Kada se Mark Rute useli u svoju kancelariju u NATO-u, neće imati mnogo perioda na medenom mesecu, piše
Politico.Kampanja odlazećeg holandskog premijera za generalnog sekretara okončana je u četvrtak kada je obezbedio podršku svih 32 saveznika u NATO-u (pri čemu je Rumunija, poslednja koja je uporna, najavila svoju podršku).
Aktuelni predsednik Jens Stoltenberg trebalo bi da se povuče do 1. oktobra.
Rute, koji već 14 godina vodi petu najveću ekonomiju u EU, naširoko je hvaljen kao efikasan graditelj konsenzusa, a istovremeno pokazuje odlučnost u podršci Ukrajini, uključujući nedavne napore Holandije u obuci ukrajinskih pilota da upravljaju lovcima F-16.
Ali čak i za iskusnog političara, sledeće poglavlje Ruteove političke karijere neće biti šetnja parkom. Evo pet najtežih tema sa kojima će morati da se pozabavi.
Četiri nedelje nakon što Rute započne svoj novi posao, Amerikanci izlaze na izbore i mogu ponovo da izaberu Donalda Trampa, skeptika NATO-a.
Tokom kampanje, Tramp je zapretio da će prekinuti američku pomoć Ukrajini ako se vrati u Belu kuću.
Ako to uradi, to bi moglo da nanese ozbiljan udarac kredibilitetu NATO saveznika u pomaganju Ukrajini u odbrani od Rusije, s obzirom da su SAD daleko najveći donator vojne pomoći Kijevu.
Trampov ponovni izbor će takođe gotovo sigurno poremetiti plan NATO-a da pripremi Ukrajinu za njeno buduće članstvo.
Zemlje NATO-a su prošle godine obećale da će „biti u poziciji da upute poziv Ukrajini da se pridruži alijansi kada se saveznici slože i ispune uslovi“.
Sudeći po Trampovoj nedavnoj karakterizaciji ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, međutim, ta posvećenost izgleda klimavo.
Zelenski je „možda najveći prodavac bilo kog političara koji je ikada živeo“, rekao je Tramp tokom kampanje prošle nedelje.
„Upravo je otišao pre četiri dana sa 60 milijardi dolara nakon što je potpisao desetogodišnji bezbednosni sporazum sa predsednikom Džoom Bajdenom, i vratio se kući i najavljuje da mu treba još 60 milijardi dolara. Nikad kraja.“
Čim Rute stupi na funkciju, Ukrajina će ga zvati u pomoć kako se zima približava.
Poslednjih meseci Rusija je pojačala napade protiv ukrajinskih termoelektrana i brana – infrastrukture kojoj su potrebni meseci, ako ne i godine da se potpuno popravi.
Tokom prve ratne zime, između 2022. i 2023. godine, električna mreža Ukrajine bila je žestoko napadnuta.
Ključ, kaže odlazeći šef NATO-a Stoltenberg, leži u više sistema protivvazdušne odbrane koji bi mogli zaštititi dobavljače energije, kao i osoblje za održavanje koje radi na popravci oštećenih objekata.
Zemlje NATO-a se takođe bore za slanje – ili, u slučaju Ruteove sopstvene zemlje, za izgradnju – sistema protivvazdušne odbrane.
Ali Evropa nema toliko toga da pošalje, napredak u SAD je odložen u Kongresu, a zemlje bliske Rusiji su manje nego spremne da se odreknu svojih vazdušnih štitova u ovom opasnom trenutku.
NATO je ove nedelje proslavio rekordan broj saveznika koji su dostigli cilj od dva procenta BDP-a za potrošnju na odbranu – Holandija je upravo prešla taj prag ove godine nakon godina pada.
Ali to znači da trećina alijanse još uvek ne postiže cilj, uprkos tome što je to obećanje dalo pre 10 godina.
Južnoevropske nacije su među najgorim prestupnicima.
U Italiji, procene za 2024. pokazuju blagi pad sa već niskih 1,5 odsto prošle godine. Španija će ove godine potrošiti samo 1,28 odsto. Njen sused Portugal dao je 1,55 odsto.
„Loši rezultati naših prijatelja sa Mediterana savršeno su oružje za Trampa“, rekao je visoki diplomata iz baltičkog regiona koji je dobio anonimnost da slobodno govori o raspoloženju unutar NATO-a. Region je bio snažan zagovornik tvrđeg pristupa Rusiji.
Bliže Trampovom terenu, međutim, stvari su podjednako loše. Kanada, članica NATO-a od samog početka 1949. izdvaja samo 1,37 odsto BDP-a, beležeći rast od 0,1 odsto od početka rata Rusije protiv Ukrajine.
Zemlje koje se graniče sa Rusijom ne favorizuju Rutea.
Bili su ljuti zbog niske potrošnje Holandije za odbranu, a posebno su uznemireni što je glavna uloga u NATO-u uvek išla u ruke zapadnih ili severnoevropskih, iako su zemlje istočnog boka u alijansi već četvrt veka.
Estonska premijerka Kaja Kalas nije ušla u trku za najviše zaposlenje u NATO-u nakon što joj je rečeno da neće dobiti podršku zemalja kao što su SAD, Francuska i Nemačka (sada je favorit za sledeću predstavnicu EU za spoljnu politiku).
Plašili su se da će Moskva videti njeno imenovanje kao eskalaciju neprijateljstava.
Rumunski predsednik Klaus Johanis, koji se kandidovao za taj posao, dobio je samo podršku Mađarske — nakratko i samo iz taktičkih razloga.
Zemlje istočnog boka će sada verovatno tražiti bolju zastupljenost na sekundarnom nivou NATO-a: mesto zamenika generalnog sekretara (DSG) i različita mesta pomoćnika generalnog sekretara (ASG).
Raspodela poslova je već neko vreme bolna tačka za istočne zemlje. Dok je odlazeći DSG Rumun, svih sedam ASG-a su sa Zapada — dva iz SAD, po jedan iz Nemačke, Holandije, Britanije, Italije i Francuske. Još jedno radno mesto ASG-a je upražnjeno.
Zaista, jedan od prvih zadataka Rutea kao šefa NATO-a biće da imenuje zamenika, a na njega će biti pritisak da imenuje nekoga iz istočne zemlje.
Rute će morati da ubedi samo Trampa da NATO ostane živ i zdrav.
Širom Evrope cvetaju partije krajnje desnice koje su skeptične i naklonjene Putinu.
Francuska je, na primer, na pragu parlamentarnih izbora koji bi mogli da dovedu do velikih dobitaka za krajnje desničarski Nacionalni skup — što bi primoralo Stoltenberga da uputi retku molbu Parizu da „održi NATO jak“.
Rute, naravno, dobro zna ovu priču. Na neki način, on je počeo da razmišlja o vrhu NATO-a kada je postalo jasno da će njegova Narodna partija za slobodu i demokratiju desnog centra izgubiti na holandskim izborima od krajnje desničarske Partije slobode Gerta Vildersa, što se i dogodilo.
Vilders, upitan prošle godine o njegovom viđenju ruskog lidera Vladimira Putina, rekao je ruskom propagandnom izdanju RT: „Aplaudiram mu kao što aplaudiram Trampu što je lider, koji tamo stoji u ime ruskog i američkog naroda“.
Jedne stvari Rute ne treba da se plaši: njegov novi posao neće biti dosadan.