Počela je sezona slava, praznici su odmah iza ćoška, a svaka trpeza nepotpuna je ako se na njoj ne nađe ruska salata. Međutim, nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom receptu.

Prva ruska salata pojavila se oko 1860. godine u kuhinji kuvara belgijskog porekla po imenu Lusijen Olivije, glavnog kuvara “Ermitaža”, jednog od najpopularnijih restorana u Moskvi. Nije dugo trebalo da ova salata opčini Ruse, a potom i ceo svet.

Tačan recept bio je Lucijenova strogo čuvana tajna, ali se pouzdano zna da je u njoj bilo mesa tetreba, goveđeg jezika, kavijara, zelene salate, jastogovog repa, kapara i dimljene pačetine. Naravno, i ime je zapravo dobila po njemu – Olivijeova salata.

Uz to, originalni recept sastojao se i od originalnog Lusijenovog majoneza, u koji je išlo francusko belo vino, senf, maslinovo ulje iz Provanse uz naravno, par skrivenih sastojaka.

Sastojci su, kao i uvek kod vrhunskih kuvara, bili retki, skupi i teški za pripremu, a prvi recept ove salate objavljen je marta 1894. godine u ruskom časopisu “Наша пища”, odnosno “Naša hrana”, i ovako je glasio:

Sastojci koji su bili retki i skupi su, kako je salata postajala sve popularnija među običnim narodom, postepeno zamenjivani jeftinijom i dostupnijom hranom.

Nakon što je salata izašla izvan granica Sovjetskog saveza i drugi narodi su recept prilagodili svojoj kuhinji. U salatu je dodata šargarepa (što ruski kuvari i danas smatraju “neoprostivim grehom”), ponegde kukuruz, a umesto mesa raka pojavilo se pileće belo meso, a kasnije i šunka.

Danas i Rusi prave “našu”, savremenu verziju sa kuvanim povrćem i šunkom ili piletinom i pored Rusije, izuzetno je popularna na Balkanu.