Selektor Nemačke Julijan Nagelsman u Intervjuu za nemački Špigl govorio je o životnoj drami kroz koju je prošao, odnosno samoubistvu oca koji je radio za Federalnu obaveštajnu službu.

Mladi strateg kaže da ne sme da priča u potpunosti o detaljima posla svog oca, sa kojima suštinski nije ni bio upoznat, ali da je za sve saznao kada je imao 15 ili 16 godina.

Otac je digao ruku na sebe kada je Julijan imao 20 godina.

"Pre toga sam samo malo primećivao i nisam mnogo razmišljao o tome. Ali nakon što mi je rekao gde zaista radi, bio sam taj sa kojim je najviše razgovarao o tome", počeo je priču selektor Nemačke.

Nagelsman mlađi je igrao u omladinskom pogonu Minhena 1860, a otac ga je vozio iz Landsberga u Minhen na trening. Razgovarali su o toj temi u kolima, ali u minimalnim okvirima, jer mu nije bilo dozvoljeno da priča o svom poslu.

"To je bio i razlog zašto je često govorio da mu je svega previše. U njegovom poslu nije bilo razmene osećanja. Na kraju ga je to dosta opteretilo".

Na fakultetu je o profesiji svog oca pričao ono za šta je dugo verovao da je u pitanju.

"Pričao sam ono što sam oduvek verovao da je: profesionalni vojnik. Čak je i moj deda verovao da mu je sin vojnik".

U razgovoru za Špigl, Nagelsman je prisetio tragičnog trentka.

"Često se vraćam na to. U to vreme sam bio na kursu za trenere u Oberhahingu kod Minhena, gde sam dobio C licencu. I odjednom je vođa kursa rekao da da izađem napolje. Sledećeg trenutka sam stajao sam ispred svog svekra, koji mi je rekao da se moj tata ubio".

Julijan teško može da odgovori na pitanje – zašto?

"Moj tata nije ostavio samoubilačku poruku, nije bilo objašnjenja. Ali način na koji je sebi oduzeo život pokazao da je njegova odluka apsolutno jasna. To je bilo veoma loše za porodicu, ali mi je pomoglo da znam da je on zaista želeo da umre i da se nije radilo o vapaju za pomoć ili o signalu. Mislim da moram da poštujem takvu odluku".

Nagelsman ne zna da li je njegov otac bio depresivan.

"Moj tata je zapravo bio veoma zabavan momak koji se šalio i uvek se smejao, voleo je da bude sa prijateljima, svirao je gitaru i uvek pevao. Uvek smo imali dobru porodičnu atmosferu, bilo je malo svađa, malo stresa, nedeljom smo ručali svi zajedno. Tako da to nije mogla da bude njegova odluka, zbog toga mi je još teže da razumem".

Pokušao je ipak sam sebi nekako da objasni.

"Mislim da je to bila kombinacija njegovog opterećenja i opšteg stanja. On se već promenio pred kraj života; moglo bi se reći da ga je njegov posao savladao".

Kao mlad momak je bio pogođen gubitkom oca, ali i suočen za brojnim izazovima.

"Morao sam da donesem ozbiljne odluke, takođe da rasteretim svoju majku, koja je odjednom živela u velikoj kući bez svog muža. Sa svim sećanjima. Onda morate da odlučite da li ćete prodati roditeljsku kuću ili ne, da bi vaša majka ponovo ozdravila. Sve je to druga dimenzija u odnosu na pitanje da li će jedan ili drugi napadač igrati od početka", dodao je Nagelsman.