Da li treba jesti meso ili ne? Ovo je pitanje oko kog se neretko lome koplja, a svedočimo sve češćem insistiranju na veganskoj ili vegeterijanskoj ishrani.
Jedan od onih lekara i stručnjaka u polju ishrane koji zastupa stav da meso treba da bude zastupljeno u ishrani čoveka jeste Džordžija ID, psihijatar sa Harvarda, koja se specijalizovala za nutritivnu i metaboličku psihijatriju i ima više od 25 godina kliničkog iskustva. Nedavno je u tekstu za "CNBC" istakla da još uvek nije pronašla argument zašto čovek ne bi trebalo da jede meso, a njen stav prenosimo u celini.
Dugo me zanima odnos između hrane i zdravlja mozga, kao i opšteg blagostanja. I u svom istraživanju, još uvek nisam našla verodostojan zdravstveni argument protiv konzumiranja mesa bilo koje vrste (uključujući crveno meso, morske plodove i meso živine).
Zapravo, nijedna druga grupa hrane nije dovoljno hranljiva, dovoljno bezbedna ili dovoljno geografski dostupna da bi se preporučila kao zdrava osnova optimalne ljudske ishrane. Dakle, kada bih mogla da priuštim kupovinu hrane iz samo jedne grupe, dala bih prednost mesu.
Zašto je meso zaista dobro za nas?
Meso je dobro za zdravlje creva jer ne izaziva iritaciju, lako se vari i podržava zdrav nivo insulina bez povećanja nivoa glukoze u krvi. Takođe, obezbeđuje sve makronutrijente i mikronutrijente koji su nam potrebni, uključujući i one koje je teško dobiti iz biljne hrane. Na primer, odličan je izvor svakog vitamina B, uključujući B7, koji biljke sadrže u vrlo maloj meri, i B12, koji biljke uopšte ne sadrže.
Samo meso sadrži hem gvožđe, oblik gvožđa koji je bar tri puta lakši za apsorpciju od onog u biljkama. A samo hrana životinjskog porekla sadrži MK-4 oblik vitamija K2, koji se lakše apsorbuje.
Neki naučnici čak idu tako daleko da tvrde da je konzumiranje mesa ono što nas je učinilo ljudima; odnosno omogućilo je našem organizmu da manje energije i telesne snage posveti dugom crevnom taktu dok probavlja ishranu bogatu vlaknima i biljkama, i da se više energije uloži u razvoj naših jedinstvenih mozgova.
Evo kako da na pravi način uključite meso u svoju ishranu
Birajte zdravo meso. Kad god je to moguće, birajte meso životinja koje su odgajane tako da su imale pristup otvorenom i da su se hranile onime što odgovara njihovoj vrsti.
Ne dozvolite da savršeno bude neprijatelj dobrog. Ako ne možete da nabavite ili da priuštite visokokvalitetno meso, jednostavno iazberite najbolje od dostupnog.
Ne mora da bude crveno meso. Školjke, masna riba, pačetina i pileća džigerica su veoma hranljive alternative crvenom mesu.
Jedite sveže. Birajte neobrađeno, sveže (ili sveže zamrznuto) meso kad god je to moguće.
Ne plašite se prirodnih životinjskih masti. Masniji komadi mesa su ukusniji, hranljiviji i često jeftiniji. Nažalost, svinjska i živinska mast kod konvencionalno uzgojenih životinja može da bude bogata linolnom kiselinom, nezasićenom omega-6 masnom kiselinom sa tendencijom razgradnje u toksične nusproizvode koji mogu da uzrokuju štetni oksidativni stres u organizmu.
Kuvajte meso lagano. Nemojte prepržiti ili prekuvati meso, jer će to negativno uticati na hranljive materije i sam ukus. Odrežite sve zagorele i pocrnele delove mesa pećenog na roštilju ili pripremanog na visokim temperaturama.
Razmislite o tome koliko proteina vam treba. Unos proteina zavisi od starosti, idealne telesne težine, vašeg zdravstvenog stanja, nivoa aktivnosti i drugih faktora... Ipak, većini odraslih ljudi potrebno je oko 1, 2 do dva grama proteina po kilogramu telesne mase. Na primer, ženi čija je idealna težina 57 kilograma potrebno je najmanje 75 grama na dan.
Ne preterujte. Prejedanje proteinima može da podstakne više nivoe insulina.
Postoji mnogo neodgovorenih pitanja o ishrani, ali ako bi trebalo da kažem odgovor na pitanje "Da li ljudi treba da jedu meso?", odgovor je bez dileme - svakako. Trava je dobra za vegetarijance ali, meso je dobro za svakog!
