- Stav Vlade o ustavnim amandmanima ostaje nepromenjen i oni se neće dogoditi bez jasnih garancija da proces evropskih integracija neće biti praćen novim blokadama i bilateralnim uslovima, naglasio je večeras premijer Makedonije Hristijan Mickoski gostujući u Dnevniku Makedonske radio-televizije (MRT).

On je rekao da je zemlja spremna da poštuje međunarodne obaveze koje je preuzela, ali, kako je naglasio, isto očekuje i od svojih suseda i Evropske unije. Mickoski je pozvao na reciprocitet u poštovanju prava, posebno ukazujući na obaveze Bugarske da poštuje presude Suda za ljudska prava u Strazburu.

- Mi kažemo ovo: da li svi poštujemo međunarodno pravo? Poštujemo ga. Ako ga poštujemo, i ako smo svesni obaveza koje je preuzela prethodna vlada, ma koliko katastrofalne bile, preuzela ih je naša Vlada, bez obzira na to ko je sadašnji premijer i slično. Sviđalo se to nekome ili ne, opcija je: ako se ponašate van institucija, bićete izolovani i pitanje je kakva budućnost čeka državu. Koliko god sve ovo bilo gorko, to je realnost, rekao je Mickoski.

Prema njegovim rečima, principijelan stav je da susedna Bugarska poštuje konvencije koje je ratifikovala, što znači omogućavanje registracije makedonske zajednice.

- Takođe zahtevamo da budu svesni obaveza koje su neke njihove vlade preuzele. Ako je neka vlada našeg istočnog suseda preuzela obavezu potpisivanjem i ratifikacijom rezolucija, konvencija za zaštitu ljudskih prava, poštovanjem odluka Strazburškog suda za ljudska prava i tako dalje, ono što očekujemo jeste da ih poštuju. A to je da se makedonskoj zajednici omogući registracija kao organizacija u kojoj može kulturno, obrazovno da interaguje; ta zajednica da ima svog predstavnika u Savetu ministara za prava manjina, koji deluje u okviru vlade našeg istočnog suseda. To je principijelan stav, kaže Mickoski.

Osvrnuo se i na razgovore sa predstavnicima međunarodne zajednice, od kojih je, kako je rekao, dobio uveravanja da EU neće dozvoliti nove blokade i da priznaje makedonski identitet. Međutim, Mickoski ostaje čvrst pri stavu da se ta uveravanja moraju zvanično ozvaničiti kroz zaključak Saveta EU.

- Ako je to slučaj, ako zaista tako mislite, onda vas molim, kao zaključak, donesite to, kako bismo mogli da izađemo pred građane i kažemo: „Gledajte, ljudi, da li želimo da budemo u Evropskoj uniji? Želimo. Da li smo tražili od Evropske unije garancije za naš identitet, jezik, da neće biti bilateralnog veta? Evo, Savet nam je doneo novi zaključak, vidite, to nam isporučuje. S druge strane, pogledajte, naš istočni sused je dozvolio OMO „Ilinden“ - Pirin da se registruje, sada imamo predstavnika u Savetu ministara za prava manjina u toj vladi“, i tako dalje. Što znači da sada imamo garancije kojima se može verovati. U redu, onda možemo da razgovaramo o tome šta ćemo mi, kao vlada, isporučivati, dodao je Mickoski.

U vezi sa informacijama o mogućem „non paper“ evropske komesarke za proširenje Marte Kos ili novim dokumentima za olakšavanje članstva, premijer je obavestio da takav dokument još nije stigao.

- Ne, nismo dobili takav „non paper“. Imamo neke informacije o tome kako bi izgledali okviri svega ovoga. Iz informacija koje imamo, kako bi izgledali okviri, to trenutno ne zavisi od Komisije, već od Saveta, od država članica. Dakle, Komisija može dati predlog, ali ipak, da bi sve ovo funkcionisalo, države članice moraju da se dogovore, objasnio je Mickoski.

Upozorio je na oprez u izjavama, jer, ocenio je, proces najmanje zavisi od nas, već od političke volje država članica da prihvate nove metodologije, kao što je postepena integracija.

- Ako postoji politička volja među državama članicama, onda bi trebalo da prihvate predlog koji će doći od Komisije za olakšavanje u procesu pristupanja, ili neku novu metodologiju, ili, kako kažu, „postepenu integraciju“, odnosno postepenu integraciju, koja bi imala „zaštitne mere“ ili određene zaštitne mehanizme. Šta bi to značilo, zaštitni mehanizmi? Da ne možete koristiti strukturne fondove za sve. Postojala je ideja da ove zemlje Zapadnog Balkana ne bi imale pravo veta, a neko je čak otišao toliko daleko da nije imao komesara za nešto. Dakle, sve se to stavlja na sto kao ideja, ali još uvek nema nikakvu formu, zaključio je Mickoski u intervjuu za MRT.