logo
logo

24vesti.com tema

ISIS-K i haos u Avganistanu – tragedija najdužeg američkog rata

26.8.2021 / 24Vesti.com

ISIS-K i haos u Avganistanu – tragedija najdužeg američkog rata

Ozbiljna pretnja terorističkim napadom Islamske države nadvila se nad haotičnim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana, a dok se rok za spasavanje 1500 Amerikanaca i hiljada Avganistanaca približava, nade da će se svi izvući su sve mršavije.

Američki predsednik Džo Bajden nije želeo da produži rok (31. avgust) za konačno povlačenje trupa posle 20-godišnjeg rata iz Avganistana uprkos jezivim scenama haosa na kabulskom aerodromu gde su se očajni ljudi kačili za avione u pokušaju da se spasu od talibana. Procenjuje se da je do sada, avionima iz Kabula izvedeno više od 82.000 ljudi. Hiljade još čeka.

Kao uznemirujući pokazatelj sve većeg haosa i sve lošije bezbednosne situacije, američke diplomate u Kabulu su kasno noćas upozorile američke građane da „momentalno“ napuste više ulaza na aerodrom jer su dobili pretnju napadom.

Upozorenje je stiglo nekoliko sati nakon što je američki bezbednosni zvaničnik rekao CNN-u da su zvaničnici dobili „vrlo specifičnu bezbednosnu pretnju“ od ogranka ISIS-a u Avganistanu (ISIS-K). Navodno, Islamska država planira da napadne gomile ljudi koje su se skupile ispred aerodroma.

Na samom aerodromu, hiljade vojnika radi na ukrcavanju američkih državljana i Avganistanaca koji su im pomagali i koji sada strahuju od odmazde talibana. Sada se postavlja pitanje koliko dugo će Pentagon organizovati evakuaciju ovih očajnih ljudi pre nego što krene sa evakuacijom vojnika i materijala, koja bi mogla da potraje nekoliko dana i samim tim ograniči pristup avionima civilima – hiljadama avganistanskih prevodilaca, fiksera i drugih koji su im pomagali.

Svedoci smo, piše CNN, finalne tragedije najdužeg američkog rata.

Intenzivna vojna mobilizacija pružila je Bajdenu malo političkog manevarskog prostora, nakon što su neverovatno brzi kolaps avganistanske vlade i vojske demantovali njegova predviđanja da talibani neće tako lako preuzeti vlast i naterati SAD na ponižavajuće, haotično povlačenje.

Do sada nisu prijavljene žrtve sa američke strane.

Bajden je Amerikancima ranije ove nedelje obećao da neće više slati njihove sinove i ćerke da umru u Avganistanu. A činjenica da američka vojska ne traži aktivno Amerikance koji su zaglavljeni na talibanskoj teritoriji – osim nekoliko medijski propraćenih primera – ukazuje na to da Bela kuća na sve načine pokušava da minimalizuje rizik operacije.

No, Vašington je i poret toga na prstima, talac dešavanja na drugom kraju planete. Američke žrtve, teroristički napad ili razmena vrate sa talibanima bili bi politička katastrofa za Bajdena, o ljudskim žrtvama da se ne govori.

Dok stotine Avganistanaca pristižu u SAD, postavlja se pitanje kako će Amerika „apsorbovati“ izbeglice.

Neki republikanci, uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa, već kritikuju njihov dolazak.

Američke trupe su već u veoma ranjivom položaju na aerodromu, poslednjoj teritoriji Avganistana koja je pod njihovom kontrolom, dok je neprijatelj protiv koga su se borili dve decenije, sa lakoćom zauzeo ostatak zemlje.

Pretnja ISIS-Ka da će napasti aerodrom sada je situaciju dodatno pogoršala. Islamska država je zakleti neprijatelj i talibana i Sjedinjenih Država i sva je prilika da će izazvati haos.

Grupa je svoju „živahnost“ i moć pokazala ranije ove godine u Kabulu kada su napali školu za devojčice i ubili desetine ljudi, mahom dece. Hiljade Avganistanaca poslednjih dana pokušava da se probije kroz talibanske kontrolne punktove u pokušaju da stignu do kapija koje kontrolišu Amerikanci i njihovi saveznici. Bilo kakav napad značio bi pravi pokolj.

Analitičari procenjuju da je ISIS-K, ispostava Islamske države u Avganistanu, svoje redove ojačao beguncima iz avganistanskih zatvora i borcima iz Sirije.

„Ne može se dovoljno naglasiti koliko je komplikovana i opasna ova operacija“, rekao je juče američki državni sekretar Entoni Blinken.

„Radimo u neprijateljskom okruženju u gradu i zemlji koju sada kontrolišu talibani i gde postoji realna mogućnost napada ISIS-a“, dodao je on.

Blinken je dao i najprecizniju, do sada, brojku Amerikanaca koji su u Avganistanu. Prema njegovim rečina, vojska je do sada izvukla 4500 američkih državljana i još 500 Amerikanaca će dobiti uputstva kako da bezbedno stignu do aerodroma.

On je rekao da će preostalih 1000 državljana pokušati da dobiju telefonom, mejlom ili porukama ali je naveo da postoje i oni koji će ostati jer su tako sami odlučili ili nisu američki državljani.

Među Amerikancima koji su i dalje u Avganistanu je i 20 studenata iz San Dijega koji su sa porodicama otišli ovog leta u Avganistan i koji još nisu stigli do kabulskog aerodroma.

Od 14. avgusta, više od 82.300 ljudi je prebačeno iz Kabula, a za samo 24 časa, od utorka do srede, oko 19.000 ljudi je napustilo zemlju američkim i savezničkim avionima, rekao je Blinken.

Međutim, činjenica da čak i Amerikanci imaju problema da stignu do aerodroma znači da su desetine hiljada Avganistanaca koji imaju pravo da se sklone u SAD ili neku drugu zemlju, tu šansu izgubile.

Talibani su već najavili da će sprečiti Avganistance da stignu do aerodroma. Sa druge strane, zvaničnici u Vašingtonu tvrde da će uraditi sve što mogu da izvuku što je moguće više Avganistanaca iz zemlje.

„Neće biti zaboravljeni“, rekao je Blinken i dodao da američki napori da se spasu Avganistanci koji su sa njima radili neće prestati po isteku roka. Jedino što nikome nije jasno kako to planiraju da urade.

„Meni kao državnom sekretaru ništa nije važnije nego da, zajedno sa američkim državljanima, spasem ljude koji su radili sa američkim diplomatama u našoj ambasadi. Fokusirani smo na to da izvučemo lokalno osoblje iz Avganistana i odvedemo ih na bezbedno“, rekao je Blinken.

Sa druge strane, glavni republikanac u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, Majkl Mekol iz Teksasa rekao je CNN-u da misli da nije „ljudski moguće“ da se iz Avganistana izvuku preostali američki državljani i Avganistanci koji na to imaju prava.

Mekol je rekao i da su tačni izveštaji o prevodiocima koji su radili za SAD i koje su presreli na aerodromu, vratili kućama, pobili im porodicu na njihove oči i onda i njima odsekli glavu. CNN nije mogao da potvrdi te izveštaje.

Takođe, Avganistanci koji su uspeli da pobegnu iz zemlje ne dolaze odmah u SAD.

Mnogi su prebačeni u prihvatne centre u trećim zemljama, uključujući Katar. One koji su prošli bezbednosne i zdravstvene kontrole polako počinju da prebacuju u Sjedinjene Države.

Nekoliko hiljada evakuisanih stiglo je u SAD, uključujući njih 1200 koji su došli do Vašingtona, rekao je general major Henk Tejlor, zamenik direktora Zajedničke regionalne operacije.

Anketa CBS-a sprovedena tokom vikenda pokazala je da 81 posto Amerikanaca smatra da njihova vlada treba da pomogne Avganistancima koji su sarađivali sa američkim zvaničnicima, vojskom i obaveštajcima i dovedu ih u SAD.

Njihov dolazak je već pokrenuo novi sukob oko pitanja imigracije koje su Tramp i ekstremni republikanci iskoristili kako bi se dokopali vlasti.

Dok je bio predsednik, Tramp je sa talibanima postigao dogovor o odlasku – iza leđa avganistanske vlade, i eksperti sada kažu da je to doprinelo brzom kolapsu Avganistana. Isto tako, CNN optužuje Trampa da nije uradio mnogo da pomogne desetinama hiljada Avganistanaca koji su pomagali Amerikancima i kojima se sada duguje bezbednost i utočište.

Tramp sada napada mnoge od tih Avganistanaca tvrdeći, kao što je radio i sa Meksikom na početku kampanje 2016. godine, da talibani ne šalju „najbolje“ ljude u SAD.

„Možemo samo da nagađamo koliko je hiljada terorista poslato iz Avganistana u svet“, rekao je Tramp u utorak. „Kakav užasan neuspeh. Bez provere. Koliko će još terorista Džo Bajden dovesti u Ameriku?“. Zapravo, navodi CNN, jedan od razloga zašto je situacija toliko haotična je intenzivna provera kroz koju Amerikanci moraju da prođu da bi dobili specijalne migrantske vize za SAD.

Bivši predsednik nije sam.

Postoje i drugi političari koji pokušavaju da iskoriste dolazak Avganistanaca da pokrenu svoje birače. Kandidat za senatora iz Ohaja, Džej Di Vens ponovio je Trampove optužbe zbog čega će Bajden morati da nađe način da uguši takvu demagogiju na virtuelnom sastanku sa guvernerima iz obe stranke koji su spremni da privremeno pruže utičište Avganistancima.

U moru ružnih vesti, pojavila se i jedna lepa. Devojčica koja je rođena u jednom američkom avionu koji je iz Kabula krenuo ka Ramstajn vazdušnoj bazi u Nemačkoj, nazvana je Rič, po imenu aviona u kome se rodila.

Šta je ISIS-K

ISIS-K je skraćenica za Islamsku državu Provincija Korasan. Korasan, odnosno Veliki Horasan, je region koji pokriva delove današnjeg Avganistana i Pakistana.

ISIS-K je nastao u januaru 2015. a većinu članova čine bivši pripadnici pakistanskih i avganistanskih talibana. Grupa je mnogo esktremnija od avganistanskih talibana koje smatraju otpadnicima i koje redovno napadaju, zajedno sa verskim manjinama, američkim i NATO snagama, međunarodnim agencijama i humanitarnim organizacijama.

U oktobru 2014. godine, nakon nekoliko sastanaka organizovanih u Pakistanu i Iraku između lidera dve džihadističke organizacije, šest komandanata pakistanskih talibana javno je napustilo svoju grupu i zaklelo se na vernost Abu Bakru al-Baghdadiju, šefu Islamske države od 2014. do 2019. godine. U januaru 2015. godine, zvanični portparol DAEŠ-a Abu Muhammad al-Adnani prihvatio je pripadnost bivših studenata Korana najavljujući proširenje islamskog kalifata al Vilaiat Khorasan (provincija Khorasan), istorijske regije koja obuhvata delove Avganistana i Pakistana.

Od tada je ISIS počeo aktivno regrutirati dezertere u pokrajini, posebno među fundamentalistima koji su nezadovoljni svojim vođama ili nedostatkom uspeha na bojnom polju. U junu 2015. dve džihadističke grupe počele su da se bore za vođstvo i kontrolu rata u Avganistanu, a Isis K je uspela da osvoji i druge provincije izvan Korašana takođe zahvaljujući konvergenciji Islamskog pokreta Uzbekistan (IMU), koji je u avgustu te godine obećao vernost ISIS -u proglasivši se pripadnikom Vilaiah Khorasan -a.

Ono što Isis K želi danas

Iako je tokom godina izgubio tlo i borce, koje su zauzeli talibani ili zatvorili tadašnja vlada Ašrafa Ganija, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, ISIS K sada ima između 1.500 i 22.000 pripadnika u Avganistanu. Razlozi zbog kojih su mnogi talibani odlučili da im se pridruže su ideološki, politički i vojni: ISIS K ne veruje u politički plan jer je ubeđen da samo Bog može vladati.

S druge strane, međutim, Islamski Emirat nije dovoljan za borce DAEŠ -a, koji vode stalni rat.

Na teritorijama koje kontrolišu nameću još ortodoksnije poštovanje šerijatskog zakona i ubijaju civile za koje se sumnja da su špijuni, koristeći nasilje nad svima koji im se nađu na putu: upravo je ovaj aspekt privukao talibane sa mentalitetom bližim njihovom.

Poslednjih godina izvršili su nekoliko samoubilačkih napada, uključujući jedan u proleće ove godine u ženskoj školi, u kojoj je umrlo 68 ljudi.

Iako su brojna snaga i vojna težina talibana daleko veća od snage ISIS -a K, analitičari smatraju da ova grana DAEŠ -a neće napustiti Avganistan bez borbe.

(24vesti.com via)

24Vesti.com – Sva prava na sadržaj

logo

24Vesti.com je srpski informativni portal sa najnovijim vestima dana, u svako vreme - 24 časova dnevno.

24vesti© nema odgovornost za komentare na stranici, kao i komentare na socijalnim mrežama Facebook i Twitter informativnog sajta.

Develop & Design MaxMedia Group Copyright © 2022