Zapad je primio i „u potpunosti razumeo“ poslednje upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je u petak portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Naime, Putin je prethodnog dana upozorio da bi dopuštanje Ukrajini da koristi zapadno oružje, poput raketa dugog dometa, za napad na ciljeve unutar Rusije značilo da su te zemlje „direktno uključene u sukob”.

Velika Britanija je bila prva zemlja koja je najavila isporuku raketa dugog dometa Ukrajini, dok je Francuska usledila nekoliko meseci kasnije. Vašington je takođe ovog proleća otkrio da je Kijevu isporučio rakete ATACMS, koje imaju dovoljan domet da pogode duboko unutar Rusije.

Iako su ove zemlje javno zabranile Ukrajini da koristi ovo oružje protiv ciljeva na ruskoj teritoriji, Kijev je stalno pokušavao da ukine ta ograničenja, tvrdeći da bi takvi napadi mogli da ograniče sposobnost Moskve da pokrene ofanzivu.

Ali SAD ne planiraju da objave novu politiku u vezi sa Ukrajinom i upotrebom raketa dugog dometa, saopštila je u petak Bela kuća.

Portparol za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima:

„Nema promene u našem stavu o obezbeđivanju kapaciteta za dugotrajne udare Ukrajini za upotrebu unutar Rusije“.

On je dodao da se ne očekuju značajnije najave u vezi sa tim tokom razgovora američkog predsednika Džoa Bajdena i britanskog premijera Kira Starmera.

Bajden i Starmer će se sastati u Beloj kući kasnije tokom dana, ali prema Kirbijevim rečima, nema planova za objavljivanje novih poteza.

Kirbi je takođe rekao da SAD „ozbiljno shvataju“ upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je rekao da će Zapad biti direktno umešan u sukob ako Ukrajina upotrebi zapadno oružje za napad na ciljeve unutar Rusije.

"Ali to nije retorika koju ranije nismo čuli od njega“, rekao je Kirbi, napominjući da Putin „jasno demonstrira kapacitet za agresiju“ i da stoga SAD ozbiljno shvataju njegove izjave.

Ovo je izjava koja se ne čuje često, nešto što ima prizvuk „povlačenja kočnice“.

Da li je moguće da je rusko upozorenje ovoga puta imalo konkretan efekat?

Podsetimo, Putin je istakao da bi takve dozvole za Ukrajinu bile jednake da Zapad objavi rat Rusiji. On nije rekao šta bi Rusija konkretno uradila u takvom slučaju, ali je istakao da će svakako odgovoriti.

Moskva zna da Vašington već dugo okleva oko toga da li Ukrajini da takve kapacitete, ali to ne znači da će pretnje iz Kremlja biti dovoljne.

Naime, SAD pokušavaju da upravljaju ovim ratom što je više moguće preko posrednika, odnosno sekundarnih posrednika u Evropi.

Imamo primer kada je u pitanju slanje vojnih aviona F-16. To su avioni američke proizvodnje, ali SAD ne žele da ih pošalju direktno, već podstiču svoje evropske saveznike da ih isporuče Rusiji.

Sva ova „igra“ ima za cilj da ostavi utisak manjeg američkog angažovanja, iako je svima, a posebno Moskvi, jasno da je od prvog dana upravo Vašington glavni akter iza Ukrajine.

Nije bez argumenta kada američki predsednički kandidat Donald Tramp kaže da bi mogao da „zaustavi rat u roku od 24 sata“ ako se vrati na vlast.

Povlačenje američke podrške Kijevu verovatno bi vrlo brzo dovelo do okončanja rata, ali takve šanse umanjuje sve gora verzija samog Trampa, koji ovakvim pristupom teško može privući neodlučne birače.

Što se tiče dozvole Ukrajini da gađa ciljeve u Rusiji raketama dugog dometa, izvori ukazuju da će Ukrajina dobiti takvo odobrenje „tiho“, što znači da SAD neće javno podržati takav angažman, ali će ga ipak odobriti.

Naravno, to zvuči pomalo apsurdno, jer nije da Rusija neće biti svesna šta se dešava, odnosno odobrenja Kijevu ako rakete počnu da gađaju unutrašnjost Rusije, možda čak i samu Moskvu.

Portparol Kremlja Peskov je naglasio da je Putinovo upozorenje „jasno, nedvosmisleno i bez prostora za različita tumačenja“.

„Ruski predsednik je jasno stavio do znanja da bi promena stava zapadnih zemalja po ovom pitanju značila promenu same prirode sukoba, jer bi time NATO, Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje postale direktni učesnici rata. akcije protiv Rusije. Ne sumnjamo da je ovo upozorenje stiglo do onih kojima je namenjeno“, rekao je Peskov.

Upozorenje je svakako stiglo, ali koliko je od toga jasno još je upitno.

Putin nastavlja da nagađa svoje rivale.

Šta bi se tačno dogodilo kada bi Rusija izjavila da je sada u ratu sa Zapadom?

Taj odeljak i dalje ima „prostora za različita tumačenja“.

Štaviše, ruskoj poruci ne ide u prilog ni činjenica da su neki njeni visoki zvaničnici već u nekoliko navrata rekli da je Rusija u ratu sa NATO-om i Zapadom. Naravno, takva izjava nikada nije došla od samog Putina, a sada se još jednom pokazuje da izjave iz samog vrha imaju mnogo veću težinu.

Putin je u svom govoru takođe naglasio da ukrajinska vojska sama po sebi nema tehničke mogućnosti da koristi zapadne sisteme dugog dometa bez pomoći NATO-a.

Naime, kako tvrdi, Ukrajini su potrebni obaveštajni podaci sa satelita NATO-a, kao i podrška zapadnih vojnih stručnjaka, kako bi efikasno upravljala ovim naoružanjem. Drugim rečima, ovo je njegov argument zašto bi upotreba takvog naoružanja od strane Ukrajine značila „direktnu vojnu intervenciju zemalja NATO-a“.

Putin je takođe upozorio da bi takav razvoj događaja zahtevao od Rusije da donese „odgovarajuće odluke na osnovu pretnji sa kojima će se suočiti“.

Ukrajinska strana, pak, po običaju, ljutito reaguje na svako pokolebanje Zapada. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da želi, između ostalog, da saveznici počnu da obaraju ruske rakete i bespilotne letelice iznad zapadnog dela Ukrajine.

„Ako saveznici zajedno obaraju rakete na nebu Bliskog istoka, zašto još uvek nema odluke da se obaraju dronovi i rakete iznad Ukrajine? Čak i kada ovi dronovi lete ka EU“, rekao je Zelenski tokom konferencije u Kijevu.

Zelenski je naglasio da zapadni partneri Ukrajine „često izbegavaju da odgovore“ na taj zahtev tokom pregovora, menjajući temu umesto da odgovore, dodajući da se „plaše čak i da pominju da bi mogli da rade na tome“.

Naravno, Zelenski ponovo pokazuje koliko je ljubomoran na svog izraelskog kolegu Benjamina Netanjahua koji definitivno dobija sva odobrenja za svoj rat u Pojasu Gaze.

Međutim, bilo bi nemoguće porediti ova dva rata, a još manje bi imalo smisla porediti Izrael i Ukrajinu.

Izrael ima status koji Ukrajina nikada neće imati. Ukrajina se na Zapadu tretira kao potrošna zemlja čiji je cilj da oslabi, a ne porazi Rusiju. Status Izraela je nešto sasvim drugo.

Zelenski će, s druge strane, biti posebno ljut ako izmakne ovo odobrenje za ispaljivanje raketa dugog dometa na Rusiju. U ovom trenutku teško je reći kakva će biti konačna odluka.

Putinovo upozorenje je možda ovoga puta prodrlo dalje nego ranije.

Videćemo, zavisno od toga da li će se rakete pojaviti iznad Rusije i koliko duboko unutar njene teritorije.

Međutim, ako se pokaže da se Zapad plaši samo direktne pretnje, onda je to nešto što će Rusija od sada češće koristiti.

Naravno, ovo donosi novi problem – svaki put kada se pretnja ponovi i ne izvrši, ona postaje sve praznija, pa kako god da se ispostavi, ova situacija ide u veoma opasnom pravcu.