Završeno je suđenje Donaldu Trampu i on je prošle nedelje postao prvi zvanično osuđeni bivši američki predsednik, bukvalno se može reći da je sada zločinac.

Naravno, veća priča može tek početi ovde jer će ovaj slučaj imati ogromne posledice po Ameriku.

Jer izborna je godina, a Donald Tramp, prema aktuelnim anketama, ima najveće šanse da pobedi na predsedničkim izborima, koji će biti održani 5. novembra.

Razlika je i dalje mala, Bajden prema poslednjim rezultatima ima podršku 46,3 odsto birača, dok bi za Trampa glasalo 46,9 odsto, a neodlučno njih 6,7 odsto.

Međutim, procenat hronološki favorizuje Trampa i raste.

Ali šta ako Tramp bude kažnjen, recimo zatvorskom kaznom? Šta onda? Ovo je sada pitanje koje otvara mnoga druga pitanja, a na ovu situaciju postoji samo jedan relevantan odgovor ili komentar – SAD se suočavaju sa situacijom bez presedana, barem za njih.

Da rezimiramo - Trampa je porota proglasila krivim na suđenju prošle nedelje, ali još uvek nije osuđen. O tome sada odlučuje sud, a izricanje presude zakazano je za 11. jul u 10 časova u Njujorku.

Podsetimo, Tramp je proglašen krivim po sve 34 tačke optužnice. Koje su optužbe?

Sam sudski proces je prilično složen, ali u cilju boljeg razumevanja, jer nas ovde više zanima politički kontekst i posledice, možemo ga krajnje pojednostaviti – Tramp je osuđen za davanje mita u iznosu od 130.000 USD za američku porno glumicu Stormi Danijels (pravo ime - Stefani Kliford) 2016. kako ne bi pričala o njihovoj aferi medijima jer bi to moglo da utiče na njegovu tadašnju predsedničku karijeru.

Prema Danijelsovim rečima, ona i Tramp imali su jednogodišnju aferu koja je trajala 2006. godine, u vreme kada je Tramp već bio oženjen Melanijom i kada mu je ona te godine rodila sina Barona Trampa. Sama činjenica da postoji pisani dokument o tome da je Daniels plaćeno 130.000 dolara da bi ćutala, prilično je jasno da je Tramp imao aferu.

Trampov advokat Majkl Koen dao je Danijelsovoj novac iz svog džepa.

To je sve? Ne, Trampu je kasnije stavljeno na teret da, pošto je taj novac uplaćen neposredno pre izbora, on dakle predstavlja „donaciju za kampanju“ i da je stoga taj novac morao da se shodno tome prijavi, a nije – i tu se razvija optužnica.

Jasno, mnogi pristalice Donalda Trampa u svemu tome vide montiran proces, a i sam će reći da je to „najveći lov na veštice ikada”.

Protivnici ističu da je to potvrda da je Tramp zločinac i da mu se mora zabraniti da se kandiduje na predsedničkim izborima.

Posmatrajući ovu američku sagu iz daljine, potrebno je zauzeti objektivan stav.

Možemo pretpostaviti da je ovaj Trampov „zločin” verovatno samo manji prestup u njegovoj dugoj poslovnoj karijeri koja se prvenstveno fokusirala na nekretnine u Njujorku i širom sveta.

Može se samo nagađati kakvim se metodama Tramp koristio, uz pomoć svojih skupih advokata, naravno, da ne bi stekao enormno bogatstvo (iako je u bogatstvu rođen).

Štaviše, iz perspektive morala, afera sa porno zvezdom sigurno bi potopila političku karijeru mnogih političara, ali teško da može previše da ugrozi Trampa upravo zbog njegove „aure“ tako nemoralnog biznismena koja ga prati decenijama.

Tramp se predstavlja kao porodičan čovek pred izbore, Tramp nespretno citira Bibliju, sve je to čista populistička iluzija.

Njegove pristalice su dobro znale ko je i šta je Donald Tramp i 2016. i 2020. godine, a sigurno znaju i sada 2024. godine, pa su opet više nego zainteresovani da ga vrate u Belu kuću.

Da li je ovo licemerje konzervativaca? Itekako.

Ne zamere Trampu za njegove prestupe, ne zamere mu što je „plejboj” (da ne koristimo vulgarniji izraz), niti što je bezdušni kapitalista koji je čak i zaradio novac od te slike u čast popularnog rijaliti šou "Pripravnik" gde je ispred Amerike i svetu pokazao da u poslu ne treba da bude empatije.

Zapravo, njegove pristalice žele upravo takvog Trampa, koji im usput obećava da će svoje kvalitete, odnosno mane, kopirati na celo američko društvo. Pre svega žele njegovu ekonomsku politiku koja favorizuje bogate.

Ali nisu svi u Americi bogati, zar ne? Nisu, ali smatraju da će biti lakše ako na vlasti bude neko poput Trampa umesto demokrata koji su skloniji povećanju poreza i socijalnih davanja (a tako kupuju glasove).

Tramp je pre nekoliko meseci zaostajao za Bajdenom u anketama, a njegova popularnost je počela naglo da raste baš kada se zahuktao sudski spor protiv njega.

Drugim rečima, suđenje mu je podiglo rejting među njegovim pristalicama jer se na taj način veoma uspešno predstavio kao neko ko je žrtva progona.

Štaviše, čak i mnogi republikanci koji su u početku bili skeptični da će Tramp ponovo biti kandidat, sada su prešli na njegovu stranu.

Pa, nisu baš imali mnogo izbora nakon što su republikanski predizbori pokazali da glasači širom zemlje jedva da žele da čuju za bilo kog drugog republikanca kandidata.

Tramp ih je ponovo, kao i 2015. godine, potpuno deklasirao i nametnuo se kao jedina „volja naroda“ sa republikanske strane.

Tramp je uspeo i da fokus svoje trenutne kampanje stavi na pretpostavku da će, ako pobedi u novembru, nastaviti da radi ono što je „stvarno nameravao“, ali ga je niz faktora sprečio u tome u prvom mandatu.

Drugim rečima, njegove pristalice su izuzetno motivisane da vrate Trampa u Belu kuću jer veruju da će im ovoga puta dati ono što su ranije od njega očekivali, a nisu dobili.

Verovatno su u pravu.

Nije tajna da je Tramp u svom prvom mandatu bio prilično okružen kolegama iz redova „establišmenta” i nije imao mnogo manevarskog prostora.

Po njegovom dolasku u Belu kuću, brojne snage su se usredsredile na to da ga odvoje od nekih radikalnih aktera kao što su njegovi početni savetnici, Majkl Flin i Stiv Benon.

Tramp neće dva puta napraviti istu grešku i neke stvari su mu danas „jasnije“, da li je to dobro ili loše za Ameriku i svet.

U nekim segmentima to može biti dobra stvar, na primer Tramp se snažno zalagao (barem ranije) za okončanje američkih ratova i stranih vojnih intervencija.

S druge strane, Tramp ima gotovo opsesivnu želju za sukobom sa Kinom (i Iranom), koji može da se završi velikom globalnom eskalacijom.

Naravno, reizbor Bajdena nikako ne bi bio rešenje, jer on forsira eskalaciju rata u Ukrajini.

Može se slobodno reći da neće biti dobro bez obzira koga Amerika izabere u novembru.

Kako smo rekli, sam sudski proces je podigao Trampov rejting u pojedinim krugovima, posebno onim gde je interesovanje za njega i njegova neispunjena obećanja da će „isušiti močvaru u Vašingtonu“ polako da bledi.

Za pristalice radikala koji žele radikalnog Trampa, ovo suđenje je gotovo svojevrsna potvrda da Tramp nije „njihov čovek“, jer „oni“ žele da ga zaustave da bi ponovo pobedio na izborima.

I može li se Tramp zaustaviti?

Teoretski, može, na osnovu ove presude.

Sud bi mogao da ga osudi na zatvorsku kaznu u julu, a zatvorenik teško može da se takmiči na američkim predsedničkim izborima.

Koja je šansa za to?

S obzirom na potpunu nepredvidivost ove situacije, prilično je teško reći, ali stručnjaci se slažu da su šanse male.

Za slična dela ranije su dodeljivane novčane i uslovne kazne, a to verovatno čeka i Trampa.

Zatvorska kazna bi, s druge strane, dovela do priličnog haosa, a njegove najradikalnije pristalice bi to videle gotovo kao objavu rata.

Tramp već zna kako da iskoristi ovu situaciju. Samo nekoliko minuta nakon presude, on je rekao novinarima:

"Ovo je bilo montirano, sramno suđenje. Prava presuda će biti 5. novembra od naroda, a oni znaju šta se ovde desilo, svi znaju šta se ovde desilo, ja sam nevin čovek i to je u redu, borim se za našu državu, borim se za naš Ustav."

Naravno, Bajdenova strana će pokušati da maksimalno iskoristi ovu situaciju. Njegova kampanja kaže da je ovo još jedna potvrda da je Tramp „najveća pretnja američkoj demokratiji ikada” i da se mora zaustaviti po svaku cenu.

Do predsedničkih izbora u SAD ostalo je 154 dana.

Sigurno će biti napeto, a razne eskalacije mogu biti pred vratima.

Poslednjih nekoliko američkih predsedničkih izbora je tako.

U stvari, nismo imali mirne i predvidljive izbore od 2012. godine, kada je Barak Obama lako pobedio Mita Romnija za svoj drugi mandat.