAD ni Evropi.