Evropska unija je u 2025. ušla, najblaže rečeno, u ne najboljem stanju. Kriza potresa njene dve ključne ekonomije – Nemačku i Francusku. Obe zemlje se suočavaju sa političkom i ekonomskom nestabilnošću zbog koje nijedna nije usvojila budžet za tekuću godinu.

„Današnja situacija se razlikuje od prethodne krize državnog duga utoliko što najakutniji problemi Evrope više nisu koncentrisani u manjim ekonomijama poput Grčke. Umesto toga, dve najvažnije evropske ekonomije sada se suočavaju sa teškoćama“, rekao je Nil Širing, glavni ekonomista u Capital Economics, u analizi objavljenoj u decembru.

Francuska i Nemačka trenutno rade na privremenim budžetima, produžavajući odredbe od 2024. godine, dok politička neslaganja sprečavaju postizanje dogovora o budžetu za 2025. godinu.

U Nemačkoj su prevremeni izbori zakazani za februar nakon što je vladajuća koalicija pod vođstvom kancelara Olafa Šolca raspala zbog razlika u fiskalnoj politici. S druge strane, Francuska se suočava sa sopstvenim izazovima i nova vlada pod premijerom Fransoa Bajruom pokušava da pronađe kompromis među predstavnicima.

Ekonomisti upozoravaju da bi odsustvo čvrstih budžetskih planova moglo dodatno da oslabi rast i podstakne fiskalne neravnoteže u obe zemlje, piše američki CNBC.

Nemačka i Francuska odražavaju različite strane istog novčića. Dok Francuska ima problem prekomerne potrošnje, sa deficitom od 6,1 odsto BDP-a i javnim dugom koji dostiže 112 odsto BDP-a (prema MMF-u za 2024.), Nemačka se suočava sa izazovima nedovoljnog ulaganja. Njena stroga fiskalna pravila, uključujući i tzv kočnica duga, sprečiti fleksibilniju potrošnju uprkos niskom nivou javnog duga.

„Nemačka ima problem preterano stroge fiskalne politike. Sa stagnirajućom ekonomijom, to bi imalo koristi od labavije fiskalne politike — a kako bi to gotovo sigurno povećalo uvoz iz drugih zemalja, to bi pomoglo u podršci rastu u Francuskoj i Italiji“, primetio je Širing.

Evropa se takođe suočava sa dubljim ekonomskim problemima. Nizak rast produktivnosti, nedostatak konkurentnosti i visoke cene energije usporavaju rast. Tome otežavaju spoljni faktori, poput slabljenja tražnje iz Kine i mogućih carina na evropske proizvode koje planira da uvede novoizabrani američki predsednik Donald Tramp.

Evropska centralna banka pokušava da smanji pritisak smanjenjem kamata. U decembru je ključna stopa smanjena za 25 baznih poena, što je četvrto smanjenje u protekloj godini. ECB predviđa skroman rast u evrozoni: 0,7 odsto 2024. i 1,1 odsto 2025. Međutim, predsednica ECB Kristin Lagard upozorava na rizike.

„Rizici po ekonomski rast i dalje su nagnuti naniže“, rekla je Lagardova, napominjući da bi „niži nivo poverenja mogao da ometa oporavak potrošnje i investicija“.

Eksperti smatraju da Evropa mora da sprovede temeljne reforme kako bi osigurala održiv rast. Bez njih, prema Širingu, preti „veoma nizak rast, stalne brige o fiskalnoj održivosti i opadajući ugled u svetu koji je obeležen rivalstvom između SAD i Kine“.

Uprkos izazovima, neki analitičari traže potencijalne svetle tačke. Na primer, Jari Stehn iz Goldman Saksa smatra da bi Nemačka mogla da uvede fiskalne podsticaje posle izbora, ali upozorava da bi oni mogli da budu ograničeni.

„Ljudi se pitaju da li evropski potrošač može biti iznenađen pozitivnim trendom. Postoji potencijal zbog visoke stope štednje, ali mislimo da će podrška za to i dalje biti ograničena“, zaključio je Stehn.