Izborni uspeh desničarske Alternative za Nemačku (AfD) na regionalnim izborima u Tiringiji i Saksoniji, kao i debakl partija koje čine nemačku saveznu vladu, sadrže važne pouke za celu Evropu.

Usred brojnih medijskih i političkih komentara uzalud se traži objašnjenje zašto, osam decenija nakon kraja nacističke diktature, desničarska radikalna stranka može ponovo da postane najveća stranka u nemačkom pokrajinskom parlamentu?

AfD je 1. septembra na pokrajinskim izborima u Tiringiji ostvarila rezultat od 32,8 odsto, a u Saksoniji 30,6 odsto. Ovaj procenat glasova gotovo je jednak onome što su nacisti dobili na poslednjim izborima u Rajhstagu u novembru 1932. godine, pre nego što su preuzeli vlast, 33,1 odsto.

AfD je sada daleko najjača frakcija u pokrajinskom parlamentu u Tiringiji i samo jedan mandat iza CDU u Saksoniji.

Stranke nemačke savezne koalicione vlade – Socijaldemokrate (SPD), Zelene i Slobodne demokrate (FDP) – oštro su kažnjeni od glasača. Zajedno su osvojili samo 10,2 odsto glasova u Tiringiji, manje od trećine onoga što je dobila AfD. U Saksoniji su ostvarili ukupno 13,3 odsto.

Glavni razlog za ovaj politički preokret ne leži u karakteru AfD-a i njenog lokalnog lidera Bjorna Hekea, koji se prema sudskom nalogu može opisati kao „fašista“. Umesto toga, to treba objasniti kao proizvod pomeranja udesno svih mejnstrim partija, posebno tzv. „levičari“ u sadašnjoj koaliciji. Otvorili su vrata AfD-u i dozvolili mu da se podigne.

Otkako su SPD, Zeleni i FDP pre skoro tri godine preuzeli saveznu vladu, prošli su kroz neviđeni pomak udesno. Svaki aspekt njihove politike obeležen je ratom i vojnim naoružanjem. Oni su skoro udvostručili vojni budžet i podržali Ukrajinu u njenom ratu protiv Rusije isporukom oružja u vrednosti od 23 milijarde evra, više od bilo koje druge zemlje osim SAD.

Složili su se da postave američke rakete srednjeg dometa na nemačkom tlu, oružje koje može da stigne do Moskve i koje bi Nemačku učinilo primarnim bojnim poljem u slučaju nuklearne eskalacije.

Prvi put posle poraza Hitlerove armije, nemački tenkovi ponovo ulaze na rusko tlo.

Nemačka vlada sarađuje sa vlastima u Kijevu, koje rigidno suzbijaju svaki otpor ratu i otvoreno slave nacističke saradnike iz Drugog svetskog rata koji su učestvovali u Holokaustu.

Istovremeno, nemačka vlada opravdava svaki izraelski ratni zločin pozivajući se na „nemačku odgovornost za holokaust“ – ovo razmatranje se ne odnosi na Rusiju, uprkos činjenici da je više od 25 miliona ljudi u Sovjetskom Savezu stradalo kao posledica Nemački rat istrebljenja, pažljivo planirani genocid. U samom Lenjingradu, nemačka opsada odnela je 1,1 milion žrtava – uglavnom žena, dece i civila.

U Gazi nemačka vlada bezuslovno podržava zločine nad Palestincima. Svaka osoba koja se protiv toga buni ili čak kritikuje biće oklevetana, zastrašivana i proganjana. Demonstracije i propalestinska udruženja su zabranjeni, a antiratni aktivisti hapšeni i zatvarani.

Da li ovo zvuči kao „liberalna leva“ državna vlada? Kao što smo pomenuli, vladajuća koalicija je ta koja je od početka klizila ka tipičnoj desničarskoj politici, a to sada izaziva, u najmanju ruku, haotične rezultate.

Mnogi su iznenađeni, ali ne traže razlog za izdaju birača tzv. „Semafor koalicije“ koju predvodi Olaf Šolc.

Pobednik izbora u Tiringiji Bjorn Heke negira da se zalaže za bilo kakvu nacističku ideologiju. Svojim kritičarima često odgovara tvrdnjom da se u današnjoj Nemačkoj „svako ko kritikuje vladajuće partije opisuje kao nacistu”.

Ovaj 52-godišnji političar je kvalifikovani nastavnik istorije i predavao je predmet 13 godina pre nego što se okrenuo politici 2014. Ali šta god da tvrdi, presude koje ga nazivaju "fašistom" nisu neosnovane.

Hockeove reference na nacistički period postale su očiglednije nakon što se pridružio AfD-u 2013. godine.

Nemački sud je 2019. godine presudio da se Heke pravno može opisati kao „fašista“ na osnovu „proverljive činjenične osnove“.

Godine 2024. dva puta je osuđen zbog upotrebe zabranjenih nacističkih slogana. U julu, regionalni sud u Haleu presudio je da je koristio slogan Hitlerovog Sturmabteilunga (SA – poznatog kao smeđe košulje) – „Sve za Nemačku“ – tokom predizbornog mitinga svoje stranke u novembru 2023. SA je bila paravojna grupa koja je terorisao političke protivnike i Jevreje, posebno na početku nacističkog režima.

Sudija je prilikom izricanja presude rekao da je Heke, kao istoričar, trebalo da zna da je tim sloganom činio zločin. Heke je tada morao da plati kaznu od 16.900 evra zbog korišćenja simbola protivustavne i terorističke organizacije. Ali u maju 2024, Hocke je ponovo kažnjen po istoj optužbi nakon što je koristio slogan SA u predizbornom govoru.

Mnogima je jasno šta predstavlja uspon AfD-a, ali taj uspon ne dolazi sam od sebe.

Koalicija SPD/Zeleni/FDP nemilosrdno prebacuje troškove svoje politike na radnike i najugroženije slojeve društva smanjujući potrošnju na socijalnu pomoć, osnovnu negu dece, obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu i životnu sredinu. Dok cene akcija i bogatstvo bogatih nastavljaju da rastu zahvaljujući izdašnoj vladinoj pomoći, stvarni prihodi radnika naglo padaju.

U ovom reakcionarnom okruženju, AfD napreduje i vladajuća elita je namerno promoviše. Posebno u podsticanju šovinizma protiv izbeglica, vladajuća koalicija i opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pokušavaju da nadmaše AfD. Baš večeras je stigla vest da Nemačka privremeno vraća kontrolu nad granicama kako bi sprečila ilegalne migracije (haotičnu imigraciju su prethodno svi odobravali).

Kada je SPD došao na vlast 1998. godine, u savezu sa Zelenima, Agendom 2010 uništila je društvena dostignuća prethodnih decenija i stvorila veliki sektor niskih plata kakav ranije nije postojao u Nemačkoj.

Pod kancelarom Olafom Šolcom, SPD je ovo delo razaranja dovela do kulminacije. Sve što ostane od socijalne države i demokratskih prava biće žrtvovano ratnoj mašini.

SPD, koja je odavno prestala da bude radnička partija, zastupa interese korporacija, banaka, državnog aparata i nemačkog militarizma, kao i sve druge „velike“ partije. Ona nije u stanju da ponudi rešenje za goruće društvene probleme koji muče milione ljudi. Isto važi i za Zelene, partiju bogate, sebične urbane srednje klase.

Ovo omogućava desničarskim demagozima iz AfD-a da iskoriste socijalno nezadovoljstvo u svoju korist.

Da, s jedne strane, AfD kritikuje slanje oružja u Ukrajinu, što privlači veliki broj birača, ali istovremeno zahteva još veće vojne izdatke i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka.

AfD se zalaže za ograničavanje prava na štrajk i autoritarnu policijsku državu.

Partija levice (Die Linke) je sada takođe propala. U Saksoniji, stranka se borila da ponovo uđe u državni parlament. U Tiringiji, gde stranka vodi vladu već 10 godina, Die Linke je izgubio skoro dve trećine glasova i zbačen sa vlasti. Die Linke sada, na zaprepaštenje svojih donedavnih glasača, čini sve što može da pomogne desničarskoj CDU da osvoji sigurnu većinu.

Uticaj AfD-a je posebno jak u istočnoj Nemačkoj, koja se nikada nije oporavila od industrijskog uništenja nakon ponovnog ujedinjenja i nakon Agende 2010. Ali njen uticaj se širi i na zapad zemlje. Na nacionalnom nivou, AfD ima podršku između 16 i 19 odsto, prema anketama.

Nesposobnost takozvanih „levičarskih” ili „demokratskih” partija da odgovore na najosnovnije socijalne i demokratske potrebe masa gura birače ka desničarskim i fašističkim partijama.

U velikoj većini radnika i mladih raste socijalno nezadovoljstvo i protivljenje militarizmu i ratu. Ali im je potreban jasan politički pravac. U nedostatku opcija, AfD im se nameće kao gotovo jedina alternativa – u potpunosti opravdavajući sam naziv stranke.

Sahra Vagenkneht, bivša liderka Die Linke, na vreme je pobegla sa broda koji tone i zajedno sa ostalim kolegama osnovala novu stranku - BSV (Sahra Vagenknecht Alliance).

Sahra Vagenkneht krivi niz uzastopnih izbornih neuspeha stranke Die Linke (čiji je nacionalni udeo glasova pao sa 12% u 2009. na 5% u 2021.) za isticanje politike koja se bori protiv seksističke, rasističke ili homofobične diskriminacije, na račun ekonomska pitanja.

Prema njenim rečima, radnička klasa više nije prepoznata u diskursu današnje levice i okreće se ekstremnoj desnici, AfD, koja postaje primalac protestnih glasova.

BSV je postigao veoma dobar rezultat u sadašnje dve istočnonemačke pokrajine - u Tiringiji su dobili 15,8%, au Saksoniji 11,8%. Ali kakav je konačni rezultat? Samo fragmentacija biračkog tela (u Tiringiji je partija Die Linke dobila 13,1%, au Saksoniji 4,5%).

U svakom slučaju, od svih ovih situacija, AfD ima najveći politički profit. Jedina sreća u ovoj nesreći je njihov deklarativni stav protiv rata u Ukrajini, a takav stav je zbog činjenice da iza AfD-a stoji ogranak moćne nemačke kapitalističke elite koja je dobro poslovala sa Rusijom (energetske kompanije, itd.) a žele da se vrate na unosne pozicije.

Možda će pogodna posledica svega ovoga biti pritisak da se prekine militarizam i podrže mirovni pregovori (ali kroz pritisak na Kijev, ne samo na Moskvu).

Međutim, pitanje je kakve će biti druge brojne posledice uspona AfD-a, po Nemačku i Evropu, a mnogo toga će postati jasnije na saveznim izborima koji će se u Nemačkoj održati krajem septembra sledeće godine.

Do tada, pod uslovom da aktuelna vlast nastavi sa ovom politikom, AfD može da prikupi mnogo više glasova, a da li su „protestni” ili ne, ne računa se na izborima.