Podvodna pećina Vrelo u kanjonu Matka, nedaleko od Skoplja, postala je najdublja istražena podvodna pećina na svetu nakon što je međunarodni tim speleoronilaca dostigao dubinu od čak 338 metara. Rekord je postavljen tokom ekspedicije održane od 10. do 17. oktobra, a istraživanje je donelo i otkriće do sada nepoznatih podvodnih prolaza.
U ekspediciji ''Vrelo 2026'' učestvovalo je 15 ronilaca iz Severne Makedonije, Poljske i Italije. Prethodni rekord pećine iznosio je 287 metara, što znači da su istraživači ove godine uspeli da prodru još 51 metar dublje.
Prema podacima Speleoronilačkog kluba ''Vrelo'', postavljena su tri svetska rekorda: za najdublju istraženu pećinu, najdublje ronjenje u pećini i najdublje ronjenje u otvorenoj vodi. Vrelo je tako preuzelo prvo mesto na svetskoj listi, ispred pećine Fon Estramar u Francuskoj, duboke 312 metara, i Elefante Bjanko u Italiji, sa 292 metra.
Devet sati u dubinama i operacija bez prostora za grešku
Rekordni zaron izveo je poljski speleoronilac Bartlomej Pitala, a čitava operacija trajala je devet sati. Njegov bezbedan povratak pratilo je 12 ronilaca raspoređenih na različitim dubinama, koji su bili zaduženi za podršku tokom izuzetno zahtevnog poduhvata.
Na površini je sve vreme bio angažovan koordinacioni tim, uz medicinsku i spasilačku podršku. U pripravnosti su se nalazili hiperbarična komora sa specijalizovanim osobljem za lečenje dekompresione bolesti, helikopterska jedinica policije, ekipe hitne pomoći i pripadnici specijalne antiterorističke jedinice ''Tigar'', opremljeni čamcima i specijalizovanim vozilima.
Posebno veliki izazov predstavljala je dekompresija, odnosno postepeno prilagođavanje organizma promenama pritiska prilikom izranjanja. Zbog toga je svaki korak morao da bude pažljivo isplaniran, a spasilačke ekipe bile su spremne da reaguju u slučaju komplikacija.
Napravili sklonište pod vodom
Kako bi roniocima olakšali dugotrajne procedure dekompresije, članovi makedonskog tima samostalno su konstruisali i postavili posebnu podvodnu vazdušnu komoru, poznatu kao habitat.
Komora se nalazi na dubini od osam do devet metara, oko 130 metara od ulaza u pećinu, i služila je kao mesto za boravak ronilaca tokom dugih pauza između faza izranjanja.
Ovakva infrastruktura predstavlja važan deo bezbednosnog plana, jer boravak na velikim dubinama zahteva specijalizovanu opremu, precizno praćenje vremena i strogo poštovanje procedura.
Pronašli prolaze za koje se ranije nije znalo
Osim što su postavili svetski rekord, istraživači su tokom ekspedicije otkrili i dva ranije nepoznata podvodna kanala. Time je mapa pećinskog sistema proširena za više od 150 metara novih prolaza.
Jedan od kanala nalazi se oko 300 metara od ulaza, na dubini od 33 metra, i dugačak je približno 100 metara. Drugi je pronađen na dubini od 170 metara, dugačak je oko 30 metara i povezuje se sa glavnim dubinskim kanalom.
Nova otkrića mogla bi da pomognu istraživačima da bolje razumeju složenu strukturu pećine i otkriju kako su njeni podvodni prolazi povezani.
Turistička atrakcija koja krije neistražene dubine
Pećina Vrelo nalazi se u kanjonu Matka, na reci Treski, nedaleko od Skoplja. Poznata je kao popularna turistička destinacija do koje se može stići čamcem ili kajakom, a njen pristupačni deo sadrži osvetljene prolaze i dva jezera.
Ipak, duboki potopljeni delovi pećine predstavljaju sasvim drugačiji svet, dostupan samo posebno obučenim speleoroniocima sa odgovarajućom opremom.
Najnovija ekspedicija pokazala je da Vrelo još nije do kraja istraženo. Pored pomeranja granica ljudskog istraživanja pod vodom, otkriće novih kanala otvorilo je mogućnost za dalja istraživanja jednog od najzanimljivijih podvodnih pećinskih sistema u regionu.
