Roderih Kizeveter, predstavnik nemačke opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ukazao je na mogućnost slanja nemačkih vojnih snaga u Ukrajinu, ali samo kao mirovne trupe, i to tek nakon uspostavljanja primirja. Prema njegovom mišljenju, Nemačka bi, s obzirom na svoju ekonomsku moć, trebalo da preuzme veću odgovornost za evropsku bezbednost.
Prema pisanju poljskih medija Rzeczpospolita, Kizeveter je istakao posvećenost Berlina da interveniše „u pravo vreme sa dobro opremljenim jedinicama“. Kao portparol CDU-a za odbranu, on podržava učešće nemačkih mirovnih snaga u okviru zajedničkog vojnog raspoređivanja EU-NATO.
Istovremeno, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da Ukrajina i Rusija treba da se dogovore o mandatu i učesnicima takvog mirovnog angažmana.
„Ako dođe do prekida vatre, zapadna zajednica, partneri u NATO-u, Ujedinjene nacije i EU moraće da razmotre kako da obezbede mir“, rekao je Pistorijus.
S druge strane, prema izveštaju američkog radija Slobodna Evropa, sa anonimnim izvorima, verovatnoća raspoređivanja mirovnih snaga EU/NATO u Ukrajini je mala. Razlozi uključuju protivljenje Rusije i skepticizam evropske javnosti prema takvoj misiji.
Prošle godine se pominjalo da bi francuski predsednik Emanuel Makron i poljski premijer Donald Tusk mogli aktivno da razgovaraju o uspostavljanju mirovnih snaga, ali je Tusk kasnije izjavio da Poljska nema takve planove.
Na prošlomesečnom samitu EU posvećenom ukrajinskom sukobu, nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je diskusiju o slanju trupa u Ukrajinu iz straha od dalje eskalacije sukoba.
Rusija je više puta upozoravala da će smatrati zapadne vojnike u Ukrajini legitimnim ciljevima, dok je Kremlj istakao da je prerano govoriti o mirovnim misijama jer direktni pregovori Moskve i Kijeva još nisu počeli.
